Utakmica je bila prilično izjednačena u prom poluvremenu. Nijedna ekipa nije uspevala da se odlepi.

Tokom prve deonice je Nikola Jokić sam držao u životu Denver. U tom periodu je postigao 10 poena, pet skokova i četiri asistencije.

Međutim, u drugoj četvrtini je došao trenutak kada je čudesni Srbin morao da ode na klupu i predahne. U tim trenucima nije bilo praznog hoda za Denver, jer se Džamal Marej nametnuo dobrim rešenjima u napadu.

Kako je vreme u prvom poluvremenu odmicalo, bilo je sve više raspoloženih igrača u napadu Denvera. Priključili su se i Eron Gordon i Kemeron Džonson, koji su se do tada mučili.

U samoj završnici prve polovine utakmice, povredio se Entoni Edvards, i od tog trenutka, utakmica je krenula u potpuno kontra smeru od onoga što je većina očekivala.

Denver jeste otišao na veliku pauzu sa četiri poena prednosti (54:50), ali se desio raspad u drugom poluvremenu.

Najpre je ideja Minesote bila da se napada prvenstveno pregu Džulijsa Rendla. Međutim, ta strategija je propala u trenutku kada je Jokić uspeo da iznudi tri faula tog košarkaša.

Od tog trenutka, ulogu apsolutnog lidera preuzeo je Ajo Dosunm, koji je i to tada bio najraspoloženiji šuterski.

Neverovatni Amerikanac je utakmicu završio sa čak 43 poena, što mu je rekord karijere, ali nije Minesota izašla kao pobednik u ovoj utakmici samo zbog njegovog učinka.

Pristup i agresivna igra i odbrana, želja, karakter i srčanost, definitivno su izašli u prvi plan, posebno u četvrtoj četvrtini.

Do te mere je to išlo, da su igrači Minesote maltene ušli u glave protivnicima, tako je izgledalo na terenu, pa su igrači Nagetsa u završnici počeli da gube lopte i promašuju napade u maniru početnika.

Pored Dosunmua, vredi istaći i partije Neza Rida (17 poena, devet skokova) i Rendla koji je ubacio 15 poena.

Što se Denvera tiče, Jokić je imao 24 poena, 15 skokova i devet asistencija a Marej 30 poena i po pet skokova i asistencija.