Bivši zvaničnik EU i bivši kancelar Austrije u kampanji za Vučića: Kako to izgleda i kome služi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić minulog vikenda posetio je Zapadnobački okrug, a kako je naveo na Instagramu, "radni vikend nastavio je razgovarajući sa prijateljima iz Austrije i Nemačke o tome kako da Srbija nastavi da napreduje i privlači uspešne ljude i velike kompanije".

Kako se može videti na objavljenim fotografijama, ti prijatelji koje Vučić spominje jesu bivši kancelar Austrije Sebastijan Kurc, ali i bivši evropski komesar za proširenje Johanes Han.

Činjenica je da do ovog susreta sa nekada visokim evropskim zvaničnikom dolazi u trenutku kada su studenti i opozicija, uz pomoć ekspertskih organizacija, utvrdili da su prisluškivani tokom kampanje za lokalne izbore, i dok iz Evrope stižu oštre reakcije zbog glorifikacije osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, kao i otvorene pomoći države Srbije oko logistike povratka tela i organizacije sahrane.

Kako Evropska komisija gleda na ovaj vid podrške svog nekada visokog zvaničnika aktuelnom režimu u Srbiji i to u susret najneizvesnijim izborima od dolaska SNS na vlast? Ovo pitanje poslali smo EK, ali i Delegaciji EU u Srbiji, međutim, do objavljivanja teksta odgovor nismo dobili.

S druge strene, Vladimir Međak iz Evropskog poketa u Srbiji za Novu kaže da je ovo pokušaj Vučića da ubedi javnost da ima podršku iz Evrope, u jednom za njega vrlo nezgodnom trenutku.

Podsetimo, evropska komesarka za proširenje Marta Kos je upravo zbog veličanja Ratka Mladića otkazala planiranu posetu Beogradu. Pored toga, poslanici Evropskog parlamenta izdali su oštro saopštenje kao reakciju na objavljene informacije da su studenti, aktivisti i pojedini opozicioni političari u Srbiji bili meta prisluškivanja pomoću špijunskog softvera Pegazus. Oni su tražili da se zamrznu sva plaćanja u okviru Plana rasta EU za Srbiju.

"Han i Kurc su sada konsultanti, verujem da oni negde prodaju svoje konsultantske usluge svom bivšem savezniku. Obojica su iz ÖVP-a i znaju se, uvek su bili vrlo bliski, a obojica su sada konsultanti", kaže Međak i dodaje da na ovaj način Vučić sad pokušava da prikaže nekakvu podrška iz Evropske unije.

"Ali ovih, da kažem, pravih Evropljana. Pošto je Vučić više puta izjavljivao da ga ne zanima šta kaže Marta Kos, bitno mu je samo šta kaže Ursula Fon Der Lajen. To znači da se on fokusira samo na one koji su bliski njemu, ili ga otvoreno podržavaju, a sve ostalo zanemaruje ili tretira kao napad na Srbiju".

Međak napominje da je više stvari u opticaju, te da je moguće da Vučića konsultuju u vezi sa izboorima, ili imaju neki zajednički biznis.

"Sve je u opticaju, ali njih dvojica niti su funkcioneri Evropske unije, niti su došli tu kao funkcioneri Austrije. Suština je samo da Vučić želi da ubedi svoje glasače - imam podršku, evo, imam podršku Evrope", navodi Međak.

Naš sagovornik podseća da je Vučić i ranije u predizbornoj kampanji dovodio neka "zvučna imena".

"Setimo se Gerharda Šredera, koji je tad zapravo bio predstavnik Rusije, a on ga je dovodio kao da ima ima podršku Nemačke. Tako je dovodio i Tonija Blera. Sad se taj konsultantski nivo spustio na nivo Hana i Kurca. Ali oni više nisu zaničnici EU, odnosno funkcioneri Austrije. Han ima svoj privatni biznis, isto kao i Sebastian Kurz", zaključuje Međak.

Čime se bave Han i Kurc?

Najnovija kontroverza vezana za ime Johanesa Hana ima veze sa poslom koji je zaključen dok je Han bio evropski komesar za budžet i administraciju.

Kako je objavio Euronews, belgijska policija je u februaru 2026. pretresla prostorije Evropske komisije u Briselu u okviru istrage Evropskog javnog tužilaštva (EPPO) o mogućim nepravilnostima prilikom prodaje nekretnina Evropske komisije.

U središtu istrage nalazi se prodaja 23 zgrade belgijskom državnom investicionom fondu SFPIM za oko 900 miliona evra. Transakcija je zaključena u aprilu 2024. godine, dok je Han bio komesar zadužen za budžet i administraciju.

Agencija Europe pisala je u vreme zaključenja posla da je Han tvrdio da će prodaja omogućiti Komisiji da smanji broj svojih zgrada za 50 odsto, a kancelarijski prostor za 25 odsto. On je tada govorio i da se prodaja uklapa u plan transformacije evropske četvrti u Briselu. Međutim, Financial Times je kasnije, pišući o istrazi, naveo da su evropski revizori prethodno ukazali na probleme u postupku. Među pitanjima koja su otvorena bili su nedostatak konkurentskog nadmetanja, nezavisnost tela koje je ocenjivalo ponudu i poštovanje pravila postupka.

Financial Times navodi da je belgijski SFPIM bio jedini ponuđač, kao i da je Evropski parlament izrazio zabrinutost zbog načina na koji je posao sproveden.

Hana je i francuski dnevnik Liberasion 2021. optužio za korupciju, navodeći da je tadašnji evropski komesar dozvolio da ga na lovačke izlete i skupe večere i ručkove pozivaju strani lobisti, bez da je, kako je to predviđeno, to prijavljivao.

On je tada optužen da je učestvovao u lovu u organizaciji belgijske lobističke organizacije vlasnika nekretnina (ELO), koji su platili sve troškove. Međutim Han je odbacio sve optužbe i naveo da je Evropska komisija utvrdila da nema konflikta interesa, niti zloupotrebe položaja.

Han je tada poručio da i "evropski komesar ima pravo na slobodno vreme".

Dok je bio evropski komesar za proširenje, Han je 2015. na upozorenja o cenzuri i političkim pritiscima na medije u Srbiji odgovorio da su mu potrebni „dokazi, a ne samo glasine“.

Evropska federacija novinara reagovala je otvorenim pismom „Medijska cenzura je realnost u Srbiji“, u kojem je navela konkretne slučajeve pritisaka i istraživanja o raširenosti cenzure i autocenzure. Han je kasnije i sam postao kritičniji prema stanju medijskih sloboda na Zapadnom Balkanu, ocenjujući da u toj oblasti nema dovoljnog napretka.

I Hanova doktorska disertacija bila je predmet rasprave zbog sumnje na plagijat. Naime, austrijski stručnjak za plagijate Stefan Veber tvrdio je da je oko 17,2 odsto Hanove doktorske disertacije iz 1987. preuzeto iz drugih izvora bez odgovarajućeg navođenja, što je Han odbacio. Austrijska agencija za naučni integritet kasnije nije utvrdila da se disertacija može smatrati plagijatom, pa je Univerzitet u Beču obustavio postupak i Han je zadržao doktorsku titulu.

Iako je Han u januaru poručio da nema popusta za ulazak u Evropsku uniju, već svi moraju ispuniti njene standarde, i da kod Srbije postoje mnoga otvorena pitanja, između ostalog i, kako je rekao, prilično nizak stepen usklađenosti u oblasti spoljne politike sa politikom Brisela, sada se našao uz Aleksandra Vučića i to neposredno pred vanredne parlamentarne izbore.

Inače, bivši evropski komesar Johanes Han je u martu ove godine podneo ostavku na mesto Specijalnog izaslanika EU za Kipar. On je u januaru preuzeo funkciju predsednika opšteg saveta Austrijske narodne banke na petogodišnji mandat.

S Hanom i Vučićem u društvu je bio i bivši austrijski kancelar Sebastijan Kurc, koji je 2021. podneo ostavku na to mesto i povukao se iz politike nakon optužbi da je učestvovao u korupciji i lažiranju rezultata istraživanja javnog mnjenja.

Vrlo brzo nakon toga, Kurc je sa bivšim izvršnim direktorom kontroverzne izraelske kompanije za špijunski softver NSO Group, Šalevom Huliom, pokrenuo startap za sajber bezbednost „Dream Security“.

Kurc je u nove poslovne vode uplovio sa Huliom, koje je podneo ostavku na svoju poziciju u NSO, kompaniji poznatoj po proizvodnji ozloglašenog softvera Pegasus, koji je ponovo aktuelan u Srbiji, nakon što su studenti u blokadi objavili da se veći broj njih, ali i opozicionih političara i aktivista, našao na meti ovog špijunskog softvera.