Mapa ugašenih vulkana na Balkanu: Srbija krije tragove drevnih erupcija koje su promenile teren

Naučni radovi iz oblasti geologije i vulkanologije smeštaju većinu te aktivnosti u period neogena, pre između približno 23 i 2,6 miliona godina, kada je prostor jugoistočne Evrope bio pod snažnim uticajem sudara Afričke i Evroazijske tektonske ploče i zatvaranja nekadašnjeg okeana Tetis. Upravo ti procesi doveli su do formiranja Panonskog basena i širokog pojasa vulkanske aktivnosti koji se danas označava kao Karpatско-panonski region.

Detaljne analize ovog regiona pokazuju da je vulkanizam bio povezan sa složenim procesima subdukcije i kasnijeg rastezanja Zemljine kore, što je omogućilo izdizanje magme ka površini. O tome svedoče brojni radovi, uključujući savremene preglede neogenog i kvartarnog vulkanizma centralne i istočne Evrope, poput studija koje su objavili Harangi i saradnici, gde se jasno navodi da je vulkanska aktivnost u ovom regionu prestala kako su se tektonski uslovi promenili i stabilizovali. Slični zaključci izneti su i u publikacijama Geological Society of London, gde se naglašava da je gašenje vulkanizma posledica prestanka mehanizama koji su omogućavali dotok magme iz dubine.

Na prostoru Srbije danas nema aktivnih vulkana, ali postoje jasni geološki dokazi njihove nekadašnje aktivnosti. Istočna Srbija, posebno područje Bora i Majdanpeka, deo je Timočkog magmatskog kompleksa, jednog od najznačajnijih ostataka nekadašnjeg vulkanskog sistema u ovom delu Evrope. Naučna istraživanja pokazuju da su upravo vulkanski i hidrotermalni procesi u ovoj zoni doveli do formiranja bogatih ležišta bakra i drugih metala, što je dokumentovano u radovima objavljenim u časopisima poput Geologica Balcanica. Ova oblast nije bila klasičan vulkan u obliku kupe kakav danas zamišljamo, već kompleksan sistem erupcija, intruzija i magmatskih tela koji su tokom miliona godina oblikovali današnji reljef.

Sličan geološki trag postoji i u južnim delovima Srbije, gde se nalaze ostaci vulkanskih struktura vezanih za neogeni period, uključujući Lece vulkanski kompleks. Iako su ti vulkani odavno ugašeni, njihova struktura i hemijski sastav stena i dalje omogućavaju geolozima da precizno rekonstruišu procese koji su doveli do njihove aktivnosti i kasnijeg gašenja.

Kada se posmatra širi region, najmlađi vulkanski sistemi nalaze se u Rumuniji, u okviru planinskog lanca Harghita, gde se nalazi i vulkan Ciomadul. Naučni radovi objavljeni u prestižnim časopisima ukazuju da je poslednja erupcija ovog sistema zabeležena pre oko 30.000 godina, što ga čini najmlađim vulkanom u ovom delu Evrope. Iako se u nauci vodi rasprava da li ga treba klasifikovati kao potpuno ugašen ili potencijalno uspavan, većina istraživanja potvrđuje da ne postoje indikacije o skoroj vulkanskoj aktivnosti, što dodatno naglašava da Balkan danas nema aktivne vulkane u pravom smislu te reči.

Razlog zašto su svi ovi vulkani ugašeni leži u promenama tektonskih uslova. Procesi koji su nekada omogućavali podizanje magme poput subdukcije i intenzivnog rastezanja kore više nisu aktivni u ovom delu Evrope. Kako se geodinamički sistem stabilizovao, prestao je i dotok magme, što je dovelo do potpunog gašenja vulkanske aktivnosti. Ovaj zaključak potvrđuju brojna savremena istraživanja koja Balkan svrstavaju u stabilnije kontinentalne oblasti bez aktivnog vulkanizma.

Iako su odavno ugašeni, ovi vulkani i danas imaju veliki značaj. Oni su ključni za razumevanje geološke evolucije Balkana, ali i za objašnjenje nastanka mineralnih resursa, posebno u istočnoj Srbiji. Drugim rečima, iako danas nema lave i erupcija, geološka prošlost regiona jasno pokazuje da je Balkan nekada bio deo mnogo aktivnijeg i vulkanski živog sveta.