Sahrana kao početak kampanje: Vučićev izborni meni - od šatre do šatre

Vlada Đura Macuta juče je usvojila predlog o raspuštanju Narodne skupštine. Na ovaj korak, premijer se odlučio baš u danu sahrane Ratka Mladića. Ovaj predlog upućen je predsedniku republike Aleksandru Vučiću, koji sada ima rok od 72 sata da raspusti republički parlament i raspiše vanredne parlamentarne izbore. Predsednik Republike, ujedno će biti prvi na listi SNS za parlamentarne zbore, ali i njihov kandidat za premijera.

Dakle, sahranom Ratka Mladića, vlast je dala zvižduk za početak predizborne kampanje. Zvanične. Ona neformalna vodi se već duže od mesec dana, a vodi je niko drugi ddo predsednik Srbije.

Prethodna dva meseca Aleksandar Vučić obilazi sela i gradove širom Srbije. Njegova pratnja su uglavnom ministri i funkcioneri Srpske napredne stranke. Postavljaju se šatori, organizuju skupovi i veselja na kojima su pevali ministri, razgovara se sa građanima, dele se obećanja o izgradnji puteva i pruga, obećava novčana pomoć…

Govoreći o neformalnoj kampanji Srpske napredne stranke na čelu sa Aleksandrom Vučićem, Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija za Novu kaže da su u pitanju aktivnosti koje ni na koji način nisu u vezi sa ovlašćenjima predsednika Republike.

“Drugim rečima, sporne bi bile sve i da nema najave izbora. Promotivne aktivnosti javnih funkcionera, kroz razne izmišljene povode su "ograničene" ali na vrlo loš način kroz nedavne dopune Zakona o sprečavanju korupcije, ali se i ta ograničenja odnose samo na poslednju fazu izborne kampanje. Transparentnost Srbija duže od decenije ima konknretne zakonske predloge kako da se ova oblast uredi na dosledan i potpun način, ali ih vlast nije prihvatila. Time je jedna od glavnih preporuka ODIHR, za razdvajanje partijskog od državnog, ostala nerešena”, kaže Nenadić.

Ipak, predsednica parlamenta Ana Brnabić negira da je u pitanju funkcionerska kampanja, jer, prema njenim rečima, stranački skupovi koje posećuju ona i drugi lideri te stranke, odvijaju se vikendom, van radnog vremena.

“Da li je nešto funkcionerska kampanja ili ne, ne zavisi od toga da li se dešava pre ili posle podne. O funkcionerskoj kampanji govorimo kada neki ljudi koji su na javnoj funkciji izmišljaju razne povode kako bi se pojavili u informativnom programu medija, a to im nije zakonska obaveza. Na primer, obilaze gradilišta, dele lopte sportistima. To da li se neka aktivnost odvija u radno vreme ili ne je bitno zbog jedne druge stvari. Sada je u zakonu propisano da neko ko je javni funkcioner ne može da ide na stranačke skupove dok traje radno vreme organa u kojem radi. Ili da obrnemo, smatralo bi se da je reč o zloupotrebi javnih resursa kada bi to činili dok traje radno vreme”, objašnjava Nenadić.

Zloupotreba budžeta u predizborne svrhe

Nekako baš uoči izbora, na dan kad Vlada donosi predlog o raspuštanju Skupštine, počinje i prijava za pomoć građanima. Ovu pomoć dobiće svi punoletni građani (čitaj birači), kao i penzioneri (opet birači), a za to je iz budžeta izdvojeno 980 miliona dinara.

Govoreći o novčanoj pomoći koju će dobiti punoletni građani, ali i posebnoj pomoći za penzionere, Nenadić ističe da je u pitanju zloupotreba budžeta u svrhu vođenja uspešnije izborne kampanje.

“Praktično, imamo situaciju gde se povećava dug države (ili se ne umanjuje, što izađe na isto), kako bi neki novac bio pred izbore uplaćen punoletnim građanima. Očigledan motiv za to je stvaranje povoljne predstave kod birača o partijama koje su na vlasti. Jedina razlika u odnosu na davanje raznih poklona biračima što se dešavalo, na primer, pred lokalne izbore u nekim gradovima ove godine, jeste to što ovde novac dobijaju svi, a ne samo oni koji obećaju podršku vladajućoj stranci”, ističe sagovornik Nove.

Poseban segment ove predizborne priče jeste to što kampanju za SNS vodi predsednik države.

Odgovarajući na pitanje da li Aleksandar Vučić ima prava na to, Nenadić kaže:

“Ne postoji prepreka u Ustavu i zakonima da se aktuelni funkcioner kandiduje na neku drugu javnu funkciju. Pri tom, formalno ne postoji ni "kampanja za premijera", izbori su za narodne poslanike. Problem vidim u tome da on, sve dok je predsednik Republike bude nosilac izborne liste, ali za sada to izborni zakon ne zabranjuje”, ocenjuje Nenadić i dodaje da ni do sada, kada je u tu svrhu Vučić koristio razne promotivne događaje u kojima je učestvovao, nije imao nikakve štetne posledice.

“Agencija za sprečavanje korupcije mu nije nikada izrekla čak ni opomenu zbog neprestanog mešanja partijskog i državnog. Značaj ostavke bi se zato ogledao pre svega u tome što bi predsednički izbori morali da se održe ranije nego što je to inače predviđeno. U svakom slučaju, ako njegova lista dobro prođe na izborima, a Vučić želi da bude premijer, morao bi prethodno da da ostavku na mesto predsednika”, navodi sagovornik Nove.

I naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać kaže da nema sumnje da smo već izvesno vreme u potpunoj izbornoj kampanji.

“SNS je u nju očigledno uložila novac i logistiku, narativ je potpuno izborni, tu postoji neko izborno brendiranje i predsednik otvoreno priča o izborima, pominje se izborna lista Ujedinjena Srbija”, kaže Bursać.

Sagovornik Nove objašnjava i kako će ta kampanja u narednom periodu izgledati.

SNS je promenila taktiku

“Sa jedne strane, biće tu mnogo obećanja, klijentelizma, plaćanja birača budžetskim sredstvima u korist glasanja za jednu političku stranku. Tu će biti, kao što vidimo, sve kocke bačene na Aleksandra Vučića, sav fokus će biti na njemu, i deo ove njegove kampanje po Srbiji se negde oslanja na onu staru mantru "dobar je Vučić", ali eto, ovi oko njega nisu dobri. Oni sad pokušavaju da kapitalizuju na tome gde Vučić ide po Srbiji i grdi predsednike opština, direktore javnih preduzeća, ministre, kako nisu dobro radili”, priča Bursać i navodi:

“Vidimo tu i mnogo kršenja propisa koji regulišu izbornu kampanju. Mi vidimo da su bilbordi već zakupljeni, da se postavljaju cerade, plakati i slično. Očigledno, propisi o finansiranju političkih aktivnosti se uopšte ne poštuju u ovom konkretnom slučaju. I naravno, vidimo mnogo demonizacije glavnog političkog protivnika, to je u ovom slučaju Studentska lista. Te Vučićeve priče koje se sad već graniče s fantazmagorijom, gde će, “blokaderi”, ako dođu na vlast, smanjiti plate, otcepiti Vojvodinu, puštati Tompsona okolo”.

Sagovornik Nove ističe da je to očigledno sredstvo mobilizacije i uterivanje straha koji vlast pokušava da “seje” u kampanji.

“SNS je očigledno promenila taktiku, svesni da je sa jedne strane verovatno došlo do zamora i glasača i njihovih aktivista i organizacija. Zato postoji i jedna značajna mobilizacija, ali i protivljenje takvim skupovima u svim iole većim gradovima. Videli smo Novi Sad koji je otkazan, Užice i Niš gde je bilo dosta protesta i gde Aleksandar Vučić nije uspeo da skupi neki značajan broj svojih pristalica. Verujem da su se zato okrenuli na produkciju sadržaja za medijski prostor i za mreže, to će očigledno biti fokus kampanje”, zaključuje Bursać.

Šta nas sada očekuje

Predlog o raspuštanju Narodne skupštine upućuje se predsedniku Republike, koji ima rok od 72 sata za konačnu odluku. Ranije smo imali dan pauze između trenutka kada Vlada pošalje obrazložen predlog predsedniku i trenutka kada predsednik raspiše izbore.

Istovremeno sa raspuštanjem Skupštine, predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se oni okončaju za najranije 45, a najkasnije 60 dana od dana raspisivanja. Plus tri dana roka koji predsednik Republike ima za odluku o predlogu Vlade.

Parlament nakon raspuštanja može da obavlja samo poslove određene Ustavom i zakonom, odnosno tekuće poslove. Istovremeno, odluka predsednika o raspisivanju izbora pokreće čitav niz zakonskih rokova. Od tog trenutka stranke, koalicije i grupe građana počinju sa prikupljanjem potpisa za svoje izborne liste.

Rok za podnošenje izborne liste je najkasnije 20 dana pre dana glasanja. Za učešće na parlamentarnim izborima, izborna lista mora da bude podržana sa najmanje 10.000 potpisa birača. Uz listu se dostavljaju i potpisi, odnosno pisane izjave birača koje su overene pre isteka roka za podnošenje liste.

Potpisi se mogu overavati kod javnog beležnika, u opštinskoj ili gradskoj upravi, a tamo gde nema javnog beležnika i kod osnovnog suda, sudske jedinice ili prijemne kancelarije osnovnog suda.

Važna novina u odnosu na ranije izborne cikluse jeste da jedan birač sada može svojim potpisom podržati više izbornih lista. Za liste nacionalnih manjina važe posebna pravila i niži prag podrške.