Stiven Braun po drugi put gost u Vladičanskom dvoru u Pakracu na poziv vladike Jovana Ćulibrka

"Dolazim ovde iz poštovanja prema ovom mestu koje se diže iz pepela poput Feniksa posle rata“, rekao je Stiven Braun pre nastupa, a zatim je vladika Jovan Ćulibrk potvrdio da se ulažu veliki napori da se ponovo rasplamsa kulturni duh, a samim tim i život, u tom malom slavonskom gradu koji je prošao kroz mnogo stradanja, piše ravnododna.com.

Prošle godine, Blejn L. Rajninger, Braunov kolega iz grupe Taksedomun, nastupio je u prostorijama Vladičanske palate, koju Ćulibrk od milošte naziva „polovinom bivšeg zagrebačkog koncertnog kluba Lapidarij“, a okolnosti su htele da njih dvojica održe zajednički koncert u Beogradu, prvi te vrste od raspada Taksedomuna, koji je trajao tri sata na oduševljenje tamošnje publike.

Braun je došao u Pakrac u pratnji svog trija kako bi promovisao svoj novi album „In This Very World“, koji se nadovezuje na prethodni „El Hombre Invisible“, s obzirom na to da oba nose snažan omaž životu i borbi meksičkog naroda (ali je to i album na kojem je glavna naracija Braunova filmska muzika), s obzirom na to da muzičar već dugo živi u Meksiku. Bilo je neizbežno da se na repertoaru nađu pesme grupe Tuxedomoon, ali i neka iznenađenja (za one koji nisu slušali novi album, koji je dostupan na Bandcamp-u) poput kompozicija Dmitrija Šostakoviča i Dejvida Bouvija.

S obzirom na temperaturne prilike izuzetno toplog svibnja, postojale su neke bojazni među nama pridošlicama oko toga hoće li prostor „polovice Lapidarija“ postati nesnosno vruć u nekom trenutku, no očigledno su stari arhitekti znali svoje znanje jer bilo je izuzetno ugodno iako nema niti jednog klima uređaja, time i nadahnjujuće za Stevena Browna koji osim što je pjevao, svirao je saksofone, klarinet i klavijature.

Naravno, u triju je i Stivenov kolega i još jedan bivši član grupe Tuxedomoon iz briselskih godina – Luk van Lišout, koji je svirao nekoliko truba i, što je bilo posebno impresivno, harmoniku, što je donelo posebnu dozu atmosfere. Treći član je bio multiinstrumentalista, gitarista i basista Lučano Frajpont, inače član avangardnog belgijskog benda Aksak Maboul. Dakle, pored punoće zvuka, briljirao je i instrumentalni spektar trija.

Koncert je počeo novom kompozicijom „Cheran“, a zatim je usledila obrada Bouvijeve „Panic In Detroit“, koja se nalazi i na novom albumu „In This Very World“, sa kojeg je bila i sledeća „Luce“, kao i kasnija verzija Špstakovićevog „Waltz Nr. 2“ (jer je Tuxedomoon-ova „A Home Away“ smeštena između).

Repertoar

Što se tiče pesama Taksedomuna, Braun je izgledao kao da traži vezu sa svojim skorašnjim radom, kako bi publici preneo potpunost narativa u kombinaciji sa novim materijalom i kako je još uvek spreman za revoluciju u muzici, bilo da je to u zvučnom spektru ili preuređivanju stihova koje pevaju meksički sapatisti, što je Taksedomun uradio davno u pesmi „Muchos colores“, za koju je muzičar na koncertu u Pakracu rekao da je važna za razumevanje onoga što danas radi.

Na repertoaru pomenutog kultnog benda te večeri bile su i „In A Manner Of Speaking“, „59 To 1“ i završna „Lowlands Tone Poem“.

Novi album je gotovo u potpunosti izveden, jer je Stiven Braun Trio svirao i pesme „Luce“, „Nakba“, „Work“, „Wordsworth“ i „Nella Terra“. Autor ovog teksta je možda želeo da „El Hombre Invisible“ bude malo više zastupljena, ali je ipak morao da se zadovolji naslovnom pesmom pomenutog albuma iz 2022. godine, kojoj nije izostala izuzetno dirljiva, a samim tim i moćna „The Book“.

U tom smislu, Stiven Braun Trio je samouvereno vodio sve kroz svoj spektralni pristup, jer je koncert disao sinastičkim ritmom poput filma - u nekim trenucima muzički instrumentali su otvarali ambijent meksičkih vidika, u drugima kao da su slušaoci upoznavani sa susretima meksičkih revolucionara, u trećim su udisali ravnodušnost sveta ili osetili Braunov bes u čuvenoj pesmi „Work“ i njenom tekstu: „Ništa ne funkcioniše, sve sam pokušao!“