Iran drži svet u šaci bez nuklearne bombe: Zašto je ovaj rat nemoguće rešiti klasičnom vojnom pobedom

U normalnim okolnostima, kroz ovaj uski pomorski prolaz protiče oko 20 odsto svetske nafte. Međutim, nakon američkih i izraelskih napada krajem februara, Iran je praktično zatvorio moreuz – miniranjem i pretnjama brodovima koji pokušavaju da prođu, piše Konverzejšn. Posledice su bile trenutne: stotine tankera ostale su zaglavljene, cene nafte su skočile, a globalni lanci snabdevanja počeli su da pucaju.

Ovaj potez jasno pokazuje ono na šta stručnjaci godinama upozoravaju – da je Ormuz mnogo moćnije sredstvo pritiska od bilo kakvog nuklearnog arsenala. Profesor međunarodnih odnosa Favaz Gerges sa London School of Economics ocenjuje da je kontrola nad moreuzom „najmoćniji oblik odvraćanja koji Iran ima – verovatno značajniji i od njegovog sada nepostojećeg nuklearnog programa“, piše Gardijan.

Za razliku od nuklearnog oružja, koje predstavlja krajnju pretnju i retko se koristi, zatvaranje Ormuza ima neposredan efekat na čitav svet. Ekonomije zavise od stabilnog snabdevanja energentima, a svaki poremećaj u tom sistemu brzo se preliva na cene, inflaciju i političku stabilnost.

Zbog toga mnogi analitičari smatraju da je ovaj sukob nemoguće rešiti klasičnom vojnom pobedom. Iako SAD i Izrael imaju ogromnu vojnu nadmoć, Iran igra drugačiju igru – ne pokušava da pobedi, već da poveća cenu rata do tačke kada ona postaje neizdrživa za sve strane, piše Konverzejšn.

Već sada su posledice vidljive kroz rast cena energenata i tenzije među saveznicima, ali i kroz reakciju Kine, koja kupuje većinu iranske nafte i zahteva hitno otvaranje moreuza.

Ekonomista Reno Fukar dodatno objašnjava da u ovakvim sukobima prednost ima onaj ko može duže da izdrži pritisak i kontroliše ključne resurse. U ovom slučaju, upravo Iran drži najvažniju kartu – prolaz bez kojeg globalna ekonomija ne može da funkcioniše.

Opasnost je još veća jer Ormuz nije jedina tačka pritiska. Iran je, oslanjajući se na saveznike u Jemenu, pokazao da može da ugrozi i moreuz Bab el-Mandeb, kroz koji prolazi značajan deo svetske trgovine. Kombinacija ova dva uska grla mogla bi da izazove globalni ekonomski šok bez presedana.

Zbog svega toga, rat sa Iranom već ima ozbiljne političke posledice. U Sjedinjenim Državama rastu cene goriva i nezadovoljstvo birača, dok saveznici u Zalivu počinju da preispituju oslanjanje na američku zaštitu i traže nove bezbednosne partnere.

Sve ovo ukazuje na dublju promenu u načinu na koji Iran projektuje moć. Umesto oslanjanja na nuklearno odvraćanje, Teheran sve više koristi kontrolu nad ključnim ekonomskim tačkama kao glavno oružje. To je strategija koja ne zahteva totalni rat, ali proizvodi globalne posledice. U tom smislu, Ormuški moreuz postaje simbol nove geopolitike – one u kojoj usko grlo na mapi može da bude opasnije od nuklearne bombe.