Vaš pas može da nanjuši da ste bolesni pre vas: Naučnici otkrili šta sve može da oseti i spisak je neverovatan

Pas koji godinama živi sa ljudima praktično nas neprestano posmatra. Vremenom nauči obrasce kojih mi često nismo ni svesni.

Zato vaš pas može da prepozna razliku između načina na koji ustajete kada nameravate da ga izvedete u šetnju i gotovo istog pokreta kada samo krećete prema frižideru.

I to je samo početak.

Prepoznaju sreću, ljutnju, strah i stres

Eksperimenti su pokazali da psi mogu da razlikuju srećno ljudsko lice od neutralnog, kao i srećan izraz od ljutitog. Još zanimljivije, sposobni su da povežu izraz lica sa odgovarajućim tonom glasa.

Drugim rečima, ne posmatraju samo jedan signal. Kombinuju ono što vide sa onim što čuju.

U jednom eksperimentu posmatrali su čoveka koji otvara kutiju i na njen sadržaj reaguje oduševljenjem ili gađenjem. Psi su zatim tu reakciju koristili kako bi odlučili da li će i sami prići kutiji.

Čak ni prekrivanje donjeg dela lica ne mora potpuno da ih zbuni. Istraživanja pokazuju da određene emocionalne izraze mogu da razlikuju čak i kada vide samo gornji deo ljudskog lica.

Ali oči nisu njihovo najmoćnije oružje.

Mogu da namirišu da ste uplašeni

Čulo mirisa kod pasa neuporedivo je osetljivije od ljudskog, a promene koje se u našem organizmu događaju kada smo pod stresom ili se plašimo menjaju i hemijski sastav našeg mirisa.

Istraživači su to proveravali pomoću majica ljudi koji su gledali zastrašujući sadržaj i onih koji su bili opušteni.

Psi su uspevali da razlikuju njihove mirise.

To znači da pas ne mora samo da vidi da ste nervozni. Vaš strah ili stres može doslovno da namiriše.

Promene primećuje i u držanju tela, pokretima i ponašanju. Jedno istraživanje čak je pronašlo vezu između fizioloških promena kod ljudi nakon pobede ili poraza njihovog sportskog tima i nivoa hormona stresa kod njihovih pasa.

Znaju i kada nešto uradite namerno

Još zanimljivija je sposobnost pasa da procene naše namere.

U eksperimentima su istraživači pokazali da psi ne reaguju isto kada im čovek namerno uskrati nešto što žele i kada se isto dogodi slučajno – na primer, kada predmet nenamerno ispadne van njihovog domašaja.

Izgleda da pas može da razlikuje osobu koja namerno neće nešto da mu da od osobe kojoj jednostavno nije uspelo da mu to pruži.

Psi vrlo dobro razumeju i kada ih gledamo, a kada ne.

Ako im je zabranjeno da pojedu neku hranu, mnogo će češće pokušati da je uzmu kada čovek izađe iz prostorije ili okrene leđa. Čak i kada ostanemo u prostoriji, činjenica da gledamo u knjigu ili računar može im biti signal da je prilika dobra.

Dakle, dobro poznati pogled psa koji čeka da vlasnik skrene oči pre nego što uradi nešto zabranjeno nije samo naš utisak.

Razumeju i ko nešto zna, a ko ne zna

Eksperimenti ukazuju na još složeniju sposobnost.

Psi mogu da razlikuju čoveka koji zna gde se nalazi sakrivena hrana od čoveka koji nije mogao da vidi gde je ona sakrivena.

Ako osoba nije bila prisutna kada je hrana sakrivena, psi su manje skloni da veruju njenim pokazivanjima gde bi trebalo da je traže.

To sugeriše da na određenom nivou mogu da procene koliko druga osoba zna o situaciji.

Prepoznaju naš glas i miris

Vlasnicima verovatno neće biti iznenađenje da njihov pas prepoznaje njihov glas. Istraživanja to potvrđuju.

Psi mogu da razlikuju glas svog vlasnika od glasova drugih ljudi, a sposobni su i da povežu određene karakteristike nepoznatog glasa sa osobom kojoj pripada.

Isto važi za miris.

Dovoljna im je, na primer, majica vlasnika da njegov miris razlikuju od mirisa nepoznate osobe.

Zbog toga pas raspolaže čitavim paketom informacija koje ljudi uglavnom nemaju: vidi kako se krećemo, sluša kako govorimo i istovremeno registruje hemijske promene u našem telu.

Neki psi mogu da namirišu i bolest

Verovatno najneverovatniji primer njihove sposobnosti jeste otkrivanje promena povezanih sa bolestima.

Prvi poznati slučajevi uključivali su kućne pse koji su uporno njuškali, lizali ili grebali određena mesta na telu svojih vlasnika, za koja se kasnije ispostavilo da se na njima nalazio melanom.

Od tada naučnici sistematski proučavaju ovu sposobnost.

Posebno obučeni psi pokazali su da mogu da prepoznaju mirisne promene povezane sa pojedinim vrstama raka, promenama nivoa šećera u krvi, pa čak i određenim infekcijama. Tokom pandemije sprovođeni su i eksperimenti u kojima su psi učeni da razlikuju uzorke ljudi zaraženih koronavirusom.

To ne znači da pas može da zameni lekara ili medicinski test. Pokazuje, međutim, koliko je njegovo čulo mirisa precizno i koliko telesnih promena koje su nama potpuno neprimetne životinja može da registruje.

Zato osećaj da vas pas „čita“ nije baš bez osnova.

On ne zna šta vam prolazi kroz glavu, ali možda vidi, čuje i miriše mnogo više o vašem trenutnom stanju nego što shvatate. A nakon godina provedenih uz istu osobu, sve te informacije povezuje sa njenim ponašanjem.

Na neki način, psi provode čitav život proučavajući ljude – i upravo zbog toga ponekad deluje da nas poznaju bolje nego što poznajemo sami sebe.