Noć kada je Večni grad odbio da spava: Nova.rs na 16. Noći muzeja u Rimu koja je oborila sve rekorde

Piše: Predrag Ćirković

Šesnaesto izdanje tradicionalne i planetarno popularne manifestacije "Notte dei Musei" (Noć muzeja), održano u noći između 23. i 24. maja, pretvorilo je italijansku prestonicu u masovnu, otvorenu proslavu umetnosti, arhitekture, muzike i tajne istorije. Umesto uobičajenog večernjeg mira, ulice oko Koloseuma, istorijskog brda Kampidoljo, mističnog Tibra i dalekih četvrti pulsirale su energijom koja je srušila sve dosadašnje rekorde posećenosti. Dok su se svetla gasila u kancelarijama, rimska kulturna baština otvorila je vrata i odbila da spava sve do ranih jutarnjih časova.

Po zvaničnim podacima Kabineta Grada Rima, ovogodišnja Noć muzeja zabeležila je blizu 80.000 posetilaca. Ova impresivna brojka nadmašila je prošlogodišnji uspeh od 78.000, kao i statistiku iz 2024. kada je bilo 73.000 poseta, što svedoči o sve većem interesovanju lokalnog stanovništva, ali i armije turista.

Iz kabineta gradonačelnika i gradskih sekretara za kulturu stigle su reči pune ponosa i profesionalnog trijumfa:

"Ovo je dokaz da Rim ne živi samo od stare slave i pasivnog posmatranja istorije, već nudi živ, dinamičan, inkluzivan i pre svega pristupačan kulturni program prilagođen novim generacijama".

Zvaničnici iz organizacije Zètema Progetto Cultura, koja logistički stoji iza ovog gigantskog projekta, naglasili su da je ključ uspeha bio u savršenoj sinergiji cene i programa. Ulaznica od simboličnog jednog evra (uz besplatan ulaz pojedinim otvorenim arheološkim lokalitetima) otvorila je vrata 70 kulturnih prostora, uz više od 150 živih nastupa, koncerata, pozorišnih performansa i predavanja.

Rimska top-lista

Za novinare i fotografe koji su pokušavali da uhvate ritam ove burne noći, kretanje kroz grad zahtevalo je ozbiljnu strategiju. Redovi ispred najvažnijih institucija formirali su se satima pre zvaničnog početka programa u 20 sati, a Nova.rs je imala ekskluzivnu priliku da među prvima zabeleži atmosferu unutar rimskih bedema pre nego što su kapije zvanično otvorene za reku posetilaca i posvedoči koje su bile najtraženije istorijske tačke.

Kapitolski muzeji su bili epicentar sa oko osam hiljada posetilaca koji su u specifičnom noćnom ambijentu, pod sjajem prigušenih reflektora, posmatrali čuvenu Rimsku vučicu, monumentalnu statuu cara Marka Aurelija i antičke skulpture koje u samom srcu rimskog upravnog života stoje vekovima.

Muzej Rima zabeležio je impresivnih 7.000 ulazaka. Publika je ovde hrlila ne samo zbog stalne postavke i bogatih umetničkih zbirki, već i jedinstvenog, spektakularnog pogleda koji se sa prozora palate pruža na baroknu raskoš osvetljenog Trga Navona.

Trajanovu tržnicu je posetilo oko 3.500 ljudi, koji su iskoristili priliku da prošetaju kroz antičke rimske trgovačke prostore i višespratne dvorane, sa specijalnom, dramatičnom ambijentalnom rasvetom.

U muzeju Ara Pacis je oko 3.000 posetilaca uživalo u modernom, staklenom paviljonu koji je projektovao čuveni arhitekta Ričard Majer, a čuva drevni Avgustov oltar mira iz 1. veka pre nove ere.

Muzički dragulj

Ono što rimsku Noć muzeja čini unikatnom jeste muzika koja odjekuje među antičkim zidinama, spajajući vekove u jedinstven zvučni doživljaj. Glavni umetnički događaj večeri odigrao se u Muzeju Ara Pacis. Popularna italijanska kantautorka Ditonelapjaga održala je ekskluzivni, intimni akustični performans. Nastupila je u formaciji ‘’samo vokal i klavir’’, a kontrast između njenih savremenih ritmova i hladnih, savršeno isklesanih mermernih reljefa iz Avgustovog doba, stvorio je vizuelni i zvučni spektakl.

Mistična atmosfera zabeležena je i u monumentalnim Termama di Karakala. Pored obilaska kolosalnih zidina nekadašnjeg antičkog kupatila, posetioci su mogli da se spuste u inače zatvorene, mračne podzemne galerije. Iz dubina zemlje odjekivali su zvuci klasične i eksperimentalne avangardne muzike, pružajući prisutnima gotovo hipnotišuće iskustvo prožimanja svetlosti, senki i zvuka.

Za one koji su želeli vizuelni povratak u prošlost, Ara Pacis je ponudio još jedan adut - veliku arheološku izložbu ‘’Teatro. Autori, attori e pubblici nell'Antica Roma’’ (Pozorište. Autori, glumci i publika u starom Rimu). Kroz autentične maske, zapise i ostatke scenografije, posetioci su mogli da saznaju fascinantnu istinu: antička rimska publika bila je daleko bučnija, nepredvidivija i ‘’luđa’’ od današnjih navijača na fudbalskim stadionima. Glumci su redovno gađani trulom hranom ako bi zaboravili tekst, a pozorišne premijere su neretko završavale uličnim tučama i masovnim neredima factiona. Videti ove istorijske artefakte u dva sata ujutru, uz tihu muziku u pozadini, imalo je posebnu, pomalo sablasnu notu.

Tehnologija u službi večnosti

Pored umetnosti, ovogodišnja Noć muzeja donela je i tehnološki trijumf. Skoro svaki lokalitet i izložbeni prostor imali su jedinstvene QR kodove. Preko njih su posetioci mogli potpuno besplatno da na svojim telefonima preuzmu audio-vodiče i mape na nekoliko svetskih jezika. Tako su izbegnute gužve, dugotrajni redovi i sanitarni rizici. Zvanični haštag #NotteDeiMusei2026 bio je lider u trendingu na mrežama u Italiji tog vikenda, generišući preko stotinu hiljada objava, fotografija i video-snimaka u realnom vremenu, što je pokazalo kako se hiljadugodišnja istorija uspešno transformiše u format privlačan ‘’tech’’ generaciji.

Priče iz mračnih uglova

Ono što ovu Noć muzeja čini zaista posebnom jesu skrivene priče i lokacije koje često promiču prosečnom oku javnosti, a srž su rimskog istorijskog narativa.

Dok su hiljade posetilaca posmatrale spoljne, grandiozne zidine Tvrđave svetog Anđela, svetla su osvetljavala jedan od najmisterioznijih objekata u gradu - Passetto di Borgo (ili kako ga Rimljani zovu - Corridore). Reč je o utvrđenom, nadzemnom tajnom prolazu dugom oko 800 metara koji direktno spaja Vatikansku palatu sa masivnom tvrđavom na obali Tibra. Ovaj uski hodnik kroz istoriju je bio papska ‘’karta za preživljavanje’’ i spas od sigurne smrti. Najdramatičniji novinarski i istorijski trenutak odigrao se 6. maja 1527. godine tokom ozloglašene Pljačke Rima. Dok su podivljali, gladni plaćenici cara Karla V divljački klali stanovništvo i palili grad, papa Kliment VII je bukvalno trčao kroz ovaj mračni, zagušljivi hodnik. Dok je hitao ka sigurnim zidinama tvrđave, 147 švajcarskih gardista izgubilo je živote na stepenicama bazilike Svetog Petra kako bi mu kupili tih ključnih nekoliko minuta za beg. Papa je preživeo, a oštećenja od metaka i musketnih kugli na spoljnim zidovima Passetta vidljiva su i danas. Tokom Noći muzeja, pogled na ovaj osvetljeni, tajanstveni koridor sa najviše terase Castel Sant'Angela pružao je posetiocima čist istorijski adrenalin.

Van domašaja rimskog vrelog asfalta, u podnožju tiburtinskih brda, drevni Tivoli ponudio je drugačiju, aristokratsku atmosferu. Pod okriljem mraka, dve monumentalne lokacije pod zaštitom UNESCO-a otvorile su kapije. Kraljica večeri u Tivoliju bila je renesansna Villa d'Este, čuvena po kompleksnim fontanama, hidrauličnim orguljama i raskošnim vrtovima. Zvuk stotina vodopada u mraku, osvetljenih samo diskretnim, podvodnim i ekološkim LED svetlima, stvorio je nadrealan ambijent u kojem je bilo lako zamisliti kardinala Ipolita d'Estea kako u 16. veku organizuje dekadentne zabave za elitu, daleko od stroge papske discipline.

Samo nekoliko kilometara dalje, u ravnici, tiho je svetlucala Hadrijanova vila. Rimski car Hadrijan, putnik i filozof, izgradio je ovaj gigantski kompleks jer je mrzeo rimske političke intrige, zagušljive ulice i senatorska podmetanja. Odavde je upravljao carstvom. Noćna šetnja posetilaca među džinovskim, poluporušenim stubovima njegovog bazena Canopo - koji je bio verna replika rukavca reke Nil - podsetila je javnost da je Tivoli oduvek bio luksuzno utočište za one koji su imali neograničenu moć.

Cezar i mačke

U samom centru grada, Palata Barberini, koja danas služi kao dom Nacionalne galerije antičke umetnosti, primila je hiljade ljubitelja slikarstva. Međutim, najsočnija priča nije na platnima Rafaela ili Karavađa, već u samoj arhitektonskoj strukturi. Ona svedoči o najkrvavijem, najotrovnijem profesionalnom rivalstvu u istoriji umetnosti - ratu između Đan Lorenca Berninija i Frančeska Borominija. Kada posetilac kroči u grandiozni vestibil (ulazni hol) palate, suočava se sa neverovatnim arhitektonskim paradoksom i nadmetanjem dva genija. Na desnoj strani nalazi se Berninijevo rešenje: veliko, četvrtasto, svetlo, strogo racionalno i monumentalno stepenište, a na levoj Borominijevo remek-delo: helikoidno, mračno, matematički hipnotišuće i misteriozno stepenište koje se penje ka nebu bez vidljivih oslonaca.

Za kraj ove rimske kulturne odiseje, prostor koji je privukao ogromnu pažnju bio je arheološki kompleks Largo Arđentina. Smešten nekoliko metara ispod nivoa ulica i tramvajskih šina, ovaj kompleks od četiri antička hrama donedavno je mogao da se posmatra samo iza zaštitne ograde. Međutim, zahvaljujući nedavno izgrađenim, modernim pasarelama, posetioci su tokom Noći muzeja mogli bukvalno da prošetaju iskopinama. Ovo tlo krije jednu od najvećih istorijskih drama. Upravo ovde, u okviru nekadašnje Pompejeve kurije, 15. marta 44. godine pre nove ere, grupa zaverenika izvršila je atentat na Julija Cezara. Stojeći na tim pasarelama u sitne sate ‘’pod svetlošću reflektora’’ posetioci su gledali u mesto gde je, po legendi, izgovoreno ono čuveno, očajničko: “Zar i ti, Brute?”

Ali, pomalo bizaran i simpatičan obrt jeste to što je danas Largo Arđentina - Svetilište uličnih mačaka. Stotine rimskih mačaka već decenijama žive, spavaju i vladaju antičkim stubovima i mestom gde je Cezar pao. Zakonom su zaštićene kao kulturno blago grada, a tim posvećenih volontera svakodnevno brine o njima. Gledati ponosne rimske mačke kako opušteno dremaju na svetilištima starim 2.300 godina, dok se oko njih prelamaju svetla Noći muzeja i blicevi novinarskih aparata, prizor je koji savršeno sublimira duh ovog grada.

Nakon još jedne uspešne, besane noći, italijanska prestonica je dokazala zašto čuva poziciju na svetskom tronu kulture. Rim ne spava, ne zato što pati od nesanice, već zato što njegova istorija, kada se spoji sa modernom tehnologijom, hrabrim muzičkim nastupima i pristupačnom cenom, nudi iskustvo koje se ne može doživeti nigde drugde na planeti. Noć muzeja zvanično je ispraćena u trenutku kada je svitanje prelilo kupolu Svetog Petra prvom majskom svetlošću. Večni grad je utonuo u mir, dokazavši još jednom da je nepresušni izvor inspiracije za ceo svet.