Kako danas živi čuveno pleme Indijanaca koje je zadesila jeziva sudbina

Nakon kolonizacije Amerike, Čiroki Indijanci su nazivani jednim od pet civilizovanih plemena jer su usvojili evropski način života, pismo i poljoprivredu. Uprkos tome, američka vlada je donela Zakon o preseljenju Indijanaca 1830. godine.

Staza suza

Tokom 1838. i 1839. godine vojska je nasilno proterala preko 16.000 Čirokija iz njihovih domova na jugoistoku SAD i pešice ih preselila u Oklahomu. Usled gladi, bolesti i iscrpljenosti, na tom putu, tj. na Stazi suza, preminulo je između 4.000 i 5.000 pripadnika plemena, što je bilo oko četvrtine populacije.

Nasilno proterivanje na Stazi suza pratila je nezamisliva surovost jer su hiljade porodica bukvalno isterane iz svojih kreveta i domova na nišanu pušaka, bez prava da ponesu hranu, toplu odeću ili osnovne potrepštine. Vojnici su ih prvo mesecima držali u prenatrpanim, nehigijenskim sabirnim logorima gde su harale bolesti, a zatim su bili primorani na marš dug preko 1.500 kilometara kroz sneg, blato i nezapamćenu zimu.

Bez obuće i odeće, mnogi su hodali bosi po zaleđenom tlu, a američka vojska im često nije dozvoljavala ni da se zaustave kako bi dostojanstveno sahranili preminule. Najveći broj žrtava bili su deca i stariji, koji su umirali od smrzavanja, neuhranjenosti i iscrpljenosti, ostavljani u plitkim grobovima pored puta. Zbog svega toga je ovaj događaj ostao upamćen kao jedan od najmračnijih činova etničkog čišćenja u istoriji.

Ratovi za teritorije i rezervati

Plemena Velikih ravnica vodila su žestoke ratove u pokušaju da odbrane svoje svete zemlje i način života. Nakon poraza, preživeli su smešteni u siromašne rezervate.

Vlada je sprovodila politiku nasilne asimilacije, oduzimajući decu iz porodica i smeštajući ih u internate gde im je bilo zabranjeno da govore maternji jezik ili praktikuju svoje običaje.

Gde su Čiroki danas

Danas su Čiroki najveće od 574 federalno priznata plemena u Sjedinjenim Američkim Državama. Samo Čiroki nacija u Oklahomi ima oko pola miliona građana, dok Istočni pojas Čiroki Indijanaca živi u Severnoj Karolini.

Velika plemena danas uživaju visok stepen suvereniteta. Imaju sopstvene vlade, zdravstvene sisteme, škole i pravne sisteme, a na čelu plemena se nalaze izabrane poglavice.

Aktivno se radi na obnovi jezika i kulturnog nasleđa, mada se starosedelačka populacija u rezervatima i dalje suočava sa ekonomskim izazovima i siromaštvom.

Čiroki Indijanci danas žive kao moderan i napredan narod, integrisan u savremeno američko društvo, ali istovremeno čuvaju svoj suverenitet, kulturu i autonomiju.

Čiroki narod više nije jedno jedinstveno pleme, već se sastoji od tri federalno priznate grupe u Sjedinjenim Američkim Državama:

Čiroki Nacija (Cherokee Nation): Nalazi se u Tahlekvi u Oklahomi. To je najveće pleme u SAD sa preko 450.000 registrovanih članova. Teritorija im obuhvata 14 okruga severoistočne Oklahome.

Ujedinjeni Keetowah Band Čiroki Indijanaca (UKB) takođe je u Oklahomi, sa oko 14.000 članova.

Istočni Band Čiroki Indijanaca (EBCI) je u Severnoj Karolini na teritoriji poznatoj kao Qualla Boundary, koja broji preko 10.000 pripadnika u rezervatu.

Čiroki plemenske vlade imaju milijarderske budžete. Umesto da dele novac svakom članu pojedinačno, oni ulažu u infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo i mala preduzeća. Pleme je jedan od najvećih poslodavaca u svojim regijama (npr. u Oklahomi zapošljavaju oko 11.000 ljudi u plemenskim administracijama i korporacijama). Posluju kroz kompaniju Cherokee Nation Businesses, koja obuhvata građevinu, federalne ugovore, ugostiteljstvo i veoma uspešne kazino-rizorte.

Čiroki Nacija poseduje i upravlja jednim od najvećih i najnaprednijih zdravstvenih sistema u Indijanskoj teritoriji (Indian Country), koji obezbeđuje besplatnu zdravstvenu zaštitu za registrovane članove.

Kad je u pitanju obrazovanje, finansiraju sopstvene javne škole, jezičke centre, kao i programe stipendiranja za visoko obrazovanje.

Očuvanje identiteta danas im je prioritet.

Čiroki jezik, koji koristi jedinstveno pismo koje je stvorio Sekvoja, danas je u opasnosti, ali ulažu ogroman napor u revitalizaciju. Osnovane su škole u kojima se deca od malih nogu podučavaju čiroki jeziku kako bi se sačuvao od izumiranja.

Takođe, Čiroki vode sopstvene muzeje, istorijske centre i kulturne manifestacije koje posetiocima približavaju njihovu bogatu tradiciju.

Dakle, čini se da Čiroki žive kao i svi ostali savremeni Amerikanci - stanuju u kućama, voze automobile, rade razne poslove i obrazuju se na univerzitetima. Zakonski gledano, oni imaju dvojno državljanstvo – državljani su SAD, ali i članovi svog suverenog plemena.