"Išao sam na psihoterapiju pet dana nedeljno tokom 25 godina": Slavni glumac slomio je srca mnogim ženama - ali i sebi samom

Tokom karijere duže od pet decenija, izgradio je reputaciju umetnika vrhunskog ranga, osvojivši najvažnija priznanja u svetu glume – Oskara, dve Toni nagrade i dve Emi nagrade. Pored toga, nagrađen je i Zlatnim globusima, BAFTA priznanjem i brojnim počasnim nagradama za životno delo. Filmovi u kojima je učestvovao, ostvarili su zaradu veću od tri milijarde dolara širom sveta.

Detinjstvo i početak karijere

Rođen u njujorškom Ist Harlemskom kvartu, Paćino je odrastao u Južnom Bronksu nakon razvoda roditelja. Veći deo detinjstva proveo je uz majku i njene roditelje, koji su imali snažan uticaj na njegovo odrastanje. Još kao mali, pokazivao je interesovanje za film, često pamteći i ponavljajući replike likova koje je gledao na platnu.

U mladosti je imao različita interesovanja, uključujući sport, ali je vremenom prevagnula ljubav prema glumi. Put do uspeha nije bio lak – napustio je školu, radio niz slabo plaćenih poslova i suočavao se sa periodima nemaštine. Ipak, upornost i posvećenost doveli su ga do prilike da razvije svoj talenat kroz rad u glumačkim školama i pozorištu. Poseban značaj imao je njegov susret sa mentorima koji su prepoznali njegov potencijal i usmerili ga ka profesionalnoj karijeri.

Tokom ranih godina, borio se sa ličnim gubicima i teškim životnim okolnostima, ali je upravo taj period oblikovao njegovu umetničku dubinu.

U autobiografiji pod nazivom "Sonny Boy", glumac je otkrio ranjivu stranu svog detinjstva, neraskidivo vezanu za lik majke, Rouz Đerardi Paćino. Ova radnica u fabrici otvorila mu je vrata umetnosti dok je još bio ečak od tri ili četiri godine, vodeći ga redovno u bioskop.

Iako ga svet prepoznaje po kultnim ulogama, Paćino u knjizi progovara o traumama koje su ga oblikovale. Majku opisuje kao ženu krhke psihe, a jedan događaj iz Bronksa zauvek mu se urezao u pamćenje:

„Bili smo napolju oko sat vremena kada smo videli gužvu na ulici. Ljudi su trčali prema zgradi moje bake i deke. Neko mi je rekao: 'Mislim da je to tvoja majka.' Nisam verovao, ali sam počeo da trčim s njima. Ispred zgrade je bila hitna pomoć, a tamo, izlazeći kroz prednja vrata, na nosilima, bila je moja majka. Pokušala je da izvrši samoubistvo.“

Naslov knjige potiče od nadimka koji mu je Rouz dala po pesmi Ala Džolsona. Za nju, odlasci u bioskop nisu bili samo razonoda, već utočište. Paćino objašnjava da su te sale „bile mesto gde je moja samohrana majka mogla da se sakrije u mraku i ne mora da deli svog Sonny Boy-a ni sa kim drugim.“

Odrastanje bez oca, Salvatorea, koji je otišao kada je Al imao samo dve godine, ostavilo je dubok trag. Paćino taj gubitak vidi kao „nedostajuću kariku“ koja je prethodila teškim godinama siromaštva i majčine borbe sa depresijom i zavisnošću.

Rouz je preminula u 43. godini, a glumac jednostavno zaključuje: „Siromaštvo ju je uništilo.“

Smrt dede Vinćenca, koji je emigrirao iz sicilijanskog Korleonea, označila je početak njegovog najmračnijeg doba. Izlaz je tražio u profesionalnoj pomoći:

„Prošao sam kroz mnogo toga. Išao sam na terapiju pet dana nedeljno tokom 25 godina.“

Preživljavanje na ulicama i moć glume

Mladost u Bronksu bila je obeležena porocima i opasnim društvom. Kao član bande „Crvena krila“, Paćino je rano počeo da pije i puši. Svoje tadašnje prijatelje opisuje kao „čopor divljih, pubertetskih vukova sa lukavim osmesima“. Gledajući unazad na sudbine drugova koji su stradali od droge, on postavlja egzistencijalna pitanja:

„Zašto ja nisam završio tako? Zašto sam još ovde? Da li je to bila sreća? Da li je to bio Čehov? Da li je to bio Šekspir?“

Spas je stigao 1967. godine kroz mentorstvo Čarlija Lotena, koji ga je usmerio ka književnosti i ozbiljnom radu na glumačkom zanatu. U čuvenom  studiju „Actors Studio“, Paćino je konačno pronašao svrhu.

„Gluma je ono što treba da radim. Uz ovo, sve iznenada dobija smisao i razumem sebe", napisao je on.

Svoje prve glumačke korake napravio je u pozorištu krajem šezdesetih, prolazeći put od manjih nezavisnih produkcija do najprestižnijih scena na Brodveju. U tom periodu, okušao se i kao autor i komičar. Obrazovanje je sticao u HB studiju i Actors Studiju, pod mentorstvom Lija Strasberga. Njegov rad na filmu doneo mu je Oskara za glavnu mušku ulogu u filmu „Miris žene“ (1992), dok je za niz drugih ostvarenja bio nominovan, uključujući „Kum“, „Serpiko“, „Kum II“, „Pasje popodne“ i „Irac“.

Borba sa porocima i teretom slave

Sedamdesete godine bile su obeležene vrtoglavim uspehom, ali i alkoholizmom. Paćino priznaje da je pio kako bi savladao stidljivost i pritisak javnosti. Čak je i snimanje "Kuma" bilo ugroženo jer se na probama pojavljivao mamuran. Reditelj Kopola je ipak verovao u njega, rekavši kasnije: „Nisam mogao da izbacim Ala iz glave.“

Preokret se dogodio 1974. godine u Londonu. Pod uticajem alkohola, umalo je odbio ulogu u filmu "Pasje popodne". Producent Martin Bregman mu je tada postavio ključni uslov.

„Rekao mi je: 'Možeš li da prestaneš da piješ neko vreme i pročitaš scenario?' Nisam pio par dana i pročitao sam scenario. Sve je bilo jasno. Rekao sam: 'Zašto ovo ne radim? Trebalo bi da radim ovo.' Imao sam veliku sreću što je on bio tu", priznao je Al.

Od 1977. godine, Paćino živi trezno, što smatra jednim od svojih najvećih trijumfa. Ipak, ambivalentnost prema slavi je ostala. Često se pitao: „Ko uopšte želi da bude poznat?“, a finansijski usponi i padovi, uključujući gubitak 50 miliona dolara,  primoravali su ga da prihvata uloge u lošim filmovima isključivo zbog novca.

Privatni život

U memoarima se dotiče i svojih veza sa slavnim koleginicama, ali i osećaja krivice prema deci.

Između ostalih, bio je u ljubavi i sa koleginicom Dajen Kiton.

Veza između slavnih glumaca započela je ubrzo nakon njihovog prvog susreta, a iako je bila puna prekida i pomirenja, trajala je godinama, sve do perioda snimanja trećeg dela "Kuma" početkom devedesetih. Iako je tokom tog vremena imala i druge partnere,  Kitonova se više puta vraćala Paćinu.

Govoreći o njemu, jednom je rekla: "On je tako zabavan. Po mom mišljenju, on ima najlepše lice. Mislim da je Voren prelep, ali lice Ala Paćina je ubistveno lepo".

Osvrćući se na svoje veze sa poznatim muškarcima, priznala je:

"Nisam znala da se nosim sa slavom. Na neki način sam bila svesna da to neće trajati i da sa njima nikada neću do kraja ostvariti svoje snove. Možda se zato nisam ni udavala. Možda sam htela nešto više, a možda ni ja, poput Paćina, nisam bila spremna za brak".

Zanimljivo je da su mnogi članovi ekipe filma „Kum III“ tvrdili da su varnice između bivših partnera ponovo planule tokom snimanja. U tom periodu, glumica je navodno želela brak, dok je Paćino izbegavao takvu vrstu obaveze.

Sa profesorkom glume Džen Tarant, Al je  dobio ćerku Džuli Meri, dok sa glumicom Beverli D’Anđelo ima blizance – sina Antona Džejmsa i ćerku Oliviju Rouz. Takođe je bio u vezama sa Lusilom Solom i Lindi Hobs.

Priznaje da deci iz veze sa Beverli D’Anđelo nije pružio pažnju koju su želeli ili zaslužili, nazivajući to iskustvo „slomljenom porodicom“.

Beverli D’Anđelo dobila je blizance sa slavnim glumcem kada je imala 49 godina.

"Zatrudnela sam sa 48, rodila sam šest nedelja nakon što sam napunila 49 godina, a kada sam imala 51 godinu, postala sam samohrani roditelj", rekla je za "Closer Weekly" glumica.

Beverli je imala velika očekivanja od slavnog glumca, te se nadala da će zajedno izgraditi porodicu koju će držati na okupu i u kojoj će uživati.

"Imala sam fantaziju da kada imate decu, to radite u porodičnom okruženju", objasnila je glumica.

Ona je otkrila kako se razvio odnos između nje i Paćina.

"Nakon što smo se poznavali tri meseca, Al me je pogledao u oči i rekao: 'Želim da budeš majka moje dece'. To je sve što je trebalo da čujem", opisala je Beverli.

Međutim, popularni par se ubrzo rastao, a onda su prošli krzo tešku borbu za starateljstvo zbog čega su značajno narušili svoj dobar odnos i završili na sudu. Al Paćino i Beverli D'Anđelo sudili su se 2003. godine, kada su blizanci imali samo dve godine.

Zastupnik glumice rekao je za medije u vreme dok je sudski proces između nekadašnjih supružnika trajao, da je Al Paćino bio "kontrolisani, uznemiravajući čovek koji nikada nije promenio jednu pelenu". Sa druge strane je brzo usledio odgovor, pa su iz pravnog tima glumca tvrdili da "Beverli nastavlja da koristi decu na način koji ih skoro čini taocima".

Međutim, glumački par uspeo je da reši nesuglasice, a onda su zaboravili sve probleme sa kojima su se suočavali, pa su ostali prijatelji.

"Кljučna stvar je stvaranje nove istorije i prelazak sa onoga što je prekinulo taj odnos ka novom zajedničkom roditeljstvu", objasnila je glumica, kako piše "Fox News" i dodala:

"Najvažnija stvar koju sam naučila jeste koliko je važno prihvatanje. Svi imamo želju da promenimo stvari koje nam se ne sviđaju, ali ne možete da promenite drugu osobu. Morate da prihvatite razlike i sve stvari koje su dovele do raskida na način koji vam omogućava da krenete napred. I od svog sistema podrške i ljudi koje poznajem i volim, stvorila sam idealnog partnera."

Paćino je bio u vezi i sa izraelskom glumicom Mejtal Doan, koja je znatno mlađa od njega. Nakon raskida, ona je izjavila:

"Teško je biti sa tako starim čovekom, pa bio on i Al Paćino. Razlika u godinama je prevelika. Trudila sam se da to zanemarim, ali da budem iskrena, on je sada jedan star čovek. I uz svu moju ljubav, to nije opstalo".

U novije vreme, pažnju javnosti privukla je njegova veza sa Nur Alfalah, koja je od njega mlađa više od pola veka. Zbog ranijih veza sa starijim i poznatim muškarcima, često se našla na meti komentara da bira partnere iz istog kruga.

"Naše godine mi nisu bile važne. Srce ne zna šta vidi, ono samo znaono šta oseća. Bila je to moja prva ozbiljna veza, ali za mene je to bilo srećno vreme", kazala je Nur.

Al je sa Nur, u svojoj 84. godini, dobio sina Romana, a kasnije je rekao kako se na pisanje autobiografije odlučio kako bi njegov sin, u to vreme star 16 meseci, upoznao njegovu životnu priču, prenosi BBC.

Istakao je i da  je njegov kontakt sa Romanom, ograničen uglavnom na onlajn komunikaciju nakon što se rastao sa dečakovom majkom.

"Povremeno mi šalje poruke. Znate, ja imam ovu malu osobu. Sve što on radi mi je zanimljivo. Pa razgovaramo. Ja sviram harmoniku s njim i uspostavili smo ovakav kontakt. Tako da je zabavno", kazao je Al.

Iako kaže da je delimično hteo da napiše autobiografiju za najmlađeg sina, Paćino kaže da želi biti tu za Romanove važne životne trenutke.

"Pa sada želim biti tu za ovo dete. Naravno da želim", kaže Paćino i dodaje:

"Ali, stvari se dešavaju. Nadam se da jesam. Nadam se da ću ostati zdrav i da on zna ko mu je tata"

Pored filmskih uspeha, Paćino je ostavio snažan trag i na televiziji. Njegovi nastupi u produkcijama kao što su „Anđeli u Americi“ i „Ne poznaješ Džeka“ nagrađeni su Emi priznanjima za najbolju glavnu ulogu. U novijem periodu publika ga je mogla gledati i u seriji „Hunters“. Paralelno sa tim, nikada nije napustio pozorište, gde je takođe ostvario značajne uspehe, uključujući dve Toni nagrade i brojne zapažene uloge u klasičnim i savremenim dramama.

Kao umetnik širokog spektra, Paćino se oprobao i iza kamere. Njegov rediteljski debi bio je dokumentarni film „Tražeći Ričarda“, a kasnije je režirao i glumio u još nekoliko projekata. Njegovo lice i glas našli su se i u svetu video-igara, a dugogodišnje je povezan sa Actors Studijom, gde obavlja i vodeću funkciju.

Neke od najznačajnijih uloga tumačio je i u filmovima "Lice sa ožiljkom", "More ljubavi", "Vrelina", "Nesanica", "Doni Brasko", "88 minuta", "Igraj svoju igru 3", "Miris žene", "Bilo jednom u Holivudu", "Irac", "Gučijevi".