„Možda je trebalo da pročita sopstvenu knjigu“: Kako je Iran nadigrao Trampa u igri pod njegovim pravilima

Rahman podseća da je Tramp još osamdesetih godina tvrdio da je najgora stvar u pregovorima pokazati očajničku želju za dogovorom, jer to protivniku daje prednost.

„Najgora stvar koju možete da uradite u pregovorima jeste da delujete očajno da postignete dogovor. To drugoj strani odmah daje prednost. Najbolje je pregovarati iz pozicije snage, a najveća snaga je imati poluge pritiska. Tako je Donald Tramp (ili njegov pisac iz senke) opisao pregovaranje u knjizi „Umeće sklapanja poslova“, objavljenoj 1987. godine. Možda je trebalo da ponovo pročita sopstvenu knjigu pre nego što je 5. aprila poručio Iranu: „Otvorite prokleti Ormuski moreuz, ludi kopiladi, ili ćete živeti u paklu“, naveo je Rahman.

Kako piše Rahman, zatvaranje Ormuskog moreuza pokazalo se kao moćno sredstvo pritiska u rukama Teherana. Pošto kroz taj pomorski prolaz prolazi veliki deo svetske trgovine naftom, poremećaji su izazvali rast cena goriva i dodatni politički pritisak na Trampovu administraciju.

Prema informacijama o sporazumu koji se trenutno nazire, Iran bi pristao da ponovo otvori moreuz bez naplate prolaza, dok bi zauzvrat dobio postepeno ukidanje sankcija i pristup milijardama dolara zamrznutih sredstava. Pitanje iranskog nuklearnog programa ostalo bi predmet budućih pregovora.

Rahman navodi da su upravo takvi obrisi sporazuma izazvali nezadovoljstvo među republikanskim „jastrebovima“. Senator Ted Kruz upozorio je da bi dogovor mogao omogućiti Iranu da nastavi razvoj nuklearnih kapaciteta, dok je senator Rodžer Viker ocenio da sporazum „ne bi vredeo ni papira na kojem je napisan“.

Posebno nezadovoljstvo, prema Rahmanovoj analizi, vlada u Izraelu. Premijer Benjamin Netanjahu podržavao je vojnu akciju protiv Irana kao priliku za slabljenje ili čak rušenje režima u Teheranu. Umesto toga, sada postoji mogućnost da se sukob završi tako što će iranske vlasti ostati na vlasti, biti politički samouverenije i finansijski snažnije nego pre početka krize.

Rahman citira i Elija Gronera, bivšeg direktora Netanjahuovog kabineta, koji smatra da je činjenica da Iran sada može da zatvori Ormuski moreuz kad god poželi mnogo značajnija od bilo kog pojedinačnog vojnog uspeha. Njegov zaključak o mogućem ishodu rata bio je kratak: „Katastrofa“.

Kako piše kolumnista Fajnenšel tajmsa, Iran je tokom sukoba pokazao da može da ugrozi pomorski saobraćaj, napada američke interese u regionu i pritom izdrži vojni pritisak SAD i Izraela. Zbog toga mnogi analitičari smatraju da Teheran iz rata izlazi sa jačom pregovaračkom pozicijom.

Rahman ocenjuje da Tramp trenutno nema mnogo dobrih opcija. Nastavak rata nosio bi rizik od ozbiljne energetske krize i moguće globalne recesije, dok bi vojni pokušaj da se silom obezbedi Ormuski moreuz zahtevao kopnene operacije i potencijalno velike američke gubitke.

U završnici analize, Gideon Rahman podseća da je Tramp godinama napadao nuklearni sporazum koji je administracija Baraka Obame postigla sa Iranom 2015. godine, nazivajući ga jednim od najgorih dogovora u američkoj istoriji. Međutim, zaključuje autor, sada postoji mogućnost da američki predsednik prihvati sporazum koji bi u mnogim aspektima mogao biti nepovoljniji od onog koji je svojevremeno toliko kritikovao.

„Iran je pokazao da i dalje može da zatvori Ormuski moreuz kad god poželi“, piše Rahman, ocenjujući da je upravo ta činjenica Teheranu obezbedila pregovaračku prednost nad Vašingtonom.