Da li influenseri počinju da uništavaju sport

Povod je bio incident tokom meča Naomi Osake i Anastasije Zaharove, kada je grupa ljudi u jednoj od loža počela da snima sadržaj tokom igre. U jednom trenutku iz lože se začulo: „We're back, did you miss us? Cause we missed you, wooo“ (u prevodu - "Vratili smo se, da li smo vam nedostajali? Jer ste vi nama nedostajali, vuuu"), nakon čega je sudija morao da prekine igru i reaguje zbog buke. Snimak je ubrzo postao viralan, a slučaj je otvorio raspravu o tome da li se granica između promocije sporta i ometanja takmičenja sve više pomera.

To nije bio izolovan slučaj. Na društvenim mrežama pojavili su se i snimci ljudi koji tokom mečeva ustaju, poziraju i koriste jaka svetla za fotografisanje. US Open je nakon incidenta dodatno upozorio gledaoce da tokom mečeva ne koriste bliceve i drugu rasvetu koja može da ometa igrače.

Istovremeno, teško je reći da je prisustvo influensera samo po sebi problem. Organizatori US Opena svesno su krenuli u tom pravcu. USTA je ove godine akreditovala gotovo 100 kreatora sadržaja, skoro dvostruko više nego 2025. godine, kada ih je bilo 54. Cilj je da se turnir predstavi publici koja sportske događaje sve više prati preko društvenih mreža, a ne samo putem televizije i tradicionalnih medija.

U toj grupi nisu samo ljudi koji prave sadržaj o tenisu. Oko 20 akreditovanih kreatora bilo je zaduženo za sadržaj o hrani i piću na turniru, što dovoljno govori o tome koliko se promenila ideja o tome šta veliki sportski događaj treba da bude. US Open je odavno mnogo više od samih mečeva, sa brojnim sponzorskim aktivacijama, restoranima, prodavnicama i sadržajima namenjenim publici koja na turnir dolazi i zbog celokupnog doživljaja.

Problem nastaje onda kada sadržaj počne da ugrožava takmičenje.

Naomi Osaka, koja je bila direktno pogođena incidentom, nije kritikovala samu ideju dovođenja influensera. Naprotiv, rekla je da oni mogu da budu korisni za popularizaciju tenisa među svojom publikom, ali je naglasila da ljudi koji dolaze na sportski događaj moraju da poštuju sport i poznaju osnovni bonton. Dodala je i da takav pristup mora mnogo bolje da bude organizovan.

Slično razmišlja i Džesika Pegula, koja je priznala da influenseri mogu da pomognu u promociji svega što US Open nudi van terena, ali je ocenila da je situacija otišla predaleko kada fotografisanje i snimanje počnu da ometaju igrače. „Ljudi dole pokušavaju da rade svoj posao. To je njihova karijera i njihov posao“, rekla je Pegula, uz ocenu da takvo ponašanje deluje nepoštujuće.

I upravo tu se nalazi granica.

Nije problem u tome što će neko sa nekoliko stotina hiljada ili nekoliko miliona pratilaca doći na tenis, snimiti atmosferu, probati hranu, pokazati stadion ili objasniti svojoj publici zbog čega je US Open zanimljiv. Sportu su potrebni novi navijači i teško je ignorisati činjenicu da se veliki deo mlađe publike danas informiše upravo preko društvenih mreža.

Ali ako je cilj promocija sporta, onda je teško opravdati situaciju u kojoj se tokom meča pravi sadržaj zbog kog sudija mora da prekine igru.

Posebno zato što se ne radi samo o profesionalnim influenserima. Hiljade gledalaca danas na stadione i tribine dolaze sa telefonima i željom da zabeleže svaki trenutak. Granica između običnog gledaoca i kreatora sadržaja sve je tanja, a organizatorima ostaje da jasno utvrde šta je dozvoljeno, a šta nije.

US Open je već počeo da reaguje upozorenjima i dodatnim pravilima, dok iz USTA poručuju da su ovakvi incidenti retki i da žele da navijačima i gostima omoguće što bolje iskustvo, ali bez ometanja takmičenja.

Ipak, pitanje koje je otvoreno ove godine neće nestati sa poslednjim mečom u Njujorku. Ako sportske organizacije žele influensere zbog njihovog uticaja, pregleda i mogućnosti da privuku novu publiku, onda moraju da budu spremne da im objasne i pravila prostora u koji ih uvode.

Jer promocija sporta ima smisla samo dok sport ostaje u prvom planu.