Kako vlast pokušava da fingira da je ispunila ODIHR preporuke: Sve o izmenama izbornih zakona

Poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović predložio je da se promene Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o izboru predsednika Republike, Zakon o lokalnim izborima i Zakon o Ustavnom sudu. To je, kako se navodi u obrazoženju, deo šire aktivnosti na unapređenju izbornih postupaka u Srbiji, kroz primenu preporuka iz Konačnog izveštaja Posmatračke misije Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o izborima za narodne poslanike održanim 17. decembra 2023. Godine.

Šta predlaže poslanik Petrašinović

Jedna od ključnih izmena je da se u Zakonu o izboru narodnih poslanika predvidi da se birač može potpisom podržati više izbornih lista. To je, do sada bilo zabranjeno, jer je svaki građanin mogao svoj potpis da da samo jednoj listi.

Predloženim promenama predviđa se da osim registrovanih političkih stranaka nacionalnih manjina i koalicija tih stranaka, manjinske liste mogu da podnose i grupe građana.

Jedan od predloga poslanika Petrašinovića je i uvođenje obavezne obuke za rad u lokalnoj izbornoj komisiji i biračkom odboru. Potvrdu o toj završenoj obuci izdavala bi Republička izborna komisija i taj dokument bi važio tri godine.

Izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika ukinulo bi se i tzv. automatsko odbijanje izborne liste, odnosno ostavila bi se mogućnost da u više slučajeva nego ranije podnosioci liste mogu da otklone nedostatke i ponovo podnesu izbornu listu, bez potrebe da ponovo sakupljaju potpise.

Predlog poslanika Petrašinovića je i da se u Zakonu o Ustavnom sudu odredi rok do 20 dana, do kada ovaj sud mora da odluči o izbornom sporu.

Organ za sprovođenje izbora će pre toga imati rok od tri dana da odgovori na zahtev Ustavnog suda da se dostavi potrebna dokumentacija. Do sada, ovi rokovi nisu bili precizirani.

Set kozmetičkih intervencija

Raša Nedeljkov, programski direktor organizacije Crta, koja se bavi izbornim uslovima i posmatranjem izbora, kaže za Nova.rs da je prvi utisak je da predložene izmene nisu usmerene na ključne probleme zbog kojih, u krajnjoj liniji, izbori u Srbiji i jesu pod međunarodnom lupom i iz kojih proizlazi suštinska zamerka ODIHR-a o nejasnoj granici između države i partije.

“Osim što se, dakle, ne nude rešenja za masivnu zloupotrebu javnih resursa i funkcija i druge neravnopravnosti učesnika u izborima, ne adresiraju se ni pritisci na birače i drugi klijentelistički mehanizmi koji su postali zaštitni znak izbora i koji najdirektnije pogađaju građane”, naglašava Nedeljkov.

Objašnjava da je ovo još jedan set kozmetičkih intervencija, pri čemu svako rešenje “kojim se načelno unapređuje situacija, maskira veći problem u konkretnoj oblasti”.

Neke od njih, prema njegovim rečima, mogu da imaju štetno dejstvo i kao primer navodi mogućnost da jedan građanin potpisom podrži kandidaturu više lista.

Lakše do fantomske liste

“S obzirom na praksu kojoj svedočimo, time bi praktično moglo da se zakonski olakša kandidovanje tzv. fantomskih lista, kojima vlast stvara privid pluralizma na izborima i obezbeđuje sebi većinu za odlučivanje u izbornim komisijama i biračkim odborima”, precizira Nedeljkov.

Upozorava da je naizgled jačanje mehanizma kontrole izbornih lista partija nacionalnih manjina “obesmišljeno mogućnošću da grupe građana mogu da se kandiduju sa statusom nacionalne manjine, što je i do sada bilo predmet zloupotreba zbog takozvanog ‘prirodnog praga’ za ulazak u parlament koji je značajno niži od izbornog cenzusa”.

Dodaje da je obuka članova biračkih odbora rešenje za koje se CRTA zalaže već godinama, ali ne može imati pravi efekat bez profesionalizacije i jačanja kapaciteta Republičke izborne komisije.

“O kraćim rokovima za odlučivanje Ustavnog suda je teško govoriti sa poverenjem i optimizmom kada predsednik Ustavnog suda javno govori da će Sud ‘možda odlučivati, a možda i ne’ o predmetu koji se tiče izbora 2023. i kada Sud selektivno postupa pa tako u slučaju izbora u Zaječaru u junu 2025. donosi presudu u postupku koji je pokrenula SNS u vezi konstituisanja skupštine, dok predmet po žalbi posmatračice Crte nije ni pokrenut a žalba je podneta ranije”, zaključuje programski direktor organizacije Crta.

Uzimaju kao sa švedskog stola, šta im odgovara

I politikolog Aleksandar Ivković upozorava da među predloženim promenama nema onih ključnih izmena kojima bi se zaista unapredili izborni uslovi u Srbiji.

“Vlast samo delimično sprovodi ODIHR-ove preporuke. Zapravo uzimaju po principu švedskog stola ono što im odgovara od tih preporuka. Tih preporuka ima 25 i među njima je, recimo, da se izabere nezavistan REM, da se spreče pritisci na birače, da se spreči zloupotreba javne funkcije u kampanji… Vlast uzima jedan manji deo tih preporuka koje njima mogu da koriste ili na osnovu kojih mogu da kažu: ‘Evo, mi smo poboljšali izborne uslove’ i to nije prvi put da se to dešava”, ističe Ivković.

Podseća da smo sličan ciklus ispunjavanja preporuka ODIHR imali pred izbore 2022. godine.

Analizirajući konkretno predlog da jedan birač može da podrži više izbornih listi, Ivković ocenjuje da je u pitanju zanimljiv fenomen zato što je to ODIHR preporučio kao nešto što bi poboljšalo izborni proces.

“Oni, naravno, polaze od standarda koji važe u demokratskim zemljama i gde ljudima ne pada na pamet da postoje fantomske liste i ta vrsta zloupotreba. Za njih je postoji standard da, tamo gde je uopšte potrebno sakupljati potpise za izborne liste, da građani mogu da podrže potpisom više lista jer to prosto podstiče pluralizam. Ali u našem kontekstu to postaje nešto što omogućava vlasti da sprovodi svoje izborne manipulacije”, ističe.

Upozorenje ODIHR

Ni on nema dilemu da će to olakšati stvaranje fantomskih lista, odnosno onih za koje se sumnja da ih je kandidovala vlast “kako bi, pod jedan, odvlačili glasove opozicionim listama i pod dva, kako bi njihovi članovi bili deo biračkih odbora i mogli da preglasavaju članove biračkog odbora sa opozicionih lista”.

“I u ovom slučaju je jasno da je to nešto što vlast može da ispuni i da ne izgubi nikakvu političku prednost na izborima ili je zapravo poveća. ODIHR je čak napisao u svom mišljenju da zakoni moraju da se sprovode u dobroj veri. To se mislilo na ovo da se ne zloupotrebljavaju odredbe kako bi se kandidovale fantomske liste. Znači, da je i ODIHR na neki način svestan tog problema, ali prosto ni oni ni bilo ko drugi neće moći da spreče taj fenomen”, ocenjuje ovaj politikolog.

Podseća da je preporuka ODIHR i da se izvrši revizija biračkog spiska.

“Mi tu imamo samo početnu fazu procesa time što je izabrana komisija za birački spisak, ali ona tek treba da sprovede celokupnu reviziju, a to se verovatno neće desiti pre sledećih izbora po ovoj dinamici”, procenjuje.

Komentarišući uvođenje obavezne obuke članova biračkog odbora, Ivković

objašnjava da će ova odredba zaobići naredni ciklus izbora, jer počinje da se primenjuje od januara 2028. godine.

Sve tumačimo iz svetla da li će i kako vlast da zloupotrebi

Međutim, hipotetički u društvu kakvo je sada Srbija i sa ovom vlašću i ona bi mogla da bude zloupotrebljena. Ona propisuje da svi ljudi koji sprovode na biračkom mestu izborni proces, koje nominuju i vlast i opozicija, moraju da prođu obuku koju će organizovati RIK.

“Tu se otvara još jedna prilika da vlast spreči opozicione kontrolore da prođu tu obuku ili da im kaže da im je potvrda ne važi iz nekog razloga i tako ih faktički eliminiše iz izbornog i biračkog odbora. Sve izmene koje vlast donosi, mi moramo da tumačimo iz svetla da će oni to pokušavati da zloupotrebe i da neće primenjivati u dobroj meri, što je suprotno onome što ODIHR pokušava da postigne, ali takva je situacija u Srbiji”, ističe.

U svakom slučaju, kako navodi Aleksandar Ivković, ne može da se kaže da su na bilokoji način ispunjene preporuke ODIHR-a.

“Svakako nije došlo do poboljšanja izbornih uslova, čak se otvorio prostor za njihovo pogoršanje. Tako da ćemo videti ponovo ono što što smo viđali i na ranijim izborima, a jedino će se vladajuća stranka sada pozivati na to da je to u skladu sa zakonima koje su doneli po preporukama ODIHR-a”, zaključuje Ivković.