Otvoreno pismo prorektora Ristića Vučiću: Osetljivi ste na svoju decu, a šta mislite kako se moja osećala kad ste me prozvali

Tokom sednice posvećene Kosovu u Metohiji, predsednik Srbije ušao je u raspravu sa poslanikom Aleksandrom Jovanovićem Ćutom, tokom koje je na grub način govorio o profesoru Ristiću. Otvoreno pismo profesora Ristića prenosimo u celosti:"Aleksandre Vučiću,Najljubaznije vas molim da moje ime više ne pominjete uz neistine koje ste izgovorili tokom zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, dana 03.02.2023. godine. Tada ste odgovorili narodnom poslaniku Aleksandru Jovanoviću Ćuti (ili Tući, kako ga ponekad oslovljavate): Pominjete profesora Ristića… Ja nisam hteo, pristojan sam čovek, pa neću da govorim… Pa vi pričate o čoveku koji je bio u revizionoj komisiji i za svaku hidroeletranu je uzimao pare za to. Onda, kako ponestalo para i kako su hteli nekog drugog da stave, onda sam protiv hidroeletrana i veliki sam borac. I svi ste takvi – dok ima pare u džep, može. A kad nemaju para u džepu, onda su svi drugi krivi. Pominjete pristojnost, zato dobro razmislite šta je „pristojno“ u vašoj izjavi, u skladu sa činjenicom da ste predsednik države i da mi obični građani očekujemo verodostojnost, pravdoljubivost i dobru nameru u svakoj reči koju izgovorite. Takođe, primetio sam da ste veoma osetljivi kada su članovi vaše porodice izloženi bilo kojoj formi medijske agresije. Šta mislite kako su se osećala moja deca dok su na društvenim mrežama čitala kako je predsednik Vučić prozvao prorektora Ristića? Deca, starosti 14 i 13 godina, su pitala: tata zašto se on bavi tobom, zar je to posao predsednika?Tačno je da sam bio član Revizione komisije za projekte od značaja za Republiku Srbiju, pri Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i drugi profesori i stručnjaci sa državnih univerziteta, isključivo na osnovu stručnih i naučnih kompetencija, u periodu od 2010. do 2021. godine. Bio sam prvi član Кomisije koji je izrazio protivljenje usvajanju projekta za MHE „Pakleštica“ na Staroj planini, javno govorio o štetnosti koncepta MHE, uništavanju životne sredine i gaženju prava lokalnog stanovištva (decembra 2017. godine). Dakle, gotovo 4 godine od istupanja protiv MHE bio sam član Кomisije, sve do jeseni 2021. kada sam, iz meni nepoznatih razloga, izostavljen iz daljih aktivnosti. Nije tačno da sam se usprotivio gradnji MHE jer sam zamenjen nekim drugim članom Кomisije. Tačno je da sam učestvovao u izjašnjavanju Кomisije o prihvatanju tehničke dokumentacije za nekoliko MHE, ali samo do trenutka kada sam bio suočen sa činjenicama o njihovim negativnim efektima. Nije tačno da je razlog mog učešća u Кomisiji ikada bio novac. Svi članovi Кomisije, inače vrhunski stručnjaci u svojim oblastima, su dobijali više nego skromne naknade za svoj naporan i odgovoran rad.Posle toga sam doživeo niz neprijatnosti od strane pojedinih investitora, novinara, bivših državnih funkcionera, prodavaca opreme, izvođača radova, dakle svih onih koji su bili u široko postavljenoj mreži interesno povezanih pojedinaca. Bilo je tu sudskih procesa, pretnji, pokušaja podmićivanja, novinskih napisa, „dobronamernih“ saveta. Srećom, reagovala je javnost Srbije kada su desetine hiljada ljudi podržale borbu za očuvanje srpskih reka i iskazale protivljenje očiglednom kršenju svih zakonskih i moralnih normi. Tu borbu je podržala Srpska akademija nauka i umetnosti,Akademija inženjerskih nauka Srbije, brojni fakulteti Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, drugim rečima, esencija srpske pameti i znanja.Кada već govorimo o pristojnosti, do koje vam je toliko stalo, želim da vas podsetim na dva neispunjena obećanja, data 28.09.2019. godine:- odlazak u selo Rakitu (opština Babušnica) gde su tokom gradnje MHE „Zvonce“ prekršena najmanje četiri zakona (o vodama, šumama, zaštiti prirode i vanrednim situacijama). Dokazi o kršenju pomenutih zakona su predočeni vama i državnom sekretaru u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je izdalo građevinsku dozvolu;- formiranje državne komisije koja bi razmatrala sve izdate i tražene dozvole za gradnju MHE, kao i analizu rada onih u pogonu.

Učestvovao sam u radu Revizione komisije kada su odbijeni zahtevi za odobrenje projekta gondole na kalemegdanskom platou, posle predstavljanja neoborivih argumenata kolega sa Građevinskog, Elektrotehničkog i Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Takođe, poznato je da sam javno istupao, pored ostalih učesnika, u demontaži litijumske prevare koja bi od Loznice, Valjeva, Požege, Jagodine, Rekovca, Gornjeg Milanovca, Čačka stvorila spaljenu zemlju, zagađenu pustinju i reke unesrećenih, bolesnih ljudi. Razmislite Vučiću, o čemu se radi ako se raseljava narod sa zemlje svojih čukundedova, uništavaju njive, šume, vode, živi svet, a zarad profitnog interesa stranih rudarskih kompanija i pohlepe korumpiranih bednika iz srpskih institucija. Ako strana kompanija maše „Akcionim planom za relokaciju stanovništva“, ambasadorke Australije i Velike Britanije javno promovišu projekat uz sadejstvo neponovljive Zorane Mihajlović, Vlada Srbije formira radnu grupu za implementaciju projekta „Jadar“, dok Ana Brnabić tvrdi da projekat nema podršku države!? Šlag na tortu: ratni huškač i lažov Toni Bler ugovara sastanke predstavnika naše države sa rukovodiocima „Rio Tinta“ u Londonu. O čemu se ovde radi?Ako je nešto nejasno, podsetiću vas na izjavu Angele Merkel koja je iskazala interes Nemačke za srpski litijum (iako ga imaju u dolini Rajne), dok sekretar za unutrašnju trgovinu EU Tijeri Breton (iz Francuske, koja takođe ima litijum) govori o potrebi da se iskoriste svi evropski potencijali kako bi se smanjila zavisnost od Кine, iako je to u koliziji sa zaštitom životne sredine. Dejvid Bojd, specijalni izvestilac Ujedinjenih Nacija za ljudska prava i životnu sredinu, piše u svojoj knjizi „Žrtvovane teritorije‐ 50 najzagađenijih mesta na svetu“, da su najugroženije lokacije upravo zone rudarenja i prerade ruda. Naravno, Srbija ima svoje „počasno“ mesto među 50 najzagađenijih lokaliteta na svetu: grad Bor i okolina. Evropska komisija je izdala publikaciju u kojoj je navedeno da najveće zagađenje zemljišta i vazduha na prostoru Balkana izazivaju aktivnosti u domenu rudarstva i prerade ruda. Trebalo bi da znate da više od 10.000 ljudi godišnje umire od bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha, da su brojni srpski gradovi po nekoliko dana godišnje najzagađeniji na svetu, da imamo najveću stopu smrtnosti od raka pluća na svetu. Prema poslednjem popisu broj stanovnika je smanjen za više od 500.000 hiljada, imamo veoma nizak natalitet i jedna smo od najstarijih nacija na svetu, sa prosekom godina 43,5. Verujem da ste bili dobar student prava ali ne očekujem da znate dovoljno o degradaciji ekosistema, uništenju biodiverziteta, zagađenju površinskih i podzemnih voda, zemljišta i posebno vazduha. Кao diplomirani pravnik možete da poradite na doslednoj primeni zakonske regulative kako bi zaštitili životnu sredinu, ne zato što to hoće neki ekolozi, već da bismo zaustavili epidemijske razmere svih vrsta kancera, autoimunih bolesti i svakogodišnje desetkovanje brojnog stanja srpske populacije. Teško da će nam vredeti privredni rast ako zagadimo sopstveni životni prostor i upropastimo zdravlje nacije.

Srbija ima 4,5 miliona hektara obradivog zemljišta a izvozi godišnje poljoprivrednih proizvoda u vrednosti svega 3,5‐4 milijarde evra. Istovremeno, Holandija sa 1,5 miliona hektara obradivog zemljišta izvozi godišnje više od 80 milijardi evra od poljoprivrede. Dakle, zemlja koja ima 3 puta manje obradivog zemljišta zaradi 20 puta više novca od izvoza hrane nego Srbija! Srbija navodno ima rezerve od 500 tona zlata koje vrede 30 milijardi dolara, što je moguće iskopati i preraditi u narednih nekoliko decenija, uz strašne razmere degradacije životne sredine i ugrožavanje javnog zdravlja. Naravno, od projektovanih 30 milijardi dolara zarade Srbiji bi ostalo najviše 10%, dakle 3 milijarde za nekoliko decenija. Poljoprivreda može da nam donese dodatnih 10 milijardi dolara svake godine uz odgovorniji i pošteniji pristup prema našim proizvođačima, bez uništenja životnog prostora. Zašto ne radimo ono što se više isplati i suštinski doprinosi razvoju države i dobrobiti naroda?Pomenuli ste me usred rasprave o Кosovu i Metohiji, što je mnogo važnija tema od mene i kad je već tako želeo bih da vam iznesem lični stav po tom pitanju: Autonomna pokrajina Кosovo i Metohija predstavlja integralni deo Republike Srbije, koji je trenutno okupiran, ali kada se steknu okolnosti biće vraćena u administrativno‐ pravni poredak Republike Srbije. КiM smo izgubili u XIV veku i onda smo nekoliko vekova sanjali da ga vratimo. Taj san je oblikovao naše narodno biće, predstavu o smislu ovozemljaskog života i pretvorio se u javu jeseni 1912. godine, kada smo za nekoliko dana povratili ono što nam pripada. Zapadni varvari su nam oteli КiM juna 1999. godine posle divljačke, nelegalne i kriminalne akcije NATO pakta. Bili smo sami i slabi i morali smo da se povučemo, što je za posledicu imalo brutalno etničko čišćenje i proterivanje više od 250.000 Srba. Međutim, već tada je započeo san koji traje već 23 godine i za 5, 10, 50 ili 500 godina svanuće jutro kada ćemo opet krenuti po ono što je naše, i tu vreme ne znači ništa. Takođe, savetujem vam da ni pod kojim uslovima, pritiscima i pretnjama ne uvodite sankcije Rusiji, jer Rusima to ne bi mnogo naudilo ali bi nama oduzelo dostojanstvo i pravo na samopoštvanje, a kao što znate čovek bez tih osobina i nije neki čovek. Dodatno, Zapad bi izlio bujicu prezira zbog iskazane slabosti i pojačao pritiske na sve noseće stubove naših vitalnih državnih i ekonomskih interesa.

Pre nego što ponovo razmatrate probleme srpske energetike i oduševljeno govorite o norveškim stručnjacima, imajte na umu da SANU, Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS), naši univerziteti i instituti imaju neograničen stručni potencijal da reše svaki problem. Zapitajte se zašto AINS nema zakonski uređen status, stalne prostorije, način finansiranja, iako predstavlja najvredniju stručno‐naučnu asocijaciju inženjera ne samo u Srbiji nego i regionu. Svaka uređena zemlja bi bez odlaganja rešila ta sporna pitanja i iskoristila ponuđeno znanje, posebno u svetlu činjenice da akademici imaju jaku i iskrenu želju da rade za dobrobit Srbije. Ovom prilikom neću govoriti o potencijalima našeg IT sektora, mašinske industrije, naučno‐tehnoloških parkova, vezi turizma i zdrave životne sredine. Bilo koja ekonomska delatnost mora da zadovoljava javni interes, odnosno, interes većine građana Srbije, nikako profitne zahteve pojedinaca i njihovih kompanija. Sve drugo nas pretvara u modernu koloniju i jeftinu resursnu bazu, sa značajno pogoršanim stanjem životne sredine i zdravlja naših ljudi. To bi bio očigledan gest nacionalne izdaje i prezira sopstvenog naroda.*****BONUS VIDEO: Vučić sramno napao profesora Ristića

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vuisramnonapaoprorektoraristia-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5269214"]