Šta je članstvo u EU bez prava veta kojim Vučić hoće da sakrije probleme u zemlji

Za Srbiju je prihvatljivo članstvo u Evropskoj uniji bez prava veta, izjavio je predsednik Aleksandar Vučić za nemački Frankfurter algemajne cajtung.

„Najvažniji aspekt za nas je unutrašnje tržište kao i slobodan protok robe, ljudi i kapitala“, rekao je Vučić i poručio da su to centralne vrednosti koje Srbija želib da postigne članstvom u Uniji.

Činjenica je da se u Evropskoj uniji već duže vreme pominje mogućnost neke vrste članstva „na poček“ u kojem nove članice godinama ne bi bile punopravne. Određeni krugovi u Unije, ali u zemljama kandidatima, veruju da se jedino tako otvara realna šansa da se EU proširi u skorije vreme.

Do juče vređao predstavnike Unije, a danas bi da bude član

Međutim, zašto predsednik Srbije, zemlje koja godinama nije u stanju da otvori nijedno pregovaračko poglavlje i za koju je u Briselu vrlo direktno konstatovano da je nazadovala u vladavini prava i slobodi medija, odjednom želi da uđemo u EU pa i po cenu da nemamo sva prava kao ostale članice.

To je isti onaj predsednik koji je pre manje od mesec dana ignorisao preporuke Brisela da se u oblasti pravosuđa ne usvajaju tzv. Mrdićevi zakoni, jer su u suprotnosti sa evropskim vrednostima. To je isti čovek koji je pojedine članove Evropskog parlamenta, koji su došli u Srbiju da vide zašto studenti i građani mesecima protestuju na ulici, nazvao ološem.

Osoba koja sebi i svojim saradnicima i pristalicama dozvoljava ispade i otvoreni govor mržnje prema pojedinim članicama EU, pa i prema samoj Uniji.

Zašto je sada, kada policija po ulici gradova Srbije sprovodi nasilje i torturu nad pobunjenim građanima, Aleksandar Vučić odjednom spreman da uđemo u EU, čak i ako nećemo biti ravnopravno? Odakle posvećenost evropskim vrednostima, u koje se predsednik odjednom zaklinje? I to baš u trenutku kada zemlju već godinu dana trese neviđena kriza, a iz Brisela je vlasti više nego jasno poručeno da smo još uvek daleko od prijema.

Vučić preuzeo taktiku Edija Rame

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike procenjuje za Nova.rs da ovaj predsednikov nastup može da mu u Briselu donese neke pozitivne poene i da će pojedine članice to videti kao poruku Srbije da je spremna na kompromis, ali da nikako neće drastično popraviti sadašnju poziciju zemlje kao kandidata.

“Ovo je taktički pokušaj naše države, koja zna da nije članstvo na dohvat ruke, da ovako poveća svoju pregovaračku poziciju. Šaljemo poruku da smo toliko željni članstva, da bismo se čak i prava veta odrekli”, ističe Subotić.

Vučić je, prema njegovim rečima, tu preuzeo taktiku Edija Rame, koji je prvi rekao: “Ma može sve šta god kažete, samo nas primite”.

“To će nam doneti neke poene, ali neće preokrenuti način na koji EU sada gleda Srbiju. Između ostalog, Komisija je konstatovala značajne probleme u oblasti demokratije i vladavine prava, brojne članice zbog toga i blokiraju Klaster 3. Ova Vučićeva izjava će doneti neke poene, ali ne u dovoljnoj meri da se proces evrointegracija otkoči na način kako je to vlast zamislila”, precizira.

Subotić zaključuje da nam to sigurno neće omogućiti da preko reda stignemo do članstvo u EU, pogotovo jer nije mali broj država koje sada Srbiju blokiraju na tom putu.

Koncept privremeno ograničenog prava veta u EU

A šta je upravo taj koncept privremenog ograničavanja prava veta novim članicama EU, za koji se Vučić odjednom zainteresovao.

Subotić objašnjava da je ideja stara nekoliko godina i da je Centar za evropske politike još 2021. godine predložio taj koncept jer je to način da se izbegne situacija da zemlja kandidat koja je spremna za članstvo ne bude primljena u Uniju.

Naime, kako kaže, primetili su da postoji ozbiljan rizik da zemlja kada ispuni sve kriterijuma čeka na članstvo duže nego što se očekivalo jer samo Evropska unija nije spremna za prijem tog člana, jer se boji da će postati disfunkcionalnija kako se budu novi članovi pridruživali.

“Da bi se Unija interno reformisala potrebna je jednoglasnost. Pošto te jednoglasnosti nema, ozbiljno se postavlja pitanje kako će Unija sa preko 30 članova da izađe na kraj sa svim svojim problemima i krizama”, naglašava Subotić.

Crna Gora kao primer

On konkretno na primeru Crne Gore, koja je od svih zemalja kandidata najbliža Uniji, objašnjava kako izgleda taj koncept.

“Crna Gora bila bi regularno 28. članica Unije. Imala bi pristup svim fondovima, pristup jedinstvenom tržištu, njihovi građani bi postali građani Evropske unije…Oni bi se pitali u Savetu Evropske unije kada se odlučuje kvalifikovanom većinom, a to je u 80 odsto slučajeva, učestvovali bi i kada se donose jednoglasne odluke. Dakle ne bi ih niko zanemarivao, ali bi se onemogućilo u svim ili u određenim politikama da jedna država zloupotrebi svoje pravo veta i na taj način stane na put spoljnopolitičkim odlukama ili internim reformama”, objašnjava Subotić.

Naglašava da pravo veta ne bi bilo dugoročno suspendovano, kao što se mnogi boje, već bi bilo vremenski ograničeno.

“Mi smo predložili da to bude do 10 godina trajanja. I ono bi po automatizmu isteklo nakon tog perioda. Ne bi mogla neka članica da kaže ‘ajmo još 10 godina, ajmo još 10’. To bi bilo u nesaglasnosti sa principom ravnopravnosti između država članica”, odgovara Subotić na dileme u vezi sa trajanjem ograničenja prava veta.

Ovim privremenim ograničenjem, prema njegovim rečima, Unija dobija jedan grejs period da može da primi članicu koja je ispunila sve reforme, a da isto vreme da ne razmišlja o svojoj disfunkcionalnosti.

Nije pitanje samo da je kandidat spreman, već i da li je Unija spremna

“Još od devedesetih godina dvadesetog veka se ukazuje na to da kriterijumi za članstvo nisu jednostrana stvar, odnosno da nije važno samo da li je kandidat spreman za članstvo, već i da li je Unija spremna za tog novog člana”, podseća sagovornik Nova.rs.

Pre Srbije, kako dodaje naš sagovornik, Albanija se konkretno izjasnila da prihvata tu ideju privremene suspenzije prava veta za novu članicu, dok je Crnogorci za sada zvanično odbijaju.

“Crnogorci za sada odbijaju, njihov argument je ‘mi smo toliko mali da vi nas nećete ni primetiti’. Međutim, to ne pije vodu zato što je veto Crne Gore iste težine kao i veto Francuske ili Nemačke. Pretpostavljam da će da se ide u tom pravcu sa svim kandidatima, dakle sa Crnom Gorom da se uspostavi presedan, a onda lagano dok dođe Ukrajina do nje, da se to već sve izverzira”, procenjuje Subotić.

Napominje da postoje i različiti pristupi kako bi trebalo da izgleda sam koncept. Minimalistički pristup je da nova članica ne može da blokira odluke koje se odnose na druge kandidate i nove članove, dok je maksimaliastički da se pravo uvidi u svim slučajevima kada se odlučuje jednoglasno.

“Neko bi želeo minimalistički, neko maksimalistički, videćemo šta će biti. Ali ideja je, dakle, da se spreči da ta jedna članica pravi haos. Da, u suštini, oni se plaše neke nove Mađarske. Recimo, naš primer, Crna Gora demokratski napreduje, ali koja je garancija da će ona nastaviti sa svojim demokratskim reformamai posle verifikacije članstva”, pita sagovornik Nova.rs.