"Ja sam reumatolog i ova navika je važnija za artritis nego što većina ljudi misli"

Artritis podrazumeva upalu zglobova, koja može biti kratkotrajna ili dugotrajna, a najčešći simptomi su ukočenost, bol, smanjena pokretljivost i deformacije. Postoji više vrsta ove bolesti, ali kod starijih osoba najzastupljeniji je osteoartritis.

Kako objašnjava dr M. Elaine Tse Husni, reumatolog iz Klivlend klinike, ovaj oblik bolesti nastaje postepeno, kao posledica dugotrajnog opterećenja zglobova. Tokom godina dolazi do trošenja hrskavice koja štiti kosti, pa se one sve više približavaju jedna drugoj, što uzrokuje bol i ukočenost. Iako postoje lekovi koji mogu da ublaže simptome, postoji jedna svakodnevna navika koja ima ogroman značaj i u prevenciji i u kontroli bolesti.

Najvažnije je kretanje. Redovna fizička aktivnost ne samo da smanjuje rizik od nastanka osteoartritisa, već može i da uspori njegovo napredovanje kod onih koji ga već imaju.

Postoji uvreženo mišljenje da kretanje dodatno oštećuje zglobove, ali je istina upravo suprotna. Umereno i redovno vežbanje pomaže da se ligamenti i mišići održe snažnim, čime se rasterećuju sami zglobovi. Naučna istraživanja pokazuju da kombinacija aerobnih vežbi i vežbi snage doprinosi očuvanju hrskavice i usporava njeno propadanje.

Važno je, međutim, da se ne prelazi naglo iz potpunog mirovanja u intenzivnu aktivnost, jer to može dovesti do povreda. Fizičku aktivnost treba uvoditi postepeno i prilagoditi sopstvenim mogućnostima.

Za osobe koje već imaju artritis, vežbanje može delovati kao izazov, posebno zbog bola. Zato je preporučljivo da se najpre konsultuju sa lekarom, kako bi se pronašla kombinacija terapije i aktivnosti koja će pomoći, a ne pogoršati stanje.

Najpogodnije su aktivnosti koje ne opterećuju zglobove previše, poput hodanja, plivanja, vožnje bicikla, vežbi u vodi, joge ili pilatesa. Takođe, trening snage nekoliko puta nedeljno može biti od velike koristi, uz postepeno povećavanje opterećenja.

Ipak, postoji granica koju ne treba prelaziti. Ako određeni pokreti izazivaju oštar bol, potrebno je napraviti pauzu i omogućiti telu da se oporavi. Cilj je pronaći balans dovoljno kretanja da zglobovi ostanu „podmazani“, ali bez preteranog opterećenja.

U situacijama kada ni redovna fizička aktivnost ne pomaže dovoljno, neophodno je potražiti savet lekara i razmotriti terapiju.

Jednostavno rečeno, za zdravlje zglobova važi pravilo: kretanje je ključ. Kombinacija redovnog vežbanja i jačanja mišića predstavlja najefikasniji način da se smanji rizik od osteoartritisa i očuva pokretljivost u kasnijim godinama.