Vučićeva oda Trampu: Još jedna potvrda da predsednik Srbije bira isključivo antidemokratsku opciju kao poslednje utočište

Posetu predsednika Srbije, Aleksandra Vučića Kini ubrzo je u režimskim medijima zamenio intervju predsednika države za "Brajtbart njuz" u kojem veliča američkog kolegu Donalda Trampa. 

Vučić je rekao da je Trampova popularnost u Srbiji uoči predsedničkih izbora u SAD 2024. godine dostigla astronomske razmere, pri čemu tri četvrtine Srba voli Trampa i želi njegovu pobedu. Vučić je rekao da u Srbiji Tramp ima "ubedljivo najveću podršku" od bilo kog dela Evrope i da čak ni države poput Zapadne Virdžinije, Kentakija ili Luizijane ne mogu da se porede sa Trampovom naklonošću ovde.

"Ono što mogu da kažem jeste da sam bio iznenađen nekim komentarima koji su izneti u štampi u Sjedinjenim Državama, gde su neke druge evropske zemlje u prošlosti isticane kao uporišta Donalda Trampa, jer je svima nama bilo veoma očigledno da je u Srbiji on imao ubedljivo najveću podršku, govoreći o predizbornoj kampanji, i ta podrška je čak i u to vreme premašila 75 odsto onih koje su utvrđene naravno - što nije bio slučaj, čak ni u Sjedinjenim Državama",  rekao je Vučić i još jedno uputio poziv Trampu da dođe u Srbiju, uz procenu da bi ga dočekalo najmanje 100.000 ljudi. 

"Garantujem, garantujem, garantujem, garantujem predsedniku Trampu da će videti najveću gomilu, čak veću nego u Vašingtonu, kada ljudi dolaze iz svih krajeva SAD da navijaju i pevaju pesme i sve ostalo da ga pozdrave nakon što pobedi na izborima. Bilo bi to najmanje 100.000 ljudi koji će doći da ga slušaju, koji će doći da ga vide kako bi čuli neke vesti o boljim odnosima sa Sjedinjenim Državama", izjavio je Vučić. 

Predsednik Srbije je i 13. maja u sličnom tonu komentarisao Trampa i to u autorskom tekstu za Foks njuz. 

Vučićev rejting i Srbija kao štit

Komentarišući novi Vučičev zaokret ka američkom predsedniku, spoljnopolitički komentator, Boško Jakšić, kaže za Novu da je Vučić u kratkom roku dao dva intervjua republikanskim medijima u Americi, te da to govori o njegovom koncentrisanom naporu da se dodvori Trampu i popravi odnose sa Amerikom. 

"Vučić je, ako se setimo, promovisao Trampa Srbina još tokom izbora 2016. godine. Onda ga je uzdizao u nebesa posle 2024, očekujući da će sa američkim autokratom uspostaviti blisku saradnju, kakvu ima sa autoritarcima sa istoka, sve to propraćeno zamrzavanjem odnosa sa Evropskom unijom. Taj pokušaj je propao u maju, kada je Vučić pokušao da se ubaci na republikansku večeru na Floridi. Tada je gotovo isteran iz Amerike, a Tramp ga je posle toga ignorisao", kaže Jakšić. 

Ocenjuje da je Vučić zato sada pokrenuo diplomatasku ofanzivu, dajući sličan sadržaj u intervjuuima koji su objavljeni u kratkom roku. 

"Sve ono što bi trebalo da bude umilno Trampovom uhu je propraćeno u tim intervjuima, sa kritikama Evropljana, i uz pozive Trampu da se poseti Beograd. Čini mi se da Vučić pokušava da popravi lični rejting, koristeći Srbiju kao štit. On zato izjavljuje da Tramp nigde ne svetu nije imao podršku kao u Srbiji, što je marketinški trik, jer svi oni u Srbiji koji su proevropski orijentisani ne odobravaju Trampovu politiku diktata i sile, te ponižavanja saveznika", kaže Jakšić i dodaje i da je sve ovo dokaz da Vučić ignoriše Evropsku uniju, nastavljajući da se odmiče od nje. 

Kako istraživanja demantuju astronomsku podršku Trampu u Srbiji 

Premda je predsednik Srbije govorio o astronomskoj podršci Trampu u Srbiji, poslednja istraživanja ga demantuju. 

Kako je objavila Savremena politika, istina je da je podrška Trampu bila velika u Srbiji kada su građani 2024. godine pitani da biraju između njega i Kamale Haris, kandidatkinje Demokratske partije, koja je u Srbiji izrazito nepopularna zbog nasleđa devedesetih godina. Međutim, popularnost Trampa lično otkad je preuzeo predsedničku funkciju, kako su pokazala kasnija istraživanja, nikada nije bila na „astronomskom“ nivou, a brojke pokazuju da je u poslednjih godinu dana u padu.

Galup Internešenel, koji je u oktobru 2024. merio podršku za Trampa i Haris, u novembru 2025. ponovo je merio stav prema predsedniku Trampu. U Srbiji je tada 26% građana reklo da ima vrlo povoljan ili donekle povoljan stav o američkom predsedniku, dok je 70% reklo da ima nepovoljan stav.

Kako je prijateljstvo puklo prošle godine 

Vučičevi hvalospevi na račun Trampa usledili su pošto se predsednik Srbije poslednjih meseci zbog kritika Evropske unije i ugroženosti novca namenjenog Srbiji iz Plana rasta, okrenuo nedomokratskim uporištima. Nakon što je Viktor Orban izgubio na mađarskim izborima, Vučiću je preostala Kina u kojoj je bio više dana. 

Prošla godina bila je i u znaku žestoko narušenih odnosa sa Trampovoom administracijom. 

Tako je u maju prošle godine propala poseta Aleksandra Vučića Americi, koju su režimski tabloidi najavljivali kao sudbonosnu. U javnosti se tada pojavila informacija da je Vučić pokušao da pod lažnim imenom prisustvuje donatorskoj večeri Republikanskog nacionalnog komiteta.

Istinu nikada nismo saznali do kraja, jer su u danu kada je objavljena ta informacija režimski mediji prenosili da Vučić napušta SAD zbog pogoršanog zdravstvenog stanja, pa je po sletanju u Srbiju primljen u bolnicu.

Vučič je potom na Ambasadorskoj konferenciji izjavio da su očekivali od nove američke administracije velike pomake napred, ali da zapravo nema podrške ni od jedne velike sile.

U decembru iste godine, u Predstavničkom domu Američkog kongresa usvojen je Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana u kom se navodi da je u Srbiji „stanje demokratije zabrinjavajuće“, a uslovi za održavanje izbora „nepravedni“. Zvaničnici optužuju mirne demonstrante, opoziciju i civilno društvo da destabilizuju Vladu, i to je „zabrinjavajuća tvrdnja koja ugrožava bezbednost važnih segmenata srpskog društva“.

Zabrinjavajuća je i korupcija, među ključnim političkim liderima. Istovremeno, jedna od najvažnijih stavki predviđenih ovim zakonom jesu sankcije. Predviđeno je da predsednik SAD uvede sankcije „najkasnije 90 dana od datuma stupanja na snagu ovog zakona“ protiv svakog stranog lica za koje se utvrdi da je „uključeno ili je pokušalo da se uključi u korupciju povezanu sa Zapadnim Balkanom“.

U isto vreme, zet američkog predsednika Donalada Trampa, Džared Kušner povuako se iz planiranog projekta izgradnja luksuznog hotela u Beogradu i to na mestu bombardovanog Generalštaba, što je izazvalo burne reakcije i proteste u našoj javnosti.