Kupovina dela Palate Albanija pod finansijskom istragom Tužilaštva za organizovani kriminal

“Predmet finansijske istrage je imovina okrivljenog Vladana Miketića, pa samim tim i kupovina dela Palate Albanija”, naveli su iz TOK-a za Insajder.

Prema istraživanju Insajdera, Miketiću je još pre kupovine dela Palate “Albanija” sud privremeno oduzeo deo imovine zbog sumnje da je stečena krivičnim delom, a ključno pitanje ostaje da li je poreklo novca proveravano pre same prodaje dela Palate Albanija, čijih je 3.300 kvadrata kupio za 13,3 miliona evra.

Međutim, Agencija za osiguranje depozita, koja je vodila tu prodaju, uporno ne odgovara na pitanje Insajdera da li je pre samog sklapanja ugovora krajem 2025. godine inicirala proveru porekla novca. Za to su u trenutku kupovine postojali opravdani razlozi.

Miketiću se kao pripadniku organizovane kriminalne grupe „Vračarci“ sudi pred Specijalnim sudom, a Tužilaštvo za organizovani kriminal ga tereti, između ostalog, za teško ubistvo u pokušaju.

Istraživanje Insajdera pokazuje da je Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu Miketiću privremeno oduzelo deo imovine čak godinu dana pre nego što mu je država prodala deo Palate Albanija u okviru stečajnog postupka Beogradske banke.

Sud navodi da se takve mere određuju kada postoji sumnja da je imovina proistekla iz krivičnog dela i opasnost da bi njeno kasnije oduzimanje moglo biti otežano ili onemogućeno. Odluka o trajnom oduzimanju zavisiće od ishoda postupka koji je još u toku, a Miketić se danas brani sa slobode.

Prema navodima Insajdera, da bi bio pušten iz pritvora, položeno je jemstvo od 271.000 evra. Samo tri meseca kasnije, početkom 2024. godine, on kupuje firmu Logga Plus.

U finansijskom izveštaju Logga Plus za 2025. godinu navode se kratkoročni krediti i zajmovi u iznosu od oko 15 miliona evra. Iz firme nisu odgovorili na pitanja Insajdera od koga je novac obezbeđen i pod kojim uslovima. Odgovore nije dostavila ni Agencija za osiguranje depozita, koja je vodila prodaju.

Prema Zakonu o privatizaciji, Uprava za sprečavanje pranja novca proverava poreklo kapitala kupaca. Ali prodaja imovine banaka u stečaju ne odvija se po tom zakonu. To praktično znači da zakoni ne propisuju obaveznu proveru porekla novca kupca kada se prodaje imovina banaka u stečaju, kao što je slučaj sa Palatom Albanija.

Agencija za osiguranje depozita za svoj rad odgovara Vladi Srbije i Narodnoj banci Srbije. Stečajni postupci banaka u Srbiji traju više od dve decenije, a deo imovine nekadašnjih banaka i dalje se prodaje.