Posle potapanja sela, nova borba: Meštani Rezala dokazuju vlasništvo nad svojim domovima uz Gazivode

Kada je sedamdesetih godina prošlog veka hladna Ibar voda potapala kuće, groblja, crkvu, meštani sela Rezala kod Zubinog Potoka nisu ni slutili da će decenijama kasnije morati da potvrđuju vlasništvo nad sopstvenom imovinom.

To ovih dana od njih traži kompanija "Ibar Lepenac" koja je posle rušenja 16 vikendica na obali jezera Gazivode i preuzimanja kampa "Rezala", od meštana istoimenog sela zatražila da dokažu vlasništvo nad zemljom i nepokretnostima.

Selo Rezala je pretrpelo težak udarac kada se jezero Gazivode tek pravilo, pa su samo retki odlučili da ostanu, povalčeći se pod vodom dublje u šumu. Oni čiji su roditelji, babe i dede gledali kako voda nosi sve što su generacijama stvarali, izgradili su vikendice na obali gazivodskog jezera.

Dublje u šumi nalazi se tek nekoliko kuća, a meštani Rezala, koji se prezivaju Galjak, veći deo godine provode na svojim imanjima, dok se u duboku zimu spuštaju u ravnicu Zubinog Potoka, a neki u Smederevo, gde su se nastanili još u vreme Jugoslavije.

Nekada se do sela Rezala moglo stići čamcima, koji su nekoliko godina aktivno prevozili turiste s jedne na drugu stranu, ali danas je to samo lepo sećanje, imajući u vidu da je Kosovska policija uspostavila faktčku kontrolu nad najvećim resursom Kosova.

Zato smo do meštana Rezala stigli putem koji vodu uz obalu, potpuno neuređenim i punim rupa. Usput smo prišli pored mesta gde je ranije srušeno 16 vikendica, čije je vlasnike Ibar-Lepenac optužio da su im uzurpirali imovinu.

Zato su se i meštani Rezala upašili kada su na vratima svojih kuća zatekli pisano upozorenje Ibra-Lepenca u kojem im je dat rok od sedam dana da potvrde vlasništvo na sopstvenom imovinom.

Ovo je posebno potreslo ljude koji se nalaze nekoliko stotina metara od jezera Gazivode, čije su kuće, kako i sami kažu, starije od samog jezera.

Ispred kuće zatičemo Nevena Galjka (80) i to baš u danu kada ističe rok da dokaže vlasništvo nad velikom prizemnom kućom i prelepo uređenim dvorište.

Galjci su ovih dana navikli da im neko "pokvari" popodnevni mir, jer ih često obilazi KFOR, EULEX, novinari...

Dok njegova supruga sprema ručak, Neven nas, kako to ovde običaju nalažu, dočekuje rakijom i čašom vode, kaže "da se okrepite malo".

Sa njihove terase, pogled puca na kamenu kuću izgrađenu 1968. godine.

"Ko nije bio u selu, zalepili su im na vrata. Koliko znam svi mi odavde smo odneli posedovane listove u njihovu kancelariju na brani Gazivode. Oni sad hoće da ustanove, šta je privatno, a šta Ibar-Lepenac", započinje priču Neven Galjak.

Uprkos tome što do njih stižu priče o rušenjima na jezeru Gazivode, Neven kaže da se oni ne boje.

"Ne strahujem uopšte da nešto može da se desi, To je naše privatno vlasništvo", kaže Neven.

Još uvek pamti kako se na mestu sadašnjeg jezera, kupao u plitkoj i toploj ibarskoj vodi, koja je, kaže, bila besprekorno čista.

"Možda smo bili najsiromašniji, ali u celoj Jugoslaviji nije bilo mesta sa lepšim pejzažima. Na Ibru smo naučili da plivamo, bilo je to pravo mesto za uživanje. Ljudi se jesu mučili, ali je priroda bila prelepa", kaže Nenad dok pokazuje ka plavetnilu Gazivoda koje se nazire iz njihovog dvorišta.

U dvorištu porodice Galjak pridružio nam se i njihov komšija Pedo, čijoj su supruzi zaposleni u "Ibru Lepencu" uručili sporni zahtev.

"Puno ih je došlo tog dana, u pratnji policje, a samo jedan je govorio srpski", kaže nam Pedo koji je posedovani list odneo u kancelariju "Ibra Lepenca". Nikakve odgovore još nisu dobili. Dok čekaju, na svojim imanjima brinu se o baštama, ispod puta koji vodi bliže jezeru.

Iako su Galjci sa kojima smo razgovarali pričino optimistični, bliže jezeru Gazivode srećemo i uplašene Kolašince, kako se još nazivaju stanovnici Zubinog Potoka, koji su se doselili iz Crne Gore.

Vlasništvo nad imovinu, meštani Rezala moraće da dokažu i za seosku salu, u kojoj svakog juna u velikom broju proslavljaju molitvu Svetu Trojicu.

Sala je izgrađena uz jezero, na obali, odakle se ide ka ostalim vikendicama, čiji pogled preko jezera seže do glavnog magistralnog puta i brane jezera Gazivode, napravljene od glinene osnove.

Malobrojni građani sa kojima smo razgovarali da obali jezera Gazivode kažu da su ih prethodnih dana ohrabrile reči njihovog sugrađanina Momčila Galjka koji je u izjavi za lokalne medije ranije poručio da će se povalačiti i dublje u šumu ako treba, ali neće bežati.

Jezero Gazivode oko kog su Beograd i Priština svojevremeno započeli diplomatsku bitku u Briselu, a koje sada očito u rukama Kosova, nosi traume i gorka sećanja mnogih ljudi iz Zubinog Potoka.

Hitna potreba da se jezero izgradi dovela je do toga da su potopljena imanja i kuće ljudi procenjivane sramotnim iznosima koji su isplaćivani tokom građenja akumulacije.

Jezeo Gazivode, danas, tako važan strateški resurs, iselilo je ljude sa Kosova, a oni koji su otišli dublje u Zubin Potok, ceo život provelil su u dubokoj žalosti za onim što je odnela voda. Tako kažu meštani Rezala.

Jezero Gazivode u fokusu kosovskih vlasti, nepozanta sudbina desetine objekata

Po nalogu kompanije "Ibar-Lepenac" do sada je srušeno 16 objekata na jezeru Gazivode, od čega pet vikendica i jedna kuća u selu Čečevo i još 10 vikendica ispod puta koji vodi ka ovom selu.

Istekao je i rok koji je kompanija "Ibar-Lepenac" dala vlasnicima motela i plažnog bara "Jezero" da "oslobode imovinu" za koju ovo preduzeće tvrdi da im je uzurpirana.

U međuvremenu, porodica koja posluje plažnim barom u ime vlasnika podnela je krivičnu prijavu protiv direktora "Ibra-Lepenca" Faruka Mujke, a pokrenut je i građanski postupak, uz zahtev da sud privremenom merom zabrani bilo kakvo rušenje ili promenu postojećeg stanja dok se ne okonča spor o imovini.

Takođe, inspektorat kosovske Agencije šumarstva pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, zapečatio je 23. jula najmanje tri vikendice na obali jezera Gazivode, kod Međeđeg potoka.

Ova akcija nastavljena je i narednim danima, pa je slično obaveštenje osvanulo na još desetak objekata.

Evropska unija na Kosovu pozvala je prištinske vlasti da trenutno obustave sva dalja rušenja, prinudna uklanjanja objekata i preuzimanje imovine na području Gazivoda.

Da Ibar-Lepenac nema zakonsku osnovu da traži poreklo imovine niti od meštana Rezala, niti od bilo kog drugog građana Kosova, ranije je izjavio direktor INTER-a i vlasnik kampa "Rezala" koji je Ibar-Lepenac preuzeo u junu, Dragiša Mijačić.

"U pitanju je pravno nasilje koje se sprovodi uz asistenciju policije a koje rezultira protivpravnim rušenjem i otimanjem imovine", navodi on.

Faruk Mujka, direktor „Ibra-Lepenca”, izjavio je za RTK da je duž obala jezera Gazivode identifikovano "više od 80 bespravno izgrađenih objekata". On je rekao da se sa tim aktivnostima neće stati.