Zbog bilborda „Srbija pobeđuje“ umiru strogo zaštićene bele čiope: Društvo za zaštitu ptica traži da se hitno ukloniti plakat sa Palate Albanija (FOTO)

"Ova vrsta se gnezdi u kutijama roletni na prozorima pomenute zgrade, tako da je sada roditeljima onemogućen pristup do gnezda i desetine mladunaca već drugi dan, polako ali sigurno, umire od gladi. Odrasle jedinke panično udaraju o prozore sa preostalih strana zgrade u pokušaju da nekako dođu do svojih mladunaca", navodi se u saopštenju.

Jedini način da se spasu mladunci i očuva kolonija ovih ptica jeste, kako ukazuju iz društva, hitno uklanjanje bilborda. Kako su mladunci još uvek goluždravi i potpuno zavisni od roditelja, vreme njihovog preživaljavanja se meri u satima.

DZPPS, kako se dodaje, zahteva od nadležnih institucija, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Ministarstva zaštite životne sredine da rade svoj posao, reaguju i pokažu da im je stalo do opstanka strogo zaštićene vrste i poštovanja zakona Republike Srbije.

„Natpis na bilbordu i ptice koje umiru iza njega. Poruka je vrlo jasna, samo nedostaje potpis“, ističu u DZPPS.

DZPPS je još 2018. godine obavestilo naučnu i širu javnost o prisustvu belih čiopa u glavnom gradu upravo na ovoj zgradi. Ornitolozi, ljubitelji ptica i prirode, već godinama dolaze u centar Beograda da se dive najkrupnijoj čiopi na evropskom kontinentu.

Bele čiope su selice i stižu u naše krajeve tokom prolećne seobe, uglavnom krajem aprila ili početkom maja, slično srodnoj crnoj čiopi od koje su znatno krupnije. Na ovim prostorima zadržavaju se do sredine jula, kada odrasle jedinke zajedno sa mladuncima kreću u postepenu seobu. Ova vrsta se pretežno gnezdi u planinskim oblastima južne Evrope i Azije. U poslednjoj deceniji polako širi svoj arel rasprostranjenja ka severu i gnezdi se i u gradovima poput Beograda i Novog Sada.

Čiope su izuzetno zanimljive ptice. Mogu provesti mesece u neprekidnom letu, tokom kojeg se pare, hrane, piju vodu, pa čak i spavaju koristeći termalne struje toplog vazduha. Gnezdo je praktično jedino mesto na koje sleću. Njihove veoma kratke noge nisu prilagođene hodanju, ali zato imaju snažne prste i oštre kandže koje im omogućavaju da se zadrže na vertikalnim površinama ili u blizini gnezda.