Veštačka inteligencija potpuno menja školovanje: Studenti više neće moći samo da predaju rad - primer iz Španije koji sve menja

Scena se sve češće ponavlja na univerzitetima i u obrazovnim centrima: student preda besprekorno napisan rad, dobro strukturisan i bez grešaka. Međutim, kada profesor postavi nekoliko pitanja o sadržaju, pojavljuju se sumnje. Da li je student zaista sam napisao rad ili ga je uradila veštačka inteligencija?

Pojava alata poput ChatGPT-ja iz korena je promenila način na koji studenti uče, a samim tim menja i način na koji se ocenjuju.

Daleko od toga da je reč o prolaznom trendu, veštačka inteligencija postala je deo svakodnevnog akademskog života. Prema nedavnom izveštaju fondacije CYD, čak 89 odsto studenata u Španiji koristi AI alate tokom studiranja.

I ne radi se samo o povremenoj pomoći. Većina ih koristi redovno, a neki svakodnevno. Od razjašnjavanja nedoumica do pisanja čitavih seminarskih radova, veštačka inteligencija postala je stalni akademski asistent.

Ovakva promena stvorila je potpuno novu situaciju: rad urađen van učionice više nije garancija da je student zaista nešto naučio.

Ocenjivanje u eri veštačke inteligencije

Univerziteti su veoma svesni nove realnosti. Isti izveštaj navodi da je većina institucija već otkrila slučajeve u kojima studenti koriste odgovore generisane pomoću AI-ja, čak i tokom ispita.

Izazov je jasan: kako proceniti znanje kada mašina može da proizvede tačan odgovor za nekoliko sekundi?

Pored toga, pojavljuje se još jedan problem, plagijat i teškoće u otkrivanju korišćenja ovih alata. Mnogi sistemi za prepoznavanje sadržaja koji je generisala veštačka inteligencija nisu dovoljno pouzdani, što dodatno komplikuje kontrolu.

Da li su usmeni ispiti rešenje?

Kao odgovor na ovu situaciju, pojedine obrazovne ustanove već menjaju načine ocenjivanja. Iako svi univerziteti još nisu reformisali sistem, sve više njih uvodi formate koji zahtevaju da studenti pokažu znanje u realnom vremenu.

Usmeni ispiti, koji su godinama bili gotovo zaboravljeni, ponovo postaju popularni. Tokom njih studenti moraju da objašnjavaju pojmove, argumentuju stavove i odgovaraju na pitanja bez ikakve spoljne pomoći.

Sve češće se uvodi i odbrana seminarskih radova: više nije dovoljno samo predati dokument, već student mora da objasni šta je napisao i odgovori na dodatna pitanja. Pored toga, mnogi univerziteti povećavaju značaj testova koji se rade uživo kako bi smanjili oslanjanje na rad od kuće.

Zabrinutost je stigla čak i do univerzitetskih ombudsmana, institucija zaduženih za zaštitu prava studenata i zaposlenih. Univerzitet u Almeriji je 21. maja organizovao konferenciju o veštačkoj inteligenciji nakon što je primio „lavinu upita“ u vezi sa problemima nastalim njenom upotrebom.

Tokom skupa, prorektorka Maribel Ramires upozorila je da AI „ubrzano menja brojne oblasti univerzitetskog života“ i ukazala na izazove „koji ne mogu biti ignorisani“, poput zaštite podataka, transparentnosti i pristrasnosti algoritama.

Univerzitetski ombudsman Bernardo Klaros izjavio je da univerziteti već primaju „brojne zahteve za intervenciju“ povezane sa korišćenjem AI-ja tokom ocenjivanja i drugih akademskih aktivnosti, zbog čega je potrebno pronaći „zajednički odgovor“.

Te izjave pokazuju da se debata više ne vodi samo o akademskom varanju, već obuhvata i etička, pravna i društvena pitanja.

Nisu u pitanju samo rizici: AI ima i prednosti

Uprkos zabrinutosti, veštačka inteligencija se ne posmatra isključivo kao pretnja. I sami studenti prepoznaju njene prednosti: većina smatra da ona može poboljšati njihove akademske rezultate, pokazuje istraživanje fondacije CYD.

Univerziteti takođe vide njen potencijal za personalizaciju nastave, olakšavanje istraživanja i bolju pripremu predavanja. Ipak, napredak ima i tamnu stranu. Postoji rizik da studenti postanu previše zavisni od tehnologije, da ulažu manje truda ili razviju samo površno znanje.

Duboka promena obrazovanja

Ono što se danas dešava daleko prevazilazi običnu promenu načina polaganja ispita. Reč je o dubokoj promeni samog razumevanja procesa učenja. Godinama je obrazovni sistem vrednovao pamćenje i sposobnost pisanja radova. Danas veliki deo tih zadataka može da obavi veštačka inteligencija.

Zbog toga sve više na značaju dobijaju veštine poput kritičkog razmišljanja, sposobnosti objašnjavanja ideja i rešavanja problema u realnom vremenu.