"Korupcija raste, pritisak na pravosuđe, nijedan policajac nije osuđen zbog prekomerne upotrebe sile": Otkriveni detalji iz izveštaja EU o Srbiji

Srbija nije ostvarila ključni napredak u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i slobode medija, što i dalje predstavlja jednu od glavnih prepreka za nastavak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.

To se navodi u najnovijem dokumentu Evropske komisije, a u u koji je RSE imao uvid. U njemu se, kako navodi procenjuje napredak Srbije u poglavljima 23 i 24, a izrađuje se između dva redovna godišnja izveštaja o napretku.

Prema pisanju Radija Slobodna Evropa, zveštaj je početkom nedelje bio predmet rasprave među diplomatama država članica Evropske unije.

Studentski protesti, nasilje i pogoršano izborno okruženje

U dokumentu se navodi da su izveštajni period obeležile pojačane tenzije na domaćoj političkoj sceni, studentski protesti i zahtevi za odgovornošću vlasti.

Evropska komisija konstatuje da je sloboda okupljanja uglavnom bila poštovana i da su protesti bili dozvoljeni, ali upozorava da bezbednost učesnika nije uvek bila obezbeđena. Zabeleženi su nasilni incidenti usmereni protiv demonstranata i novinara, a do sada su, kako se navodi, procesuirani samo pojedini počinioci.

Posebno se ističe da postupci koji se odnose na navode o prekomernoj upotrebi sile od strane policije tokom protesta i dalje traju, dok do sada nije doneta nijedna osuđujuća presuda protiv policajaca.

Evropska komisija ukazuje i na pojačan pritisak na organizacije civilnog društva i novinare, uključujući kampanje blaćenja protiv pojedinaca i organizacija koje se zalažu za vladavinu prava i borbu protiv korupcije.

U delu koji se odnosi na izbore, navodi se da su posmatrači lokalnih izbora u martu ove godine zabeležili nasilje u gotovo svim opštinama koje su posetili, kao i nepravilnosti, pogoršanje uslova za kampanju, navode o pritiscima na birače, kupovini glasova i zloupotrebi administrativnih resursa.

Komisija posebno upozorava na dalje brisanje granice između države, lokalnih vlasti i vladajuće stranke.

Pravosuđe pod sve jačim političkim pritiskom

Jedna od najoštrijih ocena odnosi se na stanje u pravosuđu.

Evropska komisija konstatuje da je politički pritisak na sudstvo i tužilaštvo značajno povećan, uključujući i predmete od velikog javnog interesa. U dokumentu se navodi da su najviši državni funkcioneri i narodni poslanici nastavili da javno komentarišu tekuće istrage, sudske postupke i rad pojedinačnih sudija i tužilaca.

Ti komentari su, prema dokumentu, uključivali kritike sudskih odluka, ali i pretnje smenom sudija i tužilaca.

Komisija ocenjuje da su Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva uglavnom ostali pasivni i da nisu u potpunosti reagovali na slučajeve neprimerenog uticaja, iako bi to trebalo da bude deo njihove uloge.

Takođe se navodi da ni Vlada ni Narodna skupština nisu reagovale na neprimerene javne komentare svojih članova, iako se čini da su takve izjave u suprotnosti sa kodeksima ponašanja.

"Mrdićevi zakoni" pod lupom Brisela

Poseban deo dokumenta posvećen je pravosudnim zakonima usvojenim u januaru 2026. godine, poznatim u javnosti kao "Mrdićevi zakoni".

Evropska komisija navodi da su ti zakoni usvojeni po hitnom postupku, bez transparentnih i inkluzivnih konsultacija. Prema ocenama iz dokumenta, usvojena rešenja negativno utiču na rad Tužilaštva za organizovani kriminal, slabe autonomiju tužilaštva i predstavljaju nepotrebno mešanje u postupanje u predmetima teškog i organizovanog kriminala.

U dokumentu se posebno ukazuje na problem povlačenja policijskih istražitelja iz operativnih grupa formiranih pri Tužilaštvu za organizovani kriminal, što, prema oceni Komisije, ometa tekuće istrage i smanjuje efikasnost rada tužilaštva.

Evropska komisija zato navodi da bi Srbija bez odlaganja trebalo da postupi po preporukama Venecijanske komisije i ukine ili suštinski izmeni sporna rešenja usvojena u januaru.

Nema napretka u velikim slučajevima korupcije

U dokumentu se ocenjuje da nije ostvaren napredak u nizu slučajeva korupcije velikih razmera.

Posebno se pominju istrage pokrenute nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Kako se navodi, one još nisu okončane, a Tužilaštvo za organizovani kriminal prijavilo je nedovoljnu saradnju policije u dostavljanju kompletne dokazne dokumentacije.

Evropska komisija ukazuje i da se Tužilaštvo za organizovani kriminal i dalje suočava sa operativnim preprekama i pokušajima neprimerenog uticaja, koji su dodatno intenzivirani tokom izveštajnog perioda.

U dokumentu se pominje i slučaj dvojice tužilaca kojima nije produžen mandat, a koji su radili na predmetima od velikog javnog značaja, uključujući slučaj pada nadstrešnice u Novom Sadu i zaplenu pet tona marihuane u Konjuhu. Komisija ocenjuje da je to negativno uticalo na tekuće istrage i postupke u predmetima visoke korupcije i organizovanog kriminala.

Javne nabavke i veliki projekti ostaju rizična zona

Evropska komisija upozorava da mnogi veliki infrastrukturni projekti u Srbiji i dalje funkcionišu van standardnih procedura javnih nabavki.

U dokumentu se navodi da se ugovori često dodeljuju kroz posebne zakone za pojedinačne projekte i međudržavne sporazume, uz rešenja koja određenim učesnicima omogućavaju privilegovan pristup nadmetanjima.

Takva praksa, prema oceni Komisije, nije u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije i ostavlja visok rizik od korupcije.

Sve više napada na novinare

U delu koji se odnosi na medije, Evropska komisija konstatuje da je povećan broj napada i pritisaka na novinare, dok vlasti takve incidente nisu dosledno osuđivale.

U dokumentu se pominju fizički napadi, pretnje, zastrašivanje, slučajevi upotrebe policijske sile protiv novinara, sprečavanje medijskih radnika da izveštavaju sa protesta, kao i kratkotrajna privođenja novinara.

Posebno se navodi da su novinarke izložene dodatnim pretnjama i napadima, naročito na internetu.

Komisija ocenjuje i da su verbalni napadi visokih zvaničnika na novinare nastavljeni i da imaju zastrašujući efekat na slobodu izražavanja.

U dokumentu se ukazuje i na koordinisane napade botova na naloge nezavisnih medija i organizacija civilnog društva, kao i na kampanje blaćenja protiv novinara.

REM i dalje bez Saveta, RT Balkan na Telekomu

Evropska komisija konstatuje da članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije još nisu imenovani, zbog čega audiovizuelno tržište praktično ostaje bez funkcionalnog regulatora.

U dokumentu se navodi i da su pojedini televizijski kanali počeli da emituju program bez potrebnih dozvola, uključujući i putem kablovske mreže Telekoma Srbija, dok su na tim kanalima gostovali javni funkcioneri i istovremeno su dobijali javna sredstva.

Komisija ukazuje i da Srbija nije preduzela značajnije mere protiv stranih informacionih manipulacija i mešanja. Posebno se pominje RT Balkan, ruski državni medij pod sankcijama Evropske unije, koji i dalje emituje program na srpskom jeziku putem kablovskog operatera Telekom Srbija, koji je u većinskom državnom vlasništvu.

Bez napretka u procesuiranju ratnih zločina

U dokumentu se ocenjuje da nije ostvaren napredak ni u oblasti procesuiranja ratnih zločina.

Evropska komisija navodi da bi Srbija trebalo da ubrza rad na predmetima ratnih zločina i smanji veliki broj nerešenih predistražnih predmeta. U dokumentu se pominje više od 1.700 takvih predmeta.

Ukazuje se i da srpsko pravosuđe ni u jednom krivičnom postupku za ratne zločine nije dosudilo novčanu naknadu žrtvama.

Na kraju se navodi da sudbina nestalih osoba iz ratova devedesetih i dalje ostaje jedno od ključnih pitanja na Zapadnom Balkanu, uz podatak da se više od 7.600 osoba i dalje vodi kao nestalo.