INTERVJU Predlagač rezolucije o Srbiji u EP: U Linglongu ima elemenata ropstva

Politika 13. dec. 202120:43 > 20:44
Podeli:
Klemen Grošelj, član Evropskog parlamenta
Klemen Grošelj Foto: Evropski parlament

“Situacija u Srbiji je loša zato što je sistem vlasti postao autokratski. Prema onome što sam video u Poljskoj, Mađarskoj i sada u Sloveniji, Srbija je otišla najdalje u pogrešnom pravcu. Međutim, građani Srbije su sve više svesni da napredak nije samo beton u asfaltu”, rekao je u intervjuu za dnevni list “Nova” evroposlanik iz Slovenije Klemen Grošelj.

Poslanik iz redova liberala (Renew Europe/Obnoviti Evropu) predlagač je Rezolucije o Srbiji, koja će se baviti odgovorom vlasti na nedavne ekološke proteste i položaju vijetnamskih radnika u našoj zemlji.

Prema njegovim rečima, Srbija mora da shvati da se politika EU menja prema Zapadnom Balkanu i da joj nije slučajno odobreno otvaranje klastera koji se odnosi na životnu sredinu.

“Nadam se da je zvanični Beograd razumeo poruku”, poručuje on.

Kao neko ko je predložio rezoluciju Evropskom parlamentu, koliko ste upoznati sa društveno-političkom situacijom u Srbiji?

Prilično dobro sam upoznat sa situacijom u Srbiji. Informacije dobijam sa različitih zvaničnih i nezvaničnih kanala. Situacija je loša, jer je u Srbiji sistem vlasti postao autokratski. Prema onome što sam video u Poljskoj, Mađarskoj i sada u Sloveniji, Srbija je otišla najdalje u pogrešnom pravcu. Međutim, građani Srbije su sve više svesni da napredak nije samo beton u asfaltu, već da će našu budućnost, pre svega, odrediti odnos prema životnoj sredini, prirodi i kapacitetima za suočavanje sa klimatskim promenama. To je oblast gde takvi sistemi nemaju pravi odgovor i ne vide politička i razvojna rešenja. Bilo da govorimo o Srbiji, vlastima u Mađarskoj ili o vladi Janeza Janše u Sloveniji.

Klemen Grošelj, član Evropskog parlamenta
Klemen Grošelj Foto: Evropski parlament

Rezolucija se bavi položajem radnika u kineskoj fabrici Linglong u Zrenjaninu. Ima li sumnje u ropstvo i koliko je to pogubno za evropske integracije Srbije?

Prema informacijama kojima raspolažem, sve govori u prilog tome da je reč, ako ne o klasičnom ropstvu, onda o nečemu što ima elemente toga. Svi mogu da izgube pasoš u inostranstvu, ali tim ljudima su oduzeti i oni su bili bez ikakve pravne zaštite. Da ne govorimo o drugim okolnostima tog slučaja i primerima, kad je reč o kineskim investicijama. Bez obzira o čijim ulaganjima se radi, Srbija, kao država sa ambicijom da postane članica EU, mora da se postara da ljudi ne trpe takve zloupotrebe. Za mene je neprihvatljivo da se to dešava, ma koja država da je u pitanju. Kao kandidat za članstvo u EU, Srbija mora da integriše u svoje politike ono što zagovara Unija. Na kraju krajeva, to se od nje očekuje u okviru nove pregovaračke metodologije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlučio je zbog protesta da povuče Zakon o eksproprijaciji i dozvoli izmene zakona o referendumu. Šta vam to govori? Da li je to pobeda građana?

To je, pre svega, reakcija vlasti koja je bila iznenađena reakcijom građana. To je tipično za sve zemlje gde su na vlasti ovakvi režimi. Politika monopola jedne partije sve više utiče na građanske inicijative koje zagovaraju teme na koje nadležni nemaju odgovor. Ovakve situacije tera režim da menja politiku, jer kod njih preovladava strah od gubitka vlasti.

Delite li li utisak da se ti zakoni prilagođavaju Rio Tintu?

Pročitao sam zakon i njegov problem je u definiciji javnog interesa i kako se on ocenjuje. Ovaj zakon mogao bi mogao da napravi veliki problem sad kad je otvoren klaster 4, jer nije u skladu sa evropskim pravom u kom je zaštita životne sredine i biodiverzitet jedno od najvažnijih, ako ne i najvažnije pitanje. Mislim da je reakcija građana jasno ukazala o kakvom se predlogu zakona radi sa stanovišta javnog interesa. U doba klimatskih promena zaštita životne sredine postaje javni interes, a interes kapitala je sve manje javni interes, ukoliko nije u funkciji ostvarivanja ciljeva klimatskih promena.

Кakav je vaš stav o nameri Rio Tinta da kopa litijum u dolini Jadra?

Takve investicije se sprovode samo u okviru najšireg društvenog konsenzusa, uključujući i onaj deo koji podrazumeva da se građanima jasno predstave njene ekološke i socijalne posledice. Ako to nije slučaj, ona se ne smeju sprovoditi zakonom i silom.

Pročitajte još...

Кako tumačite činjenicu da su tokom protesta u Srbiji huligani fizički napali demonstrante i tezu da su povezani sa vladajućom strankom SNS?

Najpre, bio sam šokiran nereagovanjem policije. Problem je što takve napade policija uopšte dozvoljavala. To je neprihvatljivo za zemlju koja je u procesu približavanja EU. Znam da vlasti u Srbiji veruju da ovi događaji neće uticati na poziciju Srbije, ali moram da napomenem da se dešavaju velike promene u EU. Odlazak Angele Merkel već vodi ka promenama politike Unije prema Zapadnom Balkanu. Zato je, umesto dva klastera, što je bio predlog dela Evropske komisije, otvoren samo jedan i to onaj koji se odnosi na pitanja životne sredine. To je određena vrsta poruke i nadam se da ju je zvanični Beograd razumeo.

O optužbama iz Beograda

Mnogo puta sam čitao kako smo mi evroparlamentarci neprijatelji Srbije, što nije tačno – mi smo mi najveći zagovornici proširenja EU na Zapadni Balkan. To što kritikujemo određene poteze ne znači da smo protiv neke države, već da očekujemo od Srbije da sledi vrednosti na kojima je utemeljena EU.

Komentari

Vaš komentar