"Prestala sam da verujem u Deda Mraza kad mi je tražio autogram": Bila je najpopularnije dete na svetu, ali ta slava je imala bizarnu cenu

Njen put ka besmrtnosti počeo je veoma rano – već sa tri godine majka ju je upisala u plesnu školu Meglin Kiddies. Gertruda je bila ta koja je svako jutro precizno oblikovala tačno 56 savršenih zlatnih lokni, koje će ubrzo postati najprepoznatljiviji vizuelni brend na planeti.

Početak karijere i uspeh

Širlin talenat bio je toliko očigledan da su je agenti primetili dok se stidljivo skrivala iza klavira u plesnoj školi. Prvi profesionalni koraci bili su u serijalu „Baby Burlesks“, gde je, paradoksalno, kao dete parodirala odrasle dive poput Marlen Ditrih. Ipak, pravi uspon počeo je potpisivanjem ugovora sa studijom 20th Century Fox. Pre nego što je većina dece uopšte krenula u školu, Širli je već bila globalni fenomen. O tom prirodnom talentu kasnije je govorila:

„Još od prvog filma koji sam snimala pod okriljem '20th Century Fox-a', znala sam kako da ostavim trag da me ljudi zapamte. Uživala sam sve vreme, pa mi ni u jednom trenutku snimanja ništa nije bilo problem da uradim. Znala sam kako da zapamtim svoje rečenice, kako da budem potpuno koncentrisana i kako da pratim rediteljeve upute.“

Godina 1934, bila je prelomna. Nakon uloge u filmu „Stand Up and Cheer!“ ("Ustani i navijaj"), postala je zvezda preko noći, snimivši neverovatnih sedam filmova u jednoj godini. To joj je donelo poseban mini-Oskar za doprinos filmu, čime je ušla u istoriju kao najmlađi laureat. Uprkos haosu koji je vladao oko nje, ona je zadržala dečju nevinost, mada je priznavala da ne razume opsesiju ljudi njenom pojavom.

„Kada sam pitala majku zašto ljudi trče za mnom i viču da me vole, ona mi je mrtva hladna odgovorila da ih moj rad čini srećnim. Zauvek ću pamtiti te reči", govorila je glumica.

Širli je postala hodajuća industrija. Lutke sa njenim likom, odeća, obuća – sve je nosilo njeno ime. Tokom Velike depresije, njen optimizam i pesme poput „On the Good Ship Lollipop“ bili su simbol nade za milione Amerikanaca. Predsednik Ruzvelt je jednom izjavio da je Širli najbolji lek protiv ekonomske krize. Međutim, slava je imala bizarnu cenu. Ljudi su sumnjali u njenu autentičnost; pričalo se da je ona zapravo odrasla osoba niskog rasta, da nosi periku, a obožavaoci su je čupali za kosu da provere da li je prava. Čak je i Vatikan pokrenuo istragu o tome da li je ona zaista dete. U tom svetu odraslih, Širli je brzo sazrela:

„Još sa šest godina, prestala sam da verujem u Deda Mraza. Majka me je odvela kod Deda Mraza u njegov kutak u jednom šoping centru, a on je od mene zatražio autogram.“

Holivud tridesetih nije bio nežno mesto. Za nemir na setu postojale su surove kazne – deca su morala da stoje na ledu ili da sede na ledenim blokovima u takozvanim „crnim kutijama“.

„U dve godine znala sam da snimim po 26 filmova. Deca koja su na setu bila nemirna, uključujući i mene, morala su za kaznu da stoje na ledenom podu da se smire. Kad ni to ne bi upalilo, znali su da nas stavljaju da sedimo na ledenim blokovima koje smo zvali crnim kutijama. Na sreću, meni crne kutije nisu uništile mentalno zdravlje", kazala je Širli.

Iako su svi zarađivali milione na njenom imenu, ona je u početku bila plaćena minimalno. Tek nakon intervencije advokata, njena plata je skočila na 2.500 dolara nedeljno. Širli je rano naučila vrednost truda:

„Vreme je novac. Uzaludno potrošeno vreme je uzaludno potrošen novac, a sve to vodi nevolji.“

Za razliku od mnogih mladih kolega koje su roditelji fizički maltretirali da bi postigli emociju pred kamerom, Širli je imala majčinsku zaštitu:

„Iskreno sam volela ono što radim, i to od samog početka. Sećam se da je bilo mnogo zlih i okrutnih majki mojih kolega i prijatelja koje su štipale svoju decu kako bi se rasplakala na setu za potrebe neke scene. Mene je moja majka okružila ljubavlju. I to mi je bilo dovoljno.“

Od devojčice sa pogačama do ozbiljne glumice

Studio Fox je za nju izgradio čitav mali svet – četvorosobni bungalov sa baštom i kavezom za zečeve. Širli je uživala u igri, čak je jedno vreme prodavala pite na setu jer je to želela. Ipak, kako je ulazila u tinejdžerske godine, interesovanje publike je opadalo. Ljudi su želeli večitu devojčicu, a Širli je postajala žena. Sa 14 godina, osećala se starije nego ikad kasnije. Povlačenje iz sveta dečjih uloga bilo je neminovno.

„Nisam ponosna ni na jedan svoj film u odrasloj dobi osim na 'The Hagen Girl' kojeg se niko ne seća, ali upravo mi je on pružio priliku da ponovo, nakon mnogo godina, zaista glumim", kazala je ona.

Neke od najznačajnijih uloga tumačila je u ostvarenjima "Mala gospođica Marker", "Sjajne oči", "Mali pukovnik", "Mala princeza", "Tvrđava Apača", "Hajdi", "Sad i zauvek", "Karolina", "Loknica", "Jadna mala bogatašica", "Priča o Sibiskitu", "Medeni mesec", "Avanture u Baltimoru" i drugim.

Dva identiteta i jedna velika ljubav

Njen privatni život obeležila je želja za stabilnošću. Prvi brak, sa glumcem Džonom Agerom u 17. godini, bio je pokušaj da što pre odraste, ali se završio razvodom nakon pet godina. Prava prekretnica bila je veza sa Čarlsom Aldenom Blekom. Postavši Širli Templ Blek, pronašla je harmoniju između dva identiteta.

„Tako je Širli Templ otvorila vrata Širli Templ Blek. Ova prva nikad nije naudila ovoj drugoj. Štaviše, mnogo joj je pomogla, bile su velike prijateljice. Nema ništa veće od prave ljubavi", govorila je ona.

Posvetila se porodici, deci i onome što je nazivala „stvarnim svetom“. Za nju su karijere glumice, supruge i majke bile podjednako važne.

Ulazak u politiku

Šezdesetih godina, Širli pravi radikalan zaokret – ulazi u politiku. Radila je u Ujedinjenim nacijama, bila ambasadorka u Gani i bivšoj Čehoslovačkoj. Fascinantno je da je u Africi niko nije prepoznavao kao glumicu, već isključivo kao sposobnu diplomatkinju. Na poređenja glume i politike odgovarala je pronicljivo:

„Ne mislite li da su i političari glumci? Kada stanete ispred stotinu ljudi i nije vas nimalo sram, znači da možete biti vrlo dobar političar.“

Borba za zdravlje žena

Jedan od njenih najvećih doprinosa čovečanstvu nije bio na filmu, već u zdravstvu. Godine 1972, Širli je bila prva javna ličnost koja je svetu otkrila da boluje od raka dojke i da se podvrgla mastektomiji. U vreme kada je to bila sramotna tajna, ona je spasila hiljade života svojom iskrenošću.

„Moji lekari su uvereni da je rak uklonjen iz mog tela. Jedini razlog zašto o tome govorim u javnosti jeste želja da upozorim druge žene da obrate pažnju na bilo kakvu kvržicu ili nepravilnost na svome telu. Ako se rak otkrije na vreme, za njega ima leka", govorila je glumica.

Njena hrabrost otvorila je put drugim ženama da javno govore o svojim borbama, menjajući medicinsku praksu i svest celog društva.

Miran odlazak legende

Širli je dočekala duboku starost u Vašingtonu. Nakon smrti voljenog supruga 2005. godine, nastavila je da živi povučeno, okružena porodicom. Preminula je 10. januara 2014. godine. Tek nakon njene smrti, otkriveno je da je čitavog života bila pušač, što je krila od javnosti kako ne bi razočarala one koji su u njoj videli idealnu devojčicu.

Njen poslednji savet svima koji teže uspehu bio je jednostavan:

„Imam samo jedan savet za one koji žele nešto da postignu u životu i primaju priznanja za svoj rad: počnite na vreme, počnite rano.“

Porodica je objavila da je Širli preminula od hronične bolesti pluća.

"Oprostili smo se od izvanredne glumice koja je neizmerno pridonela filmskoj kulturi, a pre svega opraštamo se od voljene majke, bake, prabake i obožavane supruge koja je 54 godine uživala sa svojim suprugom i koji joj je neizmerno nedostajao nakon smrti", saopštila je porodica nakon njene smrti.