Na škotskom ostrvu događa se nešto što ozbiljno zabrinjava naučnike: Ovo je mesto bilo raj, a sada...

Istraživači upozoravaju da iza pada verovatno ne stoji samo jedan uzrok. Sve toplije more menja dostupnost hrane, snažne oluje direktno ugrožavaju ptice, a preživljavanje tokom zime postaje sve teže.

Prema rezultatima istraživanja koje su sproveli škotska agencija za zaštitu prirode NatureScot i britanski Centar za ekologiju i hidrologiju (UKCEH), ovog leta na ostrvu Mej procenjeno je oko 36.500 zauzetih gnezdećih rupa morskih papagaja. Samo dve godine ranije bilo ih je oko 52.000, dok ih je 2017. bilo približno 39.000.

To znači da se populacija, posle značajnog oporavka tokom prethodne decenije, ponovo našla pod ozbiljnim pritiskom.

Toplije more znači i manje hrane

Morski papagaji veliki deo godine provode daleko od kopna, a na ostrva se vraćaju u proleće kako bi se razmnožavali. Njihov opstanak zato neposredno zavisi od stanja mora i količine sitne ribe kojom se hrane.

Posebno su važne takozvane peščane jegulje, odnosno sandeels – sitne ribe koje predstavljaju ključni deo ishrane brojnih morskih ptica u Severnom moru.

Dugogodišnja istraživanja UKCEH-a pokazuju da zagrevanje okeana utiče na dostupnost ove hrane. Kada je plena manje, odrasle ptice teže dolaze do dovoljno hrane za sebe i mladunce, što može da utiče i na njihovo preživljavanje i na uspeh razmnožavanja.

Istovremeno, ekstremno vreme predstavlja neposrednu opasnost. Snažne oluje poslednjih godina usmrtile su veliki broj morskih ptica, a istraživači smatraju da je kombinacija morskih toplotnih talasa i intenzivnih nevremena uticala na preživljavanje morskih papagaja tokom tri od poslednjih pet zima.

Populacija se već jednom oporavila

Upravnik rezervata na ostrvu Mej Dejvid Stil kaže da sadašnji pad podseća na ono što se dogodilo početkom ovog veka. Broj morskih papagaja tada se takođe naglo smanjivao, da bi se tokom 2010-ih populacija ponovo oporavila.

Zbog toga stručnjaci još ne govore o nepovratnom nestanku kolonije, ali smatraju da su sadašnji rezultati razlog za ozbiljnu zabrinutost.

Prema Stilu, najverovatnije je reč o kombinaciji više faktora: manjku hrane, slabijem preživljavanju tokom zime i sve češćim ekstremnim vremenskim prilikama.

Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da se očekuje da će događaji poput morskih toplotnih talasa i snažnih oluja u budućnosti postajati češći i intenzivniji.

Šest dana su pregledali čitavo ostrvo

Utvrđivanje veličine kolonije nije jednostavno, jer morski papagaji ne prave klasična gnezda na otvorenom. Oni kopaju rupe u zemlji, a neke od njih mogu da koriste i zečevi.

Istraživači su zato šest dana sistematski prelazili ostrvo, beležili rupe i procenjivali da li su ih napravili morski papagaji ili zečevi. Zatim su detaljno pregledali odabrane površine kako bi ustanovili koliki procenat rupa morski papagaji zaista koriste.

Upravo tu se pokazala važna promena: ukupan broj evidentiranih rupa nije se mnogo razlikovao u odnosu na 2024, ali je procenat onih koje su bile zauzete morskim papagajima bio znatno manji. Na osnovu toga naučnici su došli do procene od približno 36.500 aktivnih gnezdećih rupa.

Jedno od najvažnijih utočišta za morske ptice

Ostrvo Mej nalazi se u zalivu Firth of Forth, oko osam kilometara od obale oblasti Fajf na istoku Škotske. Dugačko je svega oko kilometar i po, a široko pola kilometra, ali predstavlja jedno od najznačajnijih područja za morske ptice u ovom delu Velike Britanije. Nacionalnim rezervatom prirode proglašeno je još 1956. godine.

Na ostrvu nema većih kopnenih grabljivica poput lisica i pacova, pa predstavlja izuzetno važno mesto za gnežđenje morskih ptica. Pored morskih papagaja, tu se razmnožavaju brojne vrste njorki, čigre, galebovi i druge morske ptice.

Ostrvo je značajno i tokom migracija. NatureScot navodi da se na njemu tokom putovanja zaustavlja više od 250 vrsta ptica, dok se u jesen oko ostrva okupljaju hiljade sivih foka radi razmnožavanja.

Za naučnike je upravo dugogodišnje praćenje života na ostrvu izuzetno dragoceno. UKCEH morske ptice na Meju prati već oko pola veka, što omogućava da se današnje promene uporede sa stanjem od pre više decenija.

Najnoviji pad zato se ne posmatra kao izolovana loša sezona. On je još jedan signal da promene koje se događaju u Severnom moru – od zagrevanja vode i promena u dostupnosti hrane do sve ekstremnijih vremenskih događaja – već ostavljaju vidljive posledice na život morskih ptica.