Podeli
Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

U ovoj zemlji veliki posao ne može da dobije niko ko nije blizak vrhu vlasti, zaključak je koji proizilazi iz obimnog istraživanja Topličkog centra za demokratiju, kaže za Nova.rs predstavnik ove ogranizacije Dragan Dobrašinović.

Toplički centar sproveo je istraživanje u kom je analizirao 100 finansijski najvećih poslova u kojima je država, tj. javni sektor, jedna od ugovornih strana, pri čemu je procenjivan stepen konkurencije i nivo transparentnosti javne potrošnje u Srbiji.

Dobrašinović kaže da je tokom temeljnih analiza javnih nabavki, javno-privatnih partnerstava i međudržavnih sporazuma utvrđeno da konkurencija gotovo i ne postoji, kao i da najunosnije poslove dobija mali broj istih firmi.

Povezane vesti:

“Suština je da u ovoj zemlji niko ne može da dobije veliki posao ako nije blizak vrhu vlasti, odnosno ako nije blizak toj poslovno-političkoj oligarhiji”, kaže za Nova.rs Dobrašinović i dodaje da to pokazuju analize, iznosi i brojevi ugovora koje su neka preduzeće dobila.

Ko jedan od primera navodi kompaniju “Južna Bačka”, koja je, kako kaže, za godinu dana sklopila 337 ugovora sa državom, od toga samo u jednom danu 122 ugovora.

“Zamislite situaciju u kojoj jedna firma za 261 radni dan sklopi 377 ugovora, kojoj prihod poraste sa 51 milion 2017. godine na 84 miliona 2019. godine, koja u prvih 100 najvećih ugovora ima pet”, primećuje on.

Najunosniji poslovi u rukama 32 firme 

Istraživanje je pokazalo da se 32 firme pojavljuju dva ili više puta, a sklopile su ukupno 79 od 100 najvećih poslova sa javnim sektorom.

“Možda su to firme najbolje u oblasti u kojoj se bave, ali kako smo došli do situacije da jedan broj firmi toliko bude dominantan u odnosu na druge. Šta je to njih preporučilo kao kredibilne, sposobne, operativne, a druge potpuno nekonkurentne?!”, pita se on.

Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Napominje kako je istraživanje pokazalo da je konkurencija u Srbiji praktično mrtva. Pa se tako, u 71 od 100 postupaka pojavljuje samo jedan ponuđač, u 20 od 100 dva, a samo u 9 preostalih ima tri i više ponuđača, što se jedino može tretirati kao postojanje konkurencije.

“Kad za poslove vredne nekoliko desetina miliona evra konkuriše samo jedna firma, kad imate izostanak konkurencije u vrlo atraktivnim poslovima vama je jasno koja se tu igra igra”, kaže on i dodaje:

“Onda kad pročešljate malo te uslove, recimo za učešće na poslovima oko javne nabavke, kako izgleda konfiguracija samog tendera onda vam je jasno da su mnoge od tih nabavki tačno prilagođene određenim ponuđačima”.

Osim toga, postoji i praksa da država direktno ugovara poslove sa stranim firmama, gde je konkurencija isključena samim zakonom.

Poručuje da u se ovom društvenom kontekstu ne nazire rešenje takve situacije jer “kod nas nijedna vlast nije imala želju da izradi sistem”.

“Poslovana elita povezana sa vrhom vlasti nema nameru da bilo šta menja jer ona je apsolutni dobitnik, a oni koji su po pravilu gubitnici, onaj zdrav deo tržišta, oni jednostavno nemaju snagu to da reše”, kaže Dobrašinović.

Poručuje da ima dobrih rešenja, koja, na žalost ne stanuj kod nas.

“To su dobri zakoni, drugačiji pristup, sudovi koji rade svoj posao, institucije u okviru sistema javnih nabavki, koje se drže zakona”, zaključuje on.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar