Na 72 od ukupno 100 najvećih tendera u Srbiji, koji su sprovedeni u 2019, javio se samo jedan ponuđač, dok se generalno, bilo da je reč o nabavkama veće ili manje vrednosti, u proseku prijavljuju dve i po firme ili konzorcijuma. Poznavaoci prilika navode da je konkurencija oterana u poslovima u kojima je država jedna od ugovornih strana, te da se u najvećem broju nabavki unapred zna ko će dobiti posao.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je obračun sa mafijom, premijerka Ana Brnabić protiv kriminala i korupcije, a praktično su im sve ove godine „ispred nosa“ sumnjivi poslovi, u kojima učestvuje država, a koji se realizuju preko javnih nabavki.
Dragan Dobrašinović iz Koalicije za nadzor javnih finansija navodi za Nova.rs da se prema njihovom istraživanju na 72 od 100 najvećih tendera u prošloj godini javio samo jedan ponuđač, da su se na 20 prijavile dva, dok je na svega osam učestvovalo tri ili više ponuđača, što znači da je u samo tih osam javnih nabavki bilo konkurencije.
Ovih 100 najvećih poslova u Srbiji u prošloj godini, kaže Dobrašinović, vredni su 2.86 milijardi evra, što je, kako navodi, četvrtina budžeta. On ističe da po njihovom istraživanju prosečna vrednost posla sklopljenog sa državom oko 28,5 miliona evra.
„U 100 najvećih javih nabavki u proseku se javlja svega 1,42 ponuđača. Primera radi, na osnovu oko 122.000 javnih nabavki, koliko ih je ukupno bilo u prethodnoj godini, javi se u proseku 2,5 ponuđača. Kod nas je ranije ta cifra bila pet ili sedam, pa se vremenom ona spuštala. Sve ovo govori da je konkurencija oterana tamo gde je država ugovorna strana. Iako je nelogično, nije slučajno što se u najvrednijim poslovima sa državom u najvećem broju slučajeva javlja samo jedna ponuđač. To je zato što se unapred zna ko će dobiti posao. Uslovi na tenderima su tako skrojeni da se prilagođavaju samo jednoj firmi, što je svakom ko je iole ozbijan u poslu signal da ne ide na tender“, smatra Dobrašinović.
O najavi predsednika Srbije da kreće u borbu protiv mafije, on kaže da bi u borbu protiv stvarne mafije Vučić trebalo da krene od svog najbližeg okruženja.
„Nema organizovanog kriminala u Srbiji bez državnih struktura. Ulični kriminal i narko banda su igraonica u odnosu na kriminal pod okriljem države. To je pravi kriminal sa organizovanom mrežom, pod zaštitom tužilaštva, sudova, policijskih struktura… To je leglo kriminala. Sve drugo je skretanje pažnje javnosti sa suštinskog problema“, zaključuje Dobrašinović.
„Kip lajt“, „Srbijagas“…
Postal Nova.rs pisao je ranije o slučajevima koji su bili naročito sumnjivi. Najočigledniji primer jednog takvog tendera tendera bila je nabavka novogodišnje rasvete u Beogradu na kojoj su favorizovani proizvodi grčke kompanije, čiji je jedini predstavnik u Srbiji bila firma Kip lajt. Osim u prestonici ona je dobila posao i u Nišu, gde su u konkursnoj dokumentaciji do detalja bili opisani ukrasi koje je Kip lajt već isporučio Beogradu.
Interesantna je bila i javna nabavka „Srbijagasa“, koji je tokom vanrednog stanja na taj način kupio 10 automobila, a na tender se javio samo jedan ponuđač, koji je, iako je procenjena vrednost u tom trenutku bila tajni podatak, dao gotovo istovetnu ponudu.
Vasilić: Ne možemo da dobijemo ugovore
Koliko je teško utvrditi kako se u Srbiji sprovode javne nabavke za Nova.rs objašnjava Jelisaveta Vasilić, članica Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije. Ona kaže da se Savet bavi javnim nabavkama državnih preduzeća, ali ograničeno.
„Prvi problem je što mi ne možemo da dobijemo ugovore. Kad bi dobili uslove pod kojima se one sprovode, učesnike na tenderima i njihove ponude i sve ugovore, kada biste tako išli, onda biste dobili pravu sliku. Naš problem je što mi sve te podatke ne možemo da dobijemo“, navodi Vasilić.
Upitana kako Savet kao Vladino telo ne može dobiti zvanične podatke i dokumente, ona izdvaja jedan primer.
„Mi ne može da dobijemo podatke iz katastra o nekom slučaju. Možemo da vidimo samo poslednju promenu. Kada smo tražili sve podatke, čitav istorijat, rekli su nam da ne možemo da ih dobijemo, jer nemamo bezbednosnu proveru“, kaže Vasilić.
„Iza ključnih firmi stajale partije ili njihovi ljudi“
Božo Drašković, bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, ranije je za Nova.rs rekao da je svaka vlast u Srbiji imala svoje dobavljače, odnosno firme koje su dobijale veliki broj poslova na tenderima, te da su se one menjale sa promenama vlasti.
„Iza ključnih dobavljača stajale su partije ili istaknuti pojedinci u njima. Sa promenama vlasti i oni su se menjali. Zanimljivo je to što nova vlast ne ispituje korupciju kod prethodne, osim u slučajevima ličnog revanšizma. Većini političara je politika poluga da dođe do novca, iako su njihovi zvanični prihodi mali. Nema te vlasti ili učesnika u njoj koji je spreman da radi za tako malo novca, a da istovremeno ne koristi poluge institucije kojom upravlja pre svega za svoje lične interese, a onda za državu”, objašnjava Drašković.
****
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare