"Zbog podrške Palestini ostajem bez uloga": Slavna oskarovka se godinama bori sa problemima zbog svojih političkih stavova

Ipak, posledice koje danas oseća nisu prvi put da je zbog političkih i društvenih stavova rizikovala svoju poziciju u filmskoj industriji. Gotovo čitavu karijeru Sarandon prati reputacija glumice koja se nije ustručavala da javno govori o ratovima, ljudskim pravima, migrantima, smrtnoj kazni i američkoj politici, čak ni onda kada je zbog toga gubila poslove i deo publike.

Suzan Sarandon stigla je na Venecijanski filmski festival kako bi predstavila novi film „The Echo Chamber“, ali je pažnju javnosti privukla i govorom o posledicama koje, prema njenim rečima, i dalje trpi zbog podrške Palestini.

Na pitanje novinara da li smatra da se u Holivudu promenio narativ o ratu u Gazi, oskarovka je odgovorila da promenu vidi među ljudima, ali ne nužno i među onima koji donose odluke u filmskoj industriji.

„Mislim da se narativ potpuno promenio u pogledu istorijskog značaja Palestine i povezanosti cionista s Amerikom i našom politikom. Za ljude je to bilo veliko otkriće. Niko zapravo ne zna koliko novca Sjedinjene Države daju Izraelu. I dalje ne dobijam uloge jer postoje agencije koje određenim ljudima savetuju da me ne angažuju. To je jednostavno struktura moći. Ipak, mislim da me publika, pogotovo međunarodna, prihvata i zbog toga se osećam dobro“, rekla je Sarandon za „Variety“.

U Veneciji predstavlja romantičnu dramu „The Echo Chamber“ italijanskog reditelja Andree Pallaore, snimljenu u Italiji i Belgiji. Scenario za film poslednji je koji je napisao Bernardo Bertoluči, a uz Sarandon igraju Luka Marineli i Alisija Vikander.

Glumica je otkrila i da je reditelj dobijao savete da je ne angažuje.

„Hvala Andrei što nije poslušao upozorenja“, poručila je na konferenciji za medije.

Kako je navela, oseća da je šira javnost promenila pogled na pitanje Palestine, ali da u filmskoj industriji i dalje postoje ljudi koji o njoj imaju isto mišljenje kao pre nekoliko godina.

„U javnosti je generalno došlo do promene, ali u mojoj industriji na mnogim važnim pozicijama i dalje su cionisti koji o meni misle isto. No ja sam pronašla svoju porodicu, pronašla sam svoje ljude i dobro sam“, rekla je.

Njena najnovija izjava samo je nastavak priče koja je počela još 2023. godine, kada je zbog nastupa na propalestinskim skupovima ostala bez saradnje sa jednom od najvećih holivudskih agencija.

Otkaz u agenciji posle propalestinskih protesta

Kompanija „United Talent Agency“ prekinula je saradnju sa Suzan Sarandon u novembru 2023. godine nakon što je glumica učestvovala na propalestinskom protestu u Njujorku.

Sarandon je tih nedelja više puta prisustvovala skupovima podrške Palestini i na društvenim mrežama delila objave o ratu Izraela i Hamasa.

Najveću pažnju izazvala je izjava u kojoj je rekla da uplašeni Jevreji „sada počinju da shvataju kako izgleda biti musliman u Americi“.

Komentar je izazvao snažne reakcije. Jedni su je optuživali za antisemitizam, dok su je drugi branili i podržavali njene pozive na prekid vatre u Gazi.

Nakon kritika Sarandon se javno izvinila i priznala da je način na koji se izrazila bio pogrešan.

„Ova fraza je bila velika greška, jer implicira da Jevreji donedavno nisu bili upoznati s progonom. Kao što svi znamo, od vekova ugnjetavanja i genocida u Evropi do masakra u sinagogi Drvo života u Pitsburgu, Jevreji su dugo bili upoznati s diskriminacijom i verskim nasiljem koje traje do danas“, napisala je tada na Instagramu.

Objasnila je i da prvobitno nije planirala da govori na skupu, ali da je u jednom trenutku pozvana da kaže nekoliko reči.

Naglasila je da duboko žali zbog toga što je, kako je rekla, „iskrivila stvarnost“, i izvinila se ljudima koje je njen komentar povredio.

„Nastaviću sa posvećenošću miru, istini, pravdi i saosećanju za sve ljude. Nadam se da se možemo sresti s ljubavlju i spremnošću da se upustimo u dijalog, posebno s onima s kojima se ne slažemo“, poručila je.

Izvinjenje je usledilo nakon što je UTA već prekinula saradnju sa njom.

Ipak, Sarandon nije odustala od podrške Palestincima i poziva na prekid vatre.

„Ljudi propituju, ljudi ustaju, ljudi se obrazuju, ljudi prave otklon od ispiranja mozgova koje je počelo još kada su bili deca“, govorila je na jednom od skupova.

Pozivala je okupljene da budu „jaki, strpljivi i direktni“ i da podrže one koji imaju hrabrosti da javno govore o toj temi.

Tom prilikom zahvalila se i pripadnicima jevrejske zajednice koji su učestvovali u protestima podrške Palestincima.

Tvrdi da je Holivud i dalje kažnjava

Sarandon je i tokom 2026. godine govorila da posledice stavova iz 2023. nisu nestale.

Na konferenciji za medije u Barseloni uoči dodele nagrada Goja bila je vidno emotivna dok je govorila o Gazi i zahvaljivala Španiji zbog onoga što je nazvala „moralnom jasnoćom“.

Pohvalila je špansku vladu i umetnike koji su javno govorili o ratu, navodeći da su zbog njihovog stava ljudi sličnih uverenja u Sjedinjenim Američkim Državama mogli da se osećaju manje usamljeno.

„Muzeji, hrana, muzika, industrija, glumci. Mislim da Španija radi neverovatan posao. Znam da će me ovo rasplakati. Na mestu gde osećate represiju i cenzuru, videti Španiju, predsednika, ono što on govori i podršku koju pruža u vezi sa Gazom, i imati glumce poput Havijera Bardema koji istupaju sa tako snažnim glasom, veoma je važno za nas u Sjedinjenim Američkim Državama“, rekla je.

Dodala je:

„Mogu vam reći, kada uključite televizor i vidite koliko je Španija jaka i koliko ste moralno jasni po ovim pitanjima, osećate se manje usamljeno i osećate da postoji nada.“

Sarandon je u Barselonu došla kako bi primila međunarodnu nagradu Španske filmske akademije za višedecenijsku karijeru.

I tom prilikom ponovila je da zbog političkih stavova ima problema da dobije velike uloge.

Prema njenim rečima, nakon što je učestvovala na protestima i pozivala na prekid vatre u Gazi, agencija joj je otkazala saradnju, a ponude za značajne filmske i televizijske projekte postale su ređe.

Međutim, sukob u Gazi samo je poslednja tema zbog koje je Sarandon ušla u političke sukobe.

Decenijama bira da govori i kada je to nepopularno

Suzan Sarandon deo je filmske industrije još od ranih sedamdesetih godina, ali paralelno sa glumačkom karijerom decenijama gradi i reputaciju politički angažovane javne ličnosti.

Često je otvoreno podržavala ideje koje nisu nailazile na odobravanje američkog establišmenta, a zbog pojedinih stavova našla se na meti oštrih kritika.

Jedan od najpoznatijih primera dogodio se početkom 2000-ih, kada se otvoreno usprotivila američkoj invaziji na Irak.

U trenutku kada je podrška vojnoj intervenciji u delu američke javnosti bila veoma snažna, Sarandon se našla među poznatim ličnostima koje su glasno govorile protiv rata.

Zajedno sa tadašnjim partnerom i kolegom Timom Robinsom učestvovala je u antiratnim protestima.

Isticala je da „mnogi Amerikanci ne žele da rizikuju živote svoje ili dece Iraka“.

Takav stav u tadašnjoj političkoj atmosferi bio je dovoljno kontroverzan da je mogao da ugrozi njenu poziciju u filmskoj industriji, ali je nastavila da se pojavljuje na skupovima.

Četiri godine kasnije, 2007, zajedno sa Džejn Fondom prisustvovala je velikom antiratnom protestu u Vašingtonu čiji je cilj bio poziv na povlačenje američkih vojnika iz Iraka.

Bio je to samo jedan segment aktivizma koji je godinama postajao jednako prepoznatljiv kao i njen glumački rad.

Od „Occupy Wall Street“ do protesta protiv Trampa

Sarandon se 2011. godine pridružila protestnom pokretu „Occupy Wall Street“, koji je počeo u Njujorku kao reakcija na ekonomsku nejednakost, uticaj velikih finansijskih institucija i raspodelu bogatstva.

Sedam godina kasnije ponovo se našla među demonstrantima, ovog puta tokom protesta „Women Disobey“ u Vašingtonu.

Protestovalo se protiv politike administracije Donalda Trampa koja se odnosila na razdvajanje migrantskih porodica.

Sarandon je tokom protesta uhapšena.

To je, međutim, nije udaljilo od uličnog aktivizma.

Godinama se otvoreno protivila pojedinim politikama Donalda Trampa, a politički je podržavala Bernija Sandersa.

Zbog svojih stavova neretko se sukobljavala i sa ljudima koji su pripadali liberalnom delu američke javnosti, zbog čega se njen politički aktivizam nije mogao jednostavno svesti na podršku jednoj partiji ili političkoj opciji.

Još jednom je uhapšena 2023. godine tokom protesta podrške radnicima restorana u Njujorku.

Borba protiv smrtne kazne

Jedna od tema kojoj je godinama bila posvećena jeste i ukidanje smrtne kazne u Sjedinjenim Američkim Državama.

Smrtna kazna i dalje postoji u delu američkih saveznih država, a Sarandon se javno zalagala za njeno ukidanje.

Tokom boravka u Barseloni ove godine, Sarandon nije govorila samo o Gazi.

Oštro je kritikovala i američku imigracionu službu ICE, optužujući je za neustavno i nezakonito postupanje prema Afroamerikancima, Latinoamerikancima i drugim manjinskim zajednicama.

„Verujem da svaka nacija ima pravo na samoopredeljenje. Veoma sam propalestinski orijentisana. Umetnica sam za mir i pravdu. Protiv sam ubijanja dece svuda“, rekla je.

Potom se osvrnula na ICE.

„ICE je vrlo neustavan i radi svakakve ilegalne stvari Afroamerikancima, uglavnom Afroamerikancima i ljudima druge boje kože. Ono što rade je nezakonito. I veoma sam ponosna na zajednice koje su uspele da pronađu način da se bore protiv ICE-a.“

Sarandon smatra da velike društvene promene ne treba očekivati isključivo od ljudi koji se nalaze na najvišim pozicijama moći.

„Mislim da će to biti potrebno, jer nas niko na vrhu neće spasiti ni od čega od ovih stvari“, rekla je.

Govoreći o Palestincima, bila je još direktnija:

„Lično veoma snažno osećam da je uništenje palestinskog naroda užasan zločin. I veoma me je sramota što za to plaćam.“