Ubica je mislio da je uklonio sve tragove, ali jedna sitnica ga je odala i poslala na smrtnu kaznu: Crvene šljokice o kojima je policija pričala godinama

Na primer, jakna Megan Baroso pronađena je iza njegove kuće. Međutim, DNK nije mogla da objasni šta je Sančez, koji je ranije priznao niz zločina poznatih u medijima kao "silovanja u dolini Simi", uradio ili planirao da uradi Megan pre nego što ju je navodno ubio.

To je bio ključni deo priče koji su porotnici morali da razumeju pre nego što odluče da li će ga proglasiti krivim za ubistvo i eventualno osuditi na smrt. Na kraju je tužilaštvu presudno pomogao mali, svetlucavi trag koji je gotovo nemoguće ukloniti – crveni šljokičasti prah.

Kriminalistički stručnjak Edvin Džons pronašao je deset čestica šljokica tokom pregleda tela Megan Baroso. Reč je bila o šljokicama koje je nosila na proslavi Dana nezavisnosti samo nekoliko sati pre ubistva. Kasnije je pronašao dodatne tragove na prednjem sedištu Sančezovog kamioneta, u tovarnom prostoru vozila i na jakni pronađenoj u njegovoj kući.

Povezivanje tih sićušnih čestica sa praznom bočicom koju je obezbedila Meganina prijateljica pokazalo se kao presudan dokaz. Sančez je 2003. godine proglašen krivim za ubistvo sa predumišljajem i osuđen na smrtnu kaznu.

Ali šta bi se dogodilo da nije bilo stručnjaka za analizu tragova poput Džonsa ili bilo kog drugog analitičara koji bi proučio te šljokice?

Prema upozorenjima stručnjaka, budućnost analize tragova mogla bi da izgleda upravo tako sa sve manjim brojem stručnjaka i laboratorija sposobnih da analiziraju mikroskopske, ali izuzetno važne dokaze. Taj problem mogao bi da počne ozbiljno da ugrožava kriminalističke istrage mnogo ranije nego što se očekuje.

Analiza tragova često predstavlja najvažniji deo slagalice u rekonstrukciji zločina, ali upravo ta oblast forenzičke nauke danas se nalazi u ozbiljnoj opasnosti. Kako navodi magazin Popular Mechanics, naizgled beznačajni predmeti poput šljokica mogu da reše slučaj, ali broj stručnjaka koji se bave analizom takvih dokaza postao je veoma mali.

Gledaoci kriminalističkih serija navikli su da vide istražitelje kako prikupljaju i proučavaju sitne tragove kako bi pronašli počinioce. Balistika, analiza vlakana, stakla, boje i mnoge druge discipline spadaju u domen stručnjaka za tragove. Upravo ti gotovo nevidljivi dokazi često omogućavaju da se sagleda šira slika mesta zločina i dovedu do hapšenja i osuda.

DNK laboratorije postale su standard u kriminalističkim centrima još od osamdesetih godina prošlog veka. Tehnologija se iz godine u godinu usavršava, a baze podataka i komercijalne kompanije za genetska testiranja, poput 23andMe i Ancestry, pomogle su istražiteljima da reše brojne nerešene slučajeve stare više decenija.

Ali kada najveći deo finansiranja odlazi na DNK analize, nešto drugo ostaje po strani analiza tragova.

Kako navodi Popular Mechanics, ako želite da upravo šljokice ispričaju priču o vašem ubistvu, morate se nadati da će postojati stručnjaci koji mogu da ih obrade i da će vaš slučaj biti dovoljno značajan da opravda njihovo angažovanje.

Džons kaže da su se pojavile pojedine privatne laboratorije koje pokušavaju da popune prazninu nastalu u manjim jurisdikcijama. Na jednom sastanku Kalifornijskog udruženja kriminalista čuo je za veliku laboratoriju koja koristi grantove kako bi kupila instrumente i delila ih sa ustanovama koje raspolažu manjim budžetima.

Problem je što svaki slučaj ne ostavlja DNK tragove. Pa zašto onda analiza tragova polako nestaje?

Jedan od razloga je što laboratorije sve manje ulažu u tu oblast. Drugi problem je činjenica da posao zahteva ogromno znanje i dugotrajnu obuku. Stručnjacima su potrebne godine da savladaju sve oblasti koje spadaju pod analizu tragova.

„Barutne čestice, dlake, vlakna, boja, staklo – svaka od tih oblasti zahteva posebnu obuku“, objašnjava Majkl Trimpe, stručnjak za tragove iz kriminalističke laboratorije mrtvozornika okruga Hamilton. „Neke možete savladati za nekoliko meseci, ali za druge su potrebne godine.“

Zbog toga kriminalistički stručnjaci smatraju da priče poput one o crvenim šljokicama koje su pomogle da se reši ubistvo Megan Baroso mogu da očuvaju ovu važnu granu forenzike. Mnogi od njih udružili su se kroz organizacije poput Američkog društva ispitivača tragova kako bi se suprotstavili onome što Trimpe naziva „masovnom kratkovidošću“.

Nikada ne možete znati da li će upravo jedno vlakno, komadić stakla ili šarena šljokica postati dokaz koji će pretvoriti nerešivu istragu u potpuno razjašnjen slučaj.

Analiza tragova i dalje je nezaobilazan deo gotovo svake kriminalističke serije na televiziji. Pitanje je samo da li će i u stvarnom svetu ostati jednako važan alat u borbi protiv kriminala.