Kako Njujork tajms piše o sahrani Ratka Mladića

Srbijanski autoritarni predsednik Aleksandar Vučić, nekadašnji pobornik Mladića, koji je preminuo 27. avgusta u pritvoru u Hagu, ostao je po strani od događaja za koji je vlada insistirala da je privatan, a ne državni. Međutim, televizije pod državnom kontrolom i mediji bliski Vučiću slavili su bivšeg generala kao heroja, bez pominjanja njegove presude pred Haškim tribunalom za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge prestupe.

Nakon službe, vojnici u kamuflažnim uniformama i sa šlemovima izneli su kovčeg iz crkve Svetog apostola Luke na obližnje groblje. Među onima koji su odali počast u pravoslavnoj crkvi bili su Vučićev sin Danilo nekoliko ministara, uključujući ministra odbrane, kao i Aleksandar Vulin, dugogodišnji saveznik predsednika i bivši visoki zvaničnik koji se zalagao za bliske veze sa Rusijom. Haški sud je, kako je rekao Vulin, „stvoren ne da bi tražio pravdu, već da bi se osvetio Srbima“. Pogrebnu službu predvodio je poglavar Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Porfirije, piše The New York Times.

Smrt Mladića u Hagu, gde je služio doživotnu kaznu zatvora, pogoršala je ionako napetu političku atmosferu u Srbiji, gde demonstranti predvođeni studentima već 20 meseci organizuju povremene, često masovne ulične proteste protiv Vučića, i gde se oštro podeljene političke stranke spremaju za parlamentarne izbore sledećeg meseca.

Sahrana je dodatno opteretila odnose Srbije sa Evropskom unijom, kojoj je podnela zahtev za članstvo, ali čije uslove za ulazak često prkosi. Evropska misija u Beogradu izdala je u ponedeljak saopštenje u kojem upozorava da su „svako veličanje ratnih zločinaca, poricanje genocida i revizionizam u suprotnosti sa najosnovnijim evropskim vrednostima i da im nema mesta u EU ili u zemljama kandidatima za članstvo u EU“.

Mladićeva porodica je saopštila da će on biti sahranjen pored svoje ćerke Ane, studentkinje medicine koja se ubila 1994. godine njegovim vojnim pištoljem, očigledno potresena postupcima svog oca tokom balkanskih ratova ranih 1990-ih nakon raspada Jugoslavije.

Vučić je pokušavao da balansira između zahteva svoje nacionalističke političke baze, koja Mladića poštuje kao pravednog branioca etničkih Srba, i svoje želje za novcem iz Evropske unije, koja je u petak saopštila da povratak Mladićevog tela u Beograd „podseća Evropu na najmračnije stranice naše nedavne istorije“ i osudila „veličanje koje prati njegovu smrt“. Haški tribunal je 2017. godine osudio Mladića po optužbama za ratne zločine i genocid u vezi sa masakrom u Srebrenici 1995. godine, u kojem je ubijeno oko 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka, i opsadom Sarajeva, glavnog grada Bosne, u kojoj je poginulo 10.000 ljudi, uključujući 1.500 dece. Za srpske nacionaliste, međutim, on je heroj kojeg su ocrnili neprijatelji Srbije. Informer, zapaljivi tabloid koji često artikuliše Vučićeve stavove, tvrdio je da je Mladić ubijen u Hagu.

Takve lažne tvrdnje idu u prilog dugogodišnjem srpskom nacionalističkom narativu da je zemlja večita i bezgrešna žrtva, i otežavaju prevazilaženje trauma iz 1990-ih. Etnički Srbi su takođe stradali, posebno od ruku etničkih Hrvata, koji takođe često nerado priznaju prošle zločine počinjene u njihovo ime. Tako je jedna od najvećih muzičkih zvezda u Hrvatskoj Marko Perković, poznatiji kao Tompson (po pušci), hard-rok pevač i veteran balkanskih ratova koji na svojim koncertima koristi nacionalističku retoriku i koji je oživeo vojni pozdrav hrvatske fašističke vlade iz Drugog svetskog rata.

Srbija, međutim, ima posebno akutan slučaj poricanja i amnezije. Na fudbalskoj utakmici u subotu, navijači dva rivalska beogradska tima, Partizana i Crvene zvezde, koji su inače agresivno neprijateljski nastrojeni jedni prema drugima, ujedinili su se u skandiranju Mladiću. Upravno telo evropskog fudbala, UEFA, prošle nedelje je pokrenulo disciplinski postupak protiv Crvene zvezde nakon što je klub na svojim društvenim mrežama objavio slike navijača koji drže transparente sa pohvalama Mladiću na kojima piše: „Generale, večna ti slava i hvala“.

Neki Srbi su zgroženi odavanjem počasti čoveku koji se smatra odgovornim za najsmrtonosniji masakr u Evropi od Drugog svetskog rata. Marinika Tepić, jedan od lidera opozicije, izdala je saopštenje u kojem poziva „sve narode u ovom regionu da konačno prestanu da beže od činjenica, odaju poštovanje žrtvama i jasno kažu da zločin nema nacionalnost, i da niko ko ga je počinio ne može biti uzor budućim generacijama“. Dragan Đilas, još jedan opozicioni lider, rekao je da je zločin u Srebrenici „doneo sramotu celom srpskom narodu, koji je i sam stradao kroz istoriju“.„Niko normalan ne može da porekne da je zločin počinjen, ali zar Ratko Mladić nije bio komandant snaga čiji su pripadnici počinili taj zločin?“, rekao je on.

Srbija je podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji 2009. godine i već je primila milijarde dolara pomoći i investicija iz tog bloka, ali Vučić je poslednjih godina pokazao malo interesovanja za napredak svoje zemlje. Mnogi nacionalisti favorizuju bliske odnose sa Rusijom i osuđuju EU kao pretnju pravoslavnim hrišćanskim tradicijama koje dele sa Rusijom. Evropska unija, koja je primila Hrvatsku u članstvo 2013. godine, muči se s tim kako da postupi sa Srbijom. Ona želi da dobije pristup velikim nalazištima litijuma, ključnim za ambicije EU u oblasti zelene energije, i vidi Srbiju kao stub stabilnosti regiona u budućnosti. Ali, uznemirena je onim što vidi kao demokratsko nazadovanje i Vučićevim odbijanjem da se pridruži sankcijama Rusiji zbog rata u Ukrajini. U aprilu je blok suspendovao 1,5 milijardi evra, ili oko 1,74 milijarde dolara, u bespovratnim sredstvima i povoljnim kreditima.

Na grobu svog oca Darko Mladić, u suzama, osudio je ono što je nazvao „veštačkim sudovima za naše heroje“ koji su osnovani „da bi branioce pretvorili u zločince, a izdajnike u heroje“. On je zahvalio okupljenima na groblju „što su došli ovde da sami prosude da li je moj otac heroj ili zločinac“.

Vojnici su ispalili počasni plotun, a ljudi u masi su skandirali „Heroj! Heroj!“.