Dobi i ti

U trentku kada je Huan Manuel Serundolo eliminisao Janika Sinera u Srbiji je internet postao preplavljen porukama za Novaka Đokovića.

"Kad, ako ne sad", "Ko, ako ne ti?" i "Smeši se 25." bile su samo neke od poruka. To je sasvim očekivano jer nas je tokom decenija, da, decenija, Đoković toliko razmazio da su mnogo pomislili da je eliminacija Sinera automatski i trofej za Srbina.

Kako da ne... Jeste Đoković od 2009. godine u Parizu svaki put igrao najmanje četvrtfinale, jeste od tada osvojio tri titule, jeste radio stvari koje su za sve druge bile nemoguće (pre svega dve pobede nad Rafaelom Nadalom na obodu Bulonjske šume), ali to nikako nije značilo da je sve gotovo.

Trebalo je već tada pobediti pet mečeva u nizu i osvojiti trofej, to je značilo da je morao da osvoji još 15 setova. Nekom mlađem Novaku to ne bi bio preveliki problem, ali ovaj koji ima 39 godina i koji je prethodna tri meseca proveo van terena zbog povrede nije značilo puko odrađivanje posla.

Da, Đoković je bio spreman, koliko je to moguće u tim situacijama, ali se našao na terenu protiv momka kome se ni nakon četiri sata i 53 minuta igre nisu odsekle noge. Nije se povukao i čekao da ga Đoković pobedi, već je na brejk lopti u poslednjem gemu odservirao as sa 220 kilometara na čas. Nakon toga je spakovao još dva asa i završio meč.

Sve ovo je podsetilo na situaciju iz Njujorka. Te 2024. godine Karlos Alkaraz neočekivano rano gubi od Botika van de Zandšulpa i govori da je jednostavno previše umoran nakon Olimpijskih igara i da fizički nije bio na nivou. U Srbiji je tada Đokoviću već dodeljen grend slem. Šta se desilo? Dan kasnije je Aleksej Popirin upisao, do danas, najveću pobedu u karijeri i uspeo da eliminiše Đokovića u trećoj rundi. Gotovo preslikan scenario se desio i sada i potvrda se istorija nekada i tako surovo ponavlja.

"Dobi i ti".

I dok je Đoković ostajao sa obe noge na zemlji, u Srbiji su pravljene montaže jarca koji povređuje Sinera i izbacuje ga sa turnira dok Đoković to posmatra sa tribina.

Uživali su navijači kao da je posao već završen i da samo treba sačekati 10 dana da se Srbinu uruči "Kup musketara" po četvrti put u karijeri.

I umesto toga došlo je do velikog razočarenja. Đoković toliko dugo traje na vrhunskom nivou, da ga svi i dalje gledaju kroz prizmu onog igrača od pre 15 ili 11 godina. Onog igrača koji je bio strah i trepet za čitav ATP tur ili igrača koji je 2023. godine osvojio tri grend slema i igrao finale Vimbldona. Mentalitet vuka, kako to on voli da kaže, prisutan je i dalje, ali sada telo ne može da isprati ono što njegov um želi.

I koliko su očekivanja nacije paradoksalna najbolje govori činjenica da se nipodaštavaju svi igrači trenutno. Svi su, po mišljenju mase, neuporedivo slabiji nego "Velika trojka" i Đoković mora da ih sigurno dobije. Do juče niko nije znao ko je Žoao Fonseka (Žuau izgovaraju Brazilci, urezalo mi se to zbog skandiranja koje je trajalo - četiri sata i 53 minuta), ne prate mnogi tenis toliko da mu odaju poštovanje za sve što radi, pa su silno razočarani kad Đoković izgubi.

A Fonseka je u nekim momentima odigrao u maniru Federera. Kada god se meč lomio lupio je as. Znao je da je najsigurniji ukoliko Đokovićev reket ni ne pipne lopticu i želeo je da izbaci sve iz sebe. Momak iz Rio de Žaneira kanalisao je Gugu Kuertena u nekim momentima, a ono što ga čini baš pripadnikom savremene generacije je to što je igrao fantastično u kontranapadima pogotovo po dijagonali.

Đoković je osvojio više poena, imao gotovo savršen odnos vinera i neiznuđenih grešaka i ubacivao 71 odsto prvog servisa. Ipak, brine da sada i kada je na tom nivou, na kom je obično razbijao rivale, ipak, gubi. Nešto slično se desilo u meču protiv Džeka Drejpera u Indijan Velsu kada je, kako je sam rekao, odlučio jedan poen. Obično je kroz karijeru Đoković osvajao taj poen...

Ipak, nećemo od Fonseke praviti neko mitsko biće, ali je teško to staviti u perspektivu jer on tek mora da se ostvari i da pokaže za šta je sve sposoban. Kada ljudi romantizuju neka prošla vremena govore kako je dobijao Nadala, Federera koji imaju XY grend slem titula, nekog Nalbandijana, Del Potra, Ljubičića...

Jednostavno, ta činjenica da jedan igrač nema već ispunjenu biografiju ne znači da je loš, već da treba sačekati. Možda ćemo za pet godina pričati o ovoj pobedi kao prelomnoj tački u karijeri Fonseke koji će tada imati tri, četiri ili pet grend slem titula, a možda će biti samo bljesak i veliko pitanje šta bi bilo kad bi bilo.

Đoković je odigrao vrlo dobar meč, ali je izgubio. Fonseka je odigrao za dva poena bolji meč i pobedio je. To su te male margine, a sada ostaje da se nadamo da će telo srpskog asa odreagovati na pravi način jer je ostalo da lebdi jedno pitanje nakon svega.

Na pitanje da li će opet igrati na Rolan Garosu poručio je kratko "Ne znam".

Đoković je još jednom priredio vrhunsku zabavu, ali ovaj poraz ne bi trebalo gledati fatalistički.

Da ne prođemo u 24 sata priču od "Ko ako ne ti?" do "Vreme je za penziju". Tome nikako nije mesto.