Evo kako se zvao prvi stanovnik Novog Beograda: Malo ko zna kako je zaista nastao ovaj deo Beograda

Međutim, malo ko zna da je ideja Novog Beograda živela mnogo ranije i to na način koji više podseća na pionirske dane Divljeg zapada nego na plansku urbanizaciju.

Sve je zapravo pokrenuto izgradnjom Mosta kralja Aleksandra 1934. godine. Taj most je prvi put ozbiljno povezao dve obale i otvorio pogled ka neuređenom, močvarnom zemljištu preko Save. Upravo tada su pojedinci odlučili da sami uzmu stvar u svoje ruke i zauzmu prostor koji niko nije smatrao pogodnim za život.

Ljudi su dolazili, obeležavali placeve i podizali prve kuće bez dozvole. Vlasti su pokušavale da zaustave taj proces, slale su patrole i pretile rušenjem, ali bez mnogo uspeha. Naselje je raslo spontano, iz dana u dan, bez plana i bez infrastrukture.

Kako će kuće izgledati zavisilo je od onih koji su ih gradili. Neke su bile skromne, sastavljene od dasaka i lima, dok su druge, u rukama imućnijih ili maštovitijih vlasnika, ličile na prave male vile. Među prvima koji su se tu nastanili bio je i poznati plivač Laza Hajduković, koji je čak pokušavao da uvede red u raspored ulica, ali bez podrške vlasti takve ideje nisu mogle da zažive.

Ubrzo su mu se pridružili i drugi, poput humoriste Brane Dimitrijevića Brandima, koji je bez ikakvog građevinskog znanja sam podigao svoju kuću. Uprkos haotičnom početku, zajednica se brzo formirala. Do sredine tridesetih godina na tom prostoru živelo je oko hiljadu ljudi.

Iako je sve nastalo bez plana, stanovnici su pokazivali izuzetnu složnost. Njihov svakodnevni život odvijao se oko nekoliko improvizovanih ulica, a glavna je bila ona koja bi se danas nalazila u zoni između Sava centra i hotela Crowne Plaza. Tu se odvijala svakodnevica puna improvizacije, ali i duha zajedništva.

S vremenom su organizovali i svoje udruženje, sa ciljem da urede naselje i izbore se za osnovne uslove za život. Jedan od njegovih vođa čak je tada predvideo da će upravo taj prostor jednog dana postati centar Beograda.

Koliko su bili povezani najbolje se videlo tokom proslava. Jedna od najpoznatijih anegdota vezana je za obeležavanje Petrovdana, kada su stanovnici priredili veliku feštu uz muziku, goste i igru. Iako je sve bilo spremno, sveštenik se nije pojavio, pa su morali da ga dovode taksijem, dok je veselje već bilo u punom jeku.

Kako je naselje raslo, vlasti su postepeno počele da popuštaju. Uvedena je struja, delimično i zbog blizine tada novog Beogradskog sajma. Do početka Drugog svetskog rata ovde je već bilo nekoliko stotina kuća i više hiljada stanovnika, pa čak i škola i sportski klubovi.

Rat je, međutim, prekinuo ovaj neobični razvoj. Most je srušen, Sajmište pretvoreno u logor, a većina kuća uništena. Posle rata, nova vizija grada potpuno je izbrisala tragove tog prvog, improvizovanog naselja.

Danas, kada pogledate Novi Beograd, teško je zamisliti da je sve počelo od grupe ljudi koji su, bez vode, struje i dozvola, odlučili da na močvarnom zemljištu naprave novi početak. Možda nisu imali uslove, ali su imali ideju, zajedništvo i hrabrost da prvi izgovore ime koje će kasnije postati sinonim za ceo jedan deo grada Novi Beograd.

Izvor: Kaldrma