Naučnici upozoravaju da se sa rotacijom Zemlje događa nešto što nije viđeno milionima godina: Usporila je, ali ovo sve plaši

Novo naučno istraživanje sada pokazuje da je brzina kojom se naši dani produžavaju postala „nezabeležena“ u poslednjih 3,6 miliona godina geološke istorije Zemlje.

Naučnici su otkrili da topljenje polarnih ledenih pokrivača i glečera, izazvano klimatskim promenama, menja raspodelu mase na planeti. Voda koja je hiljadama godina bila zarobljena u ledu na polovima sada se sliva u okeane i postepeno širi prema ekvatoru.

Time se masa udaljava od Zemljinih polova, a planeta počinje sporije da se okreće, slično kao kada klizač na ledu tokom okreta raširi ruke i uspori rotaciju.

I ranija istraživanja pokazivala su da klimatske promene utiču na Zemljino okretanje, ali naučnici sa Univerziteta u Beču i ETH Ciriha želeli su da saznaju da li se nešto slično današnjem ubrzanju ikada dogodilo u dalekoj prošlosti.

Odgovor koji su dobili bio je jasan: nije.

Kako su naučnici „čitali vreme“ iz drevnih školjki

Dužina dana nikada nije bila potpuno ista. Na Zemljinu rotaciju stalno utiču gravitacija Meseca, procesi duboko u unutrašnjosti planete, ali i promene u atmosferi.

Sve te sile vekovima guraju planetu u različitim pravcima, pa se trajanje dana tokom geološke istorije menjalo. Ono što je sada postalo jasno jeste da su klimatske promene postale sila dovoljno moćna da se po uticaju izjednači sa njima, a u budućnosti bi mogla čak i da ih nadmaši.

Da bi pogledali milione godina unazad, istraživači su analizirali fosilizovane ostatke sitnih morskih organizama poznatih kao bentoske foraminifere, koje su nekada živele na dnu okeana.

Hemijski sastav njihovih školjki čuva tragove promena nivoa mora iz davne prošlosti, a upravo pomoću tih promena naučnici mogu da izračunaju kako se menjala Zemljina rotacija.

Posebno razvijen algoritam zasnovan na mašinskom učenju omogućio je istraživačima da obrade veoma stare i nesavršene podatke i dođu do pouzdanih zaključaka koji sežu čak 3,6 miliona godina unazad, do kasnog pliocena.

I kroz čitav taj period jedan podatak posebno se izdvojio: sadašnjost.

Današnje produžavanje dana izazvano klimatskim promenama iznosi oko 1,33 milisekunde po veku. Na prvi pogled to zvuči zanemarljivo, ali razmere procesa koji to izazivaju su ogromne.

Profesor Benedikt Soja sa ETH Ciriha, jedan od autora studije, objašnjava da takva promena zahteva neverovatnu preraspodelu mase.

„Govorimo o oko 1.000 gigatona mase koja se pomera sa polova u okeane. Da biste to zamislili, zamislite ogromnu ledenu kocku iznad Njujorka visoku 10 kilometara, višu od Mont Everesta“, rekao je Soja.

Glavni autor studije, doktor Mostafa Kiani Šahvandi sa Univerziteta u Beču, pokušao je da objasni razmere energije uključene u ovaj proces poređenjem koje zvuči gotovo zastrašujuće.

„Promena energije Zemljine rotacije može se uporediti sa zemljotresom magnitude 9,0. Ne po razaranju, već po snazi na nivou cele planete“, objasnio je on.

Do kraja veka klimatske promene mogle bi da nadjačaju čak i Mesec

Naučnici su pronašli samo jedan period u geološkoj prošlosti, pre oko dva miliona godina, kada je brzina promena bila približno slična današnjoj. Međutim, taj događaj bio je izuzetno redak.

Kako objašnjava profesor Soja, tada je došlo do „savršene oluje“: nestabilni ledeni pokrivači i prirodni skok nivoa ugljen-dioksida izazvali su masovno topljenje leda na polovima.

„Takav događaj nije se prirodno ponovio milionima godina. Danas ljudska aktivnost proizvodi gotovo istu silu za svega nešto više od jednog veka“, upozorava on.

Prema projekcijama naučnika, ukoliko svet nastavi snažno da se oslanja na fosilna goriva i emisije gasova nastave da rastu, klimatske promene bi do kraja ovog veka mogle postati glavni faktor koji utiče na trajanje dana, čak snažniji od gravitacionog uticaja Meseca.

Iako milisekunda deluje beznačajno, posledice nisu zanemarljive. Ultra precizni sistemi poput GPS navigacije na Zemlji i navigacije svemirskih letelica zahtevaju izuzetno precizno merenje vremena, pa i najmanje promene mogu imati ozbiljan značaj.

Istovremeno, promene u Zemljinoj rotaciji samo su još jedan pokazatelj koliko snažno ljudi danas utiču na planetu. Masovno topljenje leda ide ruku pod ruku sa porastom nivoa mora i sve ekstremnijim vremenskim pojavama, koje će u budućnosti menjati i mesta na kojima će ljudi moći bezbedno da žive.

„Najvažnija poruka jeste da je ljudski uticaj na Zemlju postao toliko snažan da sada menjamo čak i način na koji se planeta okreće“, zaključio je profesor Soja.

Naučnici sada planiraju da istraže i druge načine na koje ljudska aktivnost utiče na raspodelu mase na Zemlji, posebno kroz iscrpljivanje podzemnih voda i promene u kruženju vode izazvane klimatskim promenama.

Prvi proračuni pokazuju da su ti efekti manji od topljenja glečera i ledenih pokrivača, ali bi njihovo potpuno razumevanje moglo dodatno da objasni koliko brzo menjamo samu dinamiku planete na kojoj živimo.