EU ima tri zahteva za Vučićev režim: Srbiji preti status "crne rupe" Evrope

Put Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, od dolaska naprednjaka na vlast, izgledao je najpre kao "švercovanje" preko reda zbog bliskih odnosa sa bivšom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, da bi njenim odlaskom u političku penziju usledila stagnacija. Danas Srbija nazaduje i postaje crna rupa u ovom delu Evrope.

Da li bi trebalo da budemo iznenađeni?

Zajednica u kojoj se poštuju zakoni i norme, u kojoj su vladavina prava i individualne slobode građana na prvom mestu, a sloboda medija garantovana, deluje kao mesto iz najgorih košmara za vlast Aleksandra Vučića. Da režim u Beogradu predstavlja sve suprotno od onoga čemu navodno stremi potvrđeno je nebrojano puta, a poslednja u nizu potvrda da je put Srbije ka EU "prilično krivudav" upravo su "Mrdićevi zakoni".

Namera vlasti da onesposobi pravosuđe kako bi u perspektivi izbegla procesuiranje sopstvenih predstavnika zbog kriminala i korupcije, koje sve teže prikriva (ko je spomenuo Batu i pet tona marihuane?), prepoznata je u EU kao opasan signal i povod za reakciju.

Najpre se oglasila Evropska komisija, koja je ispostavila zahteve zvaničnom Beogradu, a potom je te zahteve u emisiji "Pravi ugao" ponovio i šef delegacije EU u Srbiji Andreas fon Bekerat.

"Želimo da se novi pravosudni zakoni ne primenjuju, da idu na reviziju sa Venecijanskom komisijom. Želimo da vidimo političku volju za dogovor o REM-u. Zabrana uvoza ruskog gasa od 2028. ne odnosi se direktno na Srbiju, ali očekujemo da se i Srbija usaglasi sa politikom EU“, naveo je on.

Da su izmene u pravosuđu shvaćene kao ozbiljna pretnja pokazuje i izjava inače suzdržane evropske komesarke za proširenje Marte Kos. Istog dana kada je skupštinska većina usvojila sporne amandmane, Kos je poručila da je reč o "koraku unazad", a u intervjuu za N1 istakla je da je verovala da predsednik Srbije Aleksandar Vučić neće potpisati sporne izmene.

„Da, mislila sam da bi to mogla biti jedna od mogućnosti. Ne znam razlog zašto ih je potpisao. Ali znate, nije važan samo sadržaj onoga što se dešava, već je veoma važno pronaći odgovor na pitanje: zašto? I to me više brine. Jer ako znate da idete protiv evropskih standarda i protiv suštine pristupnog procesa, onda verovatno morate imati dobar razlog. Do sada mogu samo da pretpostavljam, ali niko mi nije rekao razlog. Mogu da imam samo sopstvenu procenu i procenu mog tima – i ona nije dobra“, navela je Kos.

Da nije dobro i da neće biti, moglo se predvideti mnogo ranije. Još od trenutka kada su radikali preko noći postali "evropejci", navodno zamenivši granice "Velike Srbije" za one otvorene koje su suština EU. Ipak, obećanje da će "Srbija postati crna rupa na evropskom tepihu" izgleda da su ispunili i tu se možda krije odgovor na pitanje "zašto" koje je postavila zabrinuta komesarka Kos.

Da nam poziciju "crne rupe Evrope" u Briselu zaista priznaju, zaključak je koji se stiče i u neposrednoj komunikaciji sa predstavnicima EU.

Govoreći o statusu Srbije i njenom putu, evropski dopisnik N1 Nikola Radišić ističe da je zvanični Beograd skrajnut u odnosu na to kako se tretiraju, pre svega, Crna Gora i Albanija.

"Oni su sada predvodnici kada je reč o zemljama kandidatima za članstvo i na taj način ih tretiraju. Čak su više u fokusu u odnosu na nas i Moldavija i Ukrajina, štaviše, govori se o ubrzanom putu Ukrajine ka članstvu, ali to u ovom trenutku ne deluje realno“, navodi naš sagovornik.

Radišić ističe da je takvom položaju Srbije u značajnoj meri doprinela odluka vlasti da u Skupštini usvoji tzv. "Mrdićeve zakone", koji se odnose na promene unutar pravosuđa.

"Oni to tretiraju kao ‘prst u oko’ EU. Naročito ako se ima u vidu da je iz Brisela veoma brzo stigla reakcija i poziv vlastima da povuku odluku. Naglašeno je da izmene u pravosuđu nisu u skladu sa evropskim zakonima i normama, da je to korak unazad na evropskom putu Srbije, a onda je predsednik Vučić potpisao te zakone“, objašnjava Radišić.

On dodaje da pristup zvaničnog Brisela nije da uvodi sankcije i kažnjava Srbiju, već da podstiče predstavnike vlasti da zajedno sa njima rade na promenama.

"Njihov stav je da nisu oni ti koji treba da menjaju vlast i ulaze u sukobe, ali će insistirati da se Srbija uskladi sa pravilima EU, s obzirom na to da se na to i obavezala tokom pregovaračkog procesa. Od trenutka kada su zakoni usvojeni, redovno dolaze srpski zvaničnici kako bi ‘sanirali štetu’ i objasnili da su posvećeni evropskom putu. Dolazak ministra pravde Nenada Vujića pokušali su da sakriju od javnosti. Koliko čujem, Vujić nije jedini koji je dolazio iz Srbije", kaže evropski dopisnik N1.

Naš sagovornik dodaju da su ljudi iz vlasti od predstavnika EU dobili odgovor da bi najpre trebalo pronaći način da se usvojeni zakoni povuku i da se izmene sprovedu kroz inkluzivan i transparentan proces.

"Srbija se i dalje formalno vidi kao država na evropskom putu, a sve ovo tretira se kao privremeni problem. Prema mom mišljenju, to je greška, jer se na taj način tolerišu ekstremni potezi Beograda", zaključuje Radišić.

Očigledna je promena narativa EU

S druge strane, Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, navodi da je na delu promena narativa i tona Evropske komisije, koja je, kako ističe, godinama o Srbiji govorila "u rukavicama".

"Brisel je, po prvi put, prešao sa diplomatskih poruka i dosadašnjih gotovo molbi za reforme na jasne, proverljive zahteve i logiku odgovornosti: pokažite rezultate i idete dalje, nastavite po starom i ostaćete večiti kandidat dok druge zemlje regiona idu u EU. Ovo nije toliko novi narativ koliko kraj tolerancije za priču bez učinka", navodi ona.

Prema njenom mišljenju, EU je dugo tolerisala deklarativno opredeljenje vlasti za evropski put, ali je sada očigledno da od tih deklaracija nije bilo rezultata i da takav put nema za cilj članstvo u EU.

"Drugim rečima, evropske integracije više ne mogu da budu paralelna realnost – da se u Beogradu govori o reformama kada treba ojačati politički legitimitet vlasti ili povući sredstva iz EU fondova, dok se istovremeno urušavaju osnovni standardi, poput nezavisnog pravosuđa. EU nije ni paravan niti bankomat, već zajednica vrednosti i pravila. Zato je ovo prelomni trenutak i Srbiju sada EU posmatra kroz poteze koji će očigledno imati vrlo konkretne posledice, jer se bez uvijanja kaže da će se to videti i u izveštajima i u novcu, kroz sredstva iz Plana rasta i IPA fondova“, podvlači Đurica.

A da li smo sposobni da ispunimo zahteve i da li postoji politička volja za promenama, pitanje je koje se gotovo uvek nameće kada se u istoj rečenici spomenu Srbija i EU.

Đurica smatra da je ključni problem nedostatak političke volje, jer bi, kako navodi, ispunjenje ovih zahteva značilo da vlast mora da pusti iz ruku najvažnije poluge moći.

"A to su uticaj na pravosuđe, kontrola nad izbornim procesom i rezultatima, dominacija nad medijskim prostorom. Uz to bi išao i gubitak zone komfora za političko manevrisanje između Brisela i Moskve. Zato se reforme godinama odlažu, razvlače ili se ‘doteruju’ na loš način, kao što je slučaj sa ovim pravosudnim zakonima. A i kada su propisi napisani korektno, često imamo nedoslednu i selektivnu primenu. Čim se pojavi ‘opasnost’ da se uvedu pravila koja bi dirnula vlast, evroentuzijazam splasne", zaključuje ona u razgovoru za "Novu".