Novi Mrdićevi zakoni još gori od starih: Ne menjaju ništa, samo pogoršavaju uticaj izvršne vlasti nad pravosuđem

Poslanik SRCE i advokat Stefan Janjić rekao je za N1 da su na sajt Ministarstva pravde okačeni novi predlozi zakona na inicijativu Uglješe Mrdića, te da su još gori nego što su bili.

Janjić navodi da ima utisak da je "vlast ušla u otvoreni rat sa EU", te da su novi predlozi zakona okačeni tako da vam je potrebno znanje da dođete do njih jer nisu vidljivi.

Poslanik SRCE sada za Novu detaljno objašnjava da novi predlozi zakona pokazuju da vlast nije odustala od suštine prvobitnih Mrdićevih rešenja, već je samo pokušala da ih formalno prilagodi kritikama Venecijanske komisije, zadržavajući iste mehanizme kontrole nad tužilaštvom.

“Konkretno, i dalje ostaje mogućnost snažnog hijerarhijskog uticaja na postupanje tužilaca kroz mehanizme koje sada pokušavaju da predstave kao stručne ili kolektivne oblike odlučivanja u okviru Visokog saveta tužilaštva. Suštinski, nije uklonjena mogućnost da se kroz unutrašnju organizaciju vrši pritisak na tužioce u osetljivim predmetima”, kaže Janjić.

Otvoren prostor za politički podobne tužioce

Poslanik SRCE smatra da je posebno sporno što Ministarstvo pravde i dalje zadržava određene ingerencije u međunarodnoj pravnoj pomoći i saradnji sa stranim tužilaštvima.

“To je direktno suprotno preporukama Venecijanske komisije, koja je jasno ukazala da izvršna vlast ne sme imati posredničku ili kontrolnu ulogu u komunikaciji između tužilačkih organa i međunarodnih partnera”, ističe Janjić i dodaje:

“Takođe, predlozima se praktično otvara prostor za neograničeno ponovno biranje glavnih javnih tužilaca. Time se stvara sistem trajne zavisnosti od političkih centara moći, jer reizbor više ne zavisi isključivo od profesionalnih rezultata, već i od političke podobnosti i odnosa sa izvršnom vlašću”.

Kako Janjić objašnjava, posebno je apsurdno to što sada upravo Mrdić pokušava da popravlja sopstvene zakone pozivajući se na preporuke Venecijanske komisije, iako su isti ti prvobitni predlozi izazvali ozbiljne stručne kritike upravo zbog odstupanja od evropskih standarda.

“Imamo situaciju da autor problematičnih zakonskih rešenja sada glumi njihovog korektora, što dodatno pokazuje koliko je čitav proces pravno i politički neozbiljan. U tom smislu, potpuno je opravdano reći da je reč o svojevrsnom ponavljaču, neko ko ponovo proizvodi ista ili vrlo slična rešenja, samo u nešto drugačijem pakovanju”, ocenjuje advokat.

Kao jednu od ključnih primedbi, Janjić ističe ččinjenicu da preporuke Venecijanske komisije nisu suštinski sprovedene.

“Od devet preporuka, prema stručnim analizama, prihvaćena je samo jedna, dok su ostale ili ignorisane ili su samo kozmetički preformulisane. To znači da se građanima i međunarodnoj javnosti pokušava predstaviti privid reforme, iako suštinski model ostaje isti”, navodi Janjić i zaključuje da je sličnost novih predloga sa prvim Mrdićevim zakonima očigledna.

“Cilj je centralizacija kontrole nad tužilaštvom i smanjivanje njegove institucionalne samostalnosti. Razlika je samo u tehnici: prvi predlozi bili su direktniji i grublji, dok su ovi sada pravno sofisticiraniji, ali politički jednako problematični. Ovde se ne radi o usklađivanju sa evropskim standardima, već o pokušaju da se kroz zakon opet institucionalizuje politički uticaj na pravosuđe”.

“Ideja je da se zauzda tužilaštvo”

Inače, novim Mrdićevim zakonima, bavila se i Sofija Mandić članica Republičke izborne komisije (RIK) i pravnica u autorskom tekstu objavljenom na sajtu portala Peščanik.

Mandić je u tekstu navela da nova verzija pravosudnih zakona, ne samo da ne ispunjava sve preporuke Venecijanske komisije, već u određenim delovima dodatno pogoršava rešenja, sve sa jednom idejom - da se tužilaštvo zauzda.

“Umesto da ukloni odredbu o prethodnoj saglasnosti ministarstva pravde u međunarodnoj tužilačkoj saradnji, u skladu sa preporukom, predlagači se opredeljuju za obraćanje ministarstvu pravde „radi prethodnog davanja mišljenja“. Dakle, suština upliva ministarstva pravde ostaje ista, dok novi zakonski tekst dodatno restriktivno definiše nadležnost Vrhovnog tužilaštva u oblasti međunarodne saradnje (tako su „poslovi međunarodne saradnje od značaja za javno tužilaštvo“ postali isključivo kontakt, razmena informacija i dokumenata i potpisivanje sporazuma o saradnji)”, navela je Mandić u autorskom tekstu i dodala:

“Preporučeno onemogućavanje ponovnog izbora iste osobe za glavnog javnog tužioca je u novim predlozima izigrano dvostruko - kroz mogućnost da ista osoba bude izabrani glavni javni tužilac u drugom javnom tužilaštvu, kao i da ista osoba bude ponovno izabrana za šefa istog tužilaštva ako je ocenjena najvišom ocenom i ako ga u tom većinski podrži kolegijum javnog tužilaštva”.

Mrdićevi zakoni 1.0

Poslanik SNS Uglješa Mrdić je krajem prošle godine u Skupštinu uputio predloge izmena i dopuna Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, izmene Zakona o Visokom savetu tužilaštva, izmene i dopune Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, izmene i dopune Zakona o javnom tužilaštvu, kao i o sudijama. Skupština je ove zakone usvojila krajem januara.

Stručnjaci i opozicija su tvrdili da njima vlast pojačava kontrolu nad sudovima i tužilaštvom i da zakoni urušavaju nezavisnost pravosuđa i služe zaštiti vlasti od istraga za korupciju.

Aleksandar Vučić ih je potpisao 30. januara 2026. Posle toga rekao je da zakone nije detaljno čitao, ali da je proverena njihova ustavnost i da Srbija ostaje na evropskom putu.

U aprilu se oglasila Venecijanska komisija i objavila je mišljenje o "Mrdićevim zakonima" u kojim je izrazila žaljenje zbog izostanka javne rasprave, i ukazala na niz ozbiljnih nedostataka u izmenama koji, kako se navodi, pojedinačno i kumulativno uklanjaju ranije postojeće mehanizme zaštite samostalnosti javnog tužilaštva. Komsija je, u tom smislu, Srbiji dala devet ključnih preporuka za unapređenje pravosudnih zakona.

Evorpska komesarka za proširenja Marta Kos je više puta izrazila „ozbiljnu zabrinutost“ i tražila da Srbija obustavi primenu i uskladi zakone sa preporukama Venecijanske komisije.