Dobar, loš i najgori: Tri scenarija za letnju turističku sezonu u Evropi

Cene avionskih karata će verovatno ostati visoke, a profiti aviokompanija pod pritiskom, jer kontinuirani poremećaji u isporukama goriva iz zemalja Persijskog zaliva kroz Ormuski moreuz podižu troškove i povećavaju rizik od nestašica baš uoči vrhunca turističke sezone.

Evropska unija ne proizvodi dovoljno avionskog goriva da zadovolji domaću potražnju; njen rafinerijski kapacitet može da pokrije najviše 70 odsto potreba aviokompanija. Svaki duži prekid u tanker saobraćaju kroz moreuz mogao bi da ostavi avio-kompanije u potrazi za dodatnim količinama.

Koliko će situacija biti ozbiljna zavisiće od toga koliko brzo se plovidba kroz moreuz vrati u normalu.

Politico je razradio tri moguća scenarija.

Dobar: Rat se završava, moreuz se otvara

Brz završetak rata i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza ne bi odmah rešili krizu sa avionskim gorivom, jer tankerima i dalje treba više od mesec dana da stignu iz Zaliva do Evrope.

Vilijam Volš, generalni direktor Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (IATA), upozorio je ranije ovog meseca da će i u takvom scenariju „biti potrebno nekoliko meseci da se snabdevanje vrati na nivo koji je potreban“.

Nestašica avionskog goriva znači da će cene karata verovatno ostati visoke tokom leta.

Ipak, brzo rešavanje sukoba moglo bi da spreči masovna otkazivanja letova ili političke mere za ograničavanje potražnje za putovanjima, rekao je Džordž Šo, viši analitičar naftnog tržišta u konsultantskoj kući Kpler.

Frederik Deleo, potpredsednik za Evropu u Međunarodnoj federaciji udruženja kontrolora letenja i koautor nedavnog izveštaja o ovoj temi, upozorio je da bi čak i u ovom najboljem scenariju „Evropa verovatno i dalje imala povišene cene goriva tokom leta“, iako bi bila pošteđena velikih nestašica na aerodromima.

„Ali ako ovo potraje još nekoliko nedelja, neće biti pitanje cene, već snabdevanja“, rekao je on.

Loš: Delimično otvaranje, neujednačeno snabdevanje

Najverovatniji ishod, prema mišljenju mnogih stručnjaka, jeste delimično smirivanje sukoba do početka leta, uz povremeno i neujednačeno obnavljanje pomorskog saobraćaja.

U takvom scenariju, cene avionskog goriva ostale bi visoke, a snabdevanje neizvesno, što znači da bi „slabije isplativi letovi mogli biti otkazani, a neki aerodromi bi se suočili sa povremenim ograničenjima u snabdevanju gorivom“, naveo je Deleo u analizi.

Letovi na duge relacije za turizam i manje popularne regionalne linije najverovatnije bi prvi bili ukinuti, navodi se u dokumentu.

Zbog visokih cena karata, „ljudi počinju da razmišljaju o odlasku na odmor automobilom ili... bi se mogao vratiti trend ostanka kod kuće“, rekao je Endru Čarlton, direktor konsultantske kuće Aviation Advocacy.

U takvom scenariju, avio-kompanije bi mogle dodatno da smanje broj kratkih regionalnih letova, dok bi profitabilnije duže linije, koje opslužuje manji broj prevoznika, verovatno ostale stabilne.

„Stvarni rizik sa kojim se putnici suočavaju jesu cene - odnosno dodatne takse za gorivo, manje sniženih karata i ređi letovi na slabije isplativim rutama“, rekla je Marina Eftimiu, profesorka avijacije na Univerzitetu u Dablinu.

Lufthansa je već najavila da će u narednim mesecima ukinuti 20.000 letova kako bi smanjila potrošnju goriva, a nije jedina.

Avio-kompanije su takođe poručile da će povećanje troškova biti prebačeno na putnike. „Primorani smo na to, jer bismo u suprotnom bankrotirali za nekoliko meseci“, rekao je Sebastijan Žustum, viši potpredsednik kompanije Air France-KLM, na nedavnom događaju u Evropskom parlamentu.

Direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol upozorio je ranije ovog meseca da bi Evropa mogla da ostane bez avionskog goriva već početkom juna.

Problemi pogađaju i aerodrome.

„Aerodromi su ovde uhvaćeni između dve strane“, rekao je Čarlton. „Oni skladište gorivo, ali ga ne kupuju… Ako nemaju gorivo, avio-kompanije neće leteti ka njima. A to je očigledno veliki problem.“

Najgori: Rat se nastavlja

Ako poremećaji u pomorskom saobraćaju kroz Ormuski moreuz potraju tokom leta, „zalihe avionskog goriva u Evropi rizikuju da padnu ispod operativnog minimuma“, upozorava Kpler.

U tom trenutku, tržište bi reagovalo „direktnim ograničavanjem potražnje“.

Prema Eftimiu, „ako se situacija dodatno pogorša, nestašice goriva Jet A1 mogu potpuno promeniti sliku i dovesti do racionalizacije goriva [u Evropi i Aziji], gde postoji velika zavisnost od nafte sa Bliskog istoka“.

„U celini, ceo sektor je izložen, a ovo je znatno gore od uobičajenog skoka cena nafte, jer imamo dva problema istovremeno: cenu i fizičko snabdevanje“, dodala je ona.

Iako je Evropska komisija odbacila najkatastrofalniji scenario - nestašicu avionskog goriva na aerodromima u EU - ipak priprema planove za vanredne situacije.

Komesar za saobraćaj Apostolos Ciciikostas upozorio je u utorak da bi države mogle biti primorane da dele svoje hitne rezerve goriva ukoliko do nestašica zaista dođe.