Šta znači kada neko ne želi da ima goste kod kuće? Psiholozi otkrivaju šta se krije iza ovog ponašanja

Jednu od najpoznatijih teorija o tome razvio je američki socijalni psiholog Irvin Altman još sedamdesetih godina. Altman je u svojoj „teoriji regulacije privatnosti“ objasnio da ljudi stalno pokušavaju da pronađu ravnotežu između društvenog kontakta i ličnog prostora. On je privatnost definisao kao „selektivnu kontrolu pristupa sebi“. Drugim rečima, potreba da nekoga ne pustimo u svoj dom ne znači automatski odbacivanje ljudi, već pokušaj očuvanja psihološke sigurnosti.

Psihološkinja Suzan Kejn, autorka svetskog bestselera „Quiet: The Power of Introverts in a World That Can't Stop Talking“, godinama istražuje introvertnost i način na koji različiti ljudi reaguju na socijalne situacije. Ona objašnjava da introvertne osobe ne mrze ljude niti društvo, već jednostavno preferiraju „mirnije i manje stimulativno okruženje“. Upravo zato mnogi introverti svoj dom doživljavaju kao mesto za oporavak od spoljnog sveta, a ne kao prostor za stalna okupljanja.

Sličan zaključak izneo je i profesor psihologije Kolin DeJang sa Univerziteta Minesota. On je u istraživanjima o introvertnosti objasnio da introverti drugačije reaguju na spoljne stimuluse i društvene situacije, zbog čega im je često potrebno više vremena nasamo kako bi „napunili baterije“.

Naučnici su poslednjih godina posebno proučavali odnos između privatnosti i doma. Sistematska analiza objavljena u stručnom časopisu Journal of Housing and the Built Environment pokazala je da ljudi dom veoma često doživljavaju kao „zaštićenu psihološku teritoriju“, a ne samo kao fizički prostor za život. Autori studije Priscila Fereira de Masedo, Sheila Ornstein i Gleice Elali navode da osećaj privatnosti direktno utiče na emocionalnu stabilnost i osećaj sigurnosti u sopstvenom domu.

Psiholozi takođe upozoravaju da kod nekih ljudi postoji i izražen strah od procene drugih. To znači da dolazak gostiju može izazvati stres zbog izgleda stana, nereda, potrebe da sve bude „savršeno“ ili osećaja da će ih drugi osuđivati. Upravo zbog toga pojedini ljudi radije biraju da se sa prijateljima viđaju u kafićima ili restoranima nego u svom domu.

Važno je naglasiti da psiholozi prave jasnu razliku između introvertnosti i socijalne anksioznosti. Introvert može voleti ljude i uživati u druženju, ali mu je nakon toga potrebna samoća i mir. Socijalna anksioznost je ozbiljnije stanje povezano sa intenzivnim strahom od procene, odbacivanja ili neprijatnosti u društvenim situacijama.

Zbog svega toga stručnjaci upozoravaju da ne treba olako donositi zaključke o ljudima koji ne vole goste. U mnogim slučajevima to nije znak neljubaznosti ili otuđenosti, već način da sačuvaju energiju, osećaj kontrole i psihološki mir u prostoru koji smatraju svojim najsigurnijim mestom.