Putinov rat gutа državnu kasu: Vojni troškovi razaraju budžet, a ruska privreda tone u opasnu "dvostruku ekonomiju"

Početni talas privrednog rasta, podstaknut ratnom proizvodnjom, uglavnom je iscrpljen, a na površinu izlaze ozbiljni strukturni problemi koji prete da dovedu do finansijske krize.

Ratna proizvodnja potisnula civilnu ekonomiju

Prema analizi agencije AP, Kremlj je, kako bi nastavio da finansira rat protiv Ukrajine, bio primoran da značajno poveća poreze i zaduživanje na domaćem tržištu. Posledica toga je da su privatne kompanije suočene sa rastućim troškovima, nedostatkom kapitala i sve težim uslovima poslovanja.

Stručnjak za Rusiju i Evroaziju pri Međunarodnom institutu za strateške studije u Londonu, Najdžel Guld-Dejvis, ocenjuje da je rat izazvao snažan rast cena rada, sirovina i kapitala. Novac i radna snaga preusmereni su gotovo isključivo u vojno-industrijski kompleks, dok proizvodnja robe široke potrošnje, trgovina i uslužni sektor trpe ozbiljne posledice.

Iako jesukob između SAD i Irana doveo do rasta cene nafte iznad 100 dolara po barelu, što je Rusiji donelo dodatne prihode od izvoza energenata, ti neočekivani prihodi nisu uspeli da otklone osnovne slabosti ekonomije.

Guld-Dejvis upozorava da će Kremlj, ukoliko želi da nastavi rat istim intenzitetom, morati da pribegne još većoj mobilizaciji ljudskih i materijalnih resursa. To bi moglo da dovede do dodatnog ograničavanja ekonomskih sloboda i većeg državnog nadzora nad tržištem rada i privredom.

Odbrana pojela skoro 40 odsto državne potrošnje

Da su problemi ozbiljni potvrđuju i podaci iz ruskog Ministarstva finansija koji su procureli u javnost. Ministar Anton Siluanov upozorio je da će troškovi za odbranu premašiti ovogodišnji budžet za najmanje dva biliona rubalja, odnosno oko 28 milijardi dolara. Za vojsku i bezbednost Moskva je ove godine izdvojila čak 16,8 biliona rubalja, odnosno gotovo 40 odsto svih državnih rashoda.

Posledice su već vidljive. Iako je ruska vlada za celu godinu planirala budžetski deficit od 3,8 biliona rubalja, za samo prva četiri meseca deficit je dostigao 5,9 biliona rubalja, što predstavlja oko 82 milijarde dolara. To je najveći budžetski manjak od početka invazije na Ukrajinu.

Kako bi popunila budžetsku rupu, država je bila primorana da zamrzne skoro tri biliona rubalja planiranih civilnih rashoda. Istovremeno, problemi se šire i na finansijski sektor.

Bankarski sistem pod sve većim pritiskom

Izveštaj moskovskog Centra za makroekonomsku analizu pokazao je da je udeo problematičnih i teško naplativih kredita u ruskom bankarskom sistemu već tri meseca iznad međunarodno priznatog kriznog praga od 10 odsto. Državne banke pokušavaju da prikriju razmere problema restrukturiranjem dugova i odlaganjem naplate kako bi sprečile paniku među klijentima.

Situaciju dodatno pogoršava činjenica da skoro polovina ruskih kompanija prijavljuje ozbiljna kašnjenja u naplati potraživanja od poslovnih partnera. Takav lanac neplaćanja mogao bi da dovede do zamrzavanja domaće trgovine i novih bankrota.

Putin pokušava da promeni atmosferu u zemlji

Ekonomski problemi počinju da utiču i na raspoloženje stanovništva. Suočen sa sporim napredovanjem na frontu i rastućim zamorom građana od rata, predsednik Vladimir Putin pokušava da promeni atmosferu u zemlji intenziviranjem raketnih i bespilotnih napada na Ukrajinu. Kremlj se nada da će demonstracija vojne moći ojačati podršku javnosti i stvoriti utisak da Rusija i dalje ima stratešku prednost.

Međutim, ukrajinske snage poslednjih meseci sprovode sve uspešnije napade duboko unutar ruske teritorije. Posebno su na udaru energetska postrojenja i vojna industrija. Prema procenama, napadi dronovima smanjili su kapacitete ruskih rafinerija za oko 10 odsto, primoravajući neke kompanije da privremeno zatvore naftne bušotine.

Analitičari upozoravaju na finansijski bankrot

Uništavanje rafinerija i fabrika oružja, koje predstavljaju ključne izvore prihoda i podrške ruskoj vojsci, dodatno povećava pritisak na već opterećenu privredu. Analitičari upozoravaju da kombinacija ogromnih vojnih troškova, rastućeg budžetskog deficita, problema u bankarskom sektoru i ukrajinskih udara na infrastrukturu gura rusku ratnu ekonomiju ka sve ozbiljnijoj krizi, a pojedini stručnjaci ocenjuju da je sadašnji kurs „siguran put ka finansijskom bankrotu“.