Veliki eksperimenti sa 4 radna dana dali jasne rezultate: Radi se manje, a evo šta se desilo s platama

Model koji privlači najviše pažnje zasniva se na jednostavnom principu: zaposleni rade manje sati, ali zadržavaju punu platu i približno isti učinak. Ipak, nisu sve „četvorodnevne radne nedelje“ iste.

Belgija je dobar primer.

Belgija dozvoljava četiri dana, ali bez skraćenja radnog vremena

Belgijski zaposleni od 2022. imaju mogućnost da punu radnu nedelju rasporede na četiri umesto na pet dana.

To, međutim, ne znači da rade manje.

Zaposleni koji nedeljno radi 38 sati može, na primer, da radi četiri dana po devet i po sati i tako dobije dodatni slobodan dan. Plata ostaje ista, ali ostaje isti i ukupan broj radnih sati.

Dakle, belgijski sistem je pre svega sabijena radna nedelja, a ne klasična četvorodnevna nedelja sa skraćenim radnim vremenom.

Nemački eksperiment dao zanimljive rezultate

Mnogo bliže ideji „radi manje za istu platu“ otišla je Nemačka.

Tokom 2024. godine 45 organizacija uključilo se u veliki šestomesečni eksperiment, dok je 41 organizacija završila praktični deo istraživanja. Cilj je bio da se proveri može li kraće radno vreme da poboljša kvalitet života zaposlenih, a da kompanije zbog toga ne izgube na produktivnosti.

Rezultati Univerziteta u Minsteru pokazali su da se zadovoljstvo zaposlenih povećalo, dok je produktivnost uglavnom ostala ista ili je blago porasla. Zaposleni su prijavljivali manje stresa i simptoma sagorevanja, a više od 70 odsto kompanija po završetku eksperimenta želelo je da nastavi sa nekim oblikom skraćenog radnog vremena.

Još zanimljiviji odgovor stigao je 2026. godine.

Dve godine nakon početka eksperimenta, 70 odsto kompanija koje su učestvovale u naknadnom istraživanju i dalje je primenjivalo neki oblik skraćenog radnog vremena. Među njima je 94 odsto navelo bolju ravnotežu između poslovnog i privatnog života, dok je 74 odsto prijavilo poboljšanja u inovativnosti i kreativnosti.

Portugalci su radili manje, a većina nije želela povratak na staro

Veliki eksperiment sproveden je i u Portugalu.

U njemu je učestvovala 41 kompanija i više od 1.000 zaposlenih. Radno vreme prosečno je smanjeno sa 41,6 na 36,5 sati nedeljno, bez smanjenja plata.

Rezultati su bili veoma dobri. Zaposleni su prijavili poboljšanje fizičkog i mentalnog zdravlja i bolju ravnotežu između privatnog i poslovnog života. Pre eksperimenta polovina zaposlenih imala je poteškoća da uskladi posao i privatni život, dok je tokom programa taj procenat pao na 16 odsto.

Čak 93 odsto zaposlenih želelo je da nastavi sa skraćenim radnim vremenom, a samo četiri od 41 kompanije vratile su se na klasičnu petodnevnu nedelju po završetku testa.

Britanija postala jedno od najvećih evropskih „laboratorija“

Jedan od najpoznatijih eksperimenata održan je u Velikoj Britaniji 2022. godine. U njemu je učestvovala 61 kompanija i oko 2.900 zaposlenih.

Nakon šest meseci, 56 od 61 kompanije odlučilo je da nastavi sa četvorodnevnom radnom nedeljom, bilo trajno ili kroz produženje eksperimenta.

Trend se tu nije završio.

U novom britanskom programu čiji su rezultati objavljeni 2025. učestvovalo je 17 kompanija sa gotovo 1.000 zaposlenih. Svih 17 odlučilo je da nakon eksperimenta nastavi sa kraćom radnom nedeljom.

Do 2026. godine britanska organizacija 4 Day Week Foundation navodila je više od 260 akreditovanih poslodavaca koji trajno primenjuju skraćeno radno vreme bez smanjenja plate.

Island je otišao najdalje, ali nije cela zemlja prešla na četiri dana

Island se često navodi kao zemlja koja je „uvela četvorodnevnu radnu nedelju“, ali to nije sasvim precizno.

Veliki eksperimenti sprovedeni između 2015. i 2019. obuhvatili su oko 2.500 zaposlenih kojima je radna nedelja smanjena sa 40 na približno 35 ili 36 sati bez smanjenja plate. Produktivnost je u većini radnih sredina ostala ista ili se poboljšala, dok su zaposleni prijavljivali manje stresa i bolju ravnotežu između posla i privatnog života.

Nakon toga su sindikati kroz kolektivne ugovore izborili pravo na kraće radno vreme za veliki deo stanovništva. To, međutim, ne znači da gotovo svi Islanđani danas rade tačno četiri dana nedeljno.

Novije istraživanje pokazalo je da je 59 odsto zaposlenih bilo u prilici da dobije skraćeno radno vreme, dok je 97 odsto onih koji su prešli na kraće radno vreme navelo da im se odnos između posla i privatnog života poboljšao ili barem nije pogoršao.

Nije svaka četvorodnevna nedelja ista

Upravo je to najvažnije kada se govori o ovom modelu.

U Belgiji četiri radna dana mogu značiti da zaposleni isti broj sati jednostavno odradi u dužim smenama. U Nemačkoj, Portugalu i britanskim eksperimentima cilj je bio drugačiji – zaista smanjiti broj radnih sati, a zadržati platu i produktivnost.

Dosadašnji rezultati pokazuju da takav sistem može da funkcioniše u mnogim kompanijama, naročito kada se istovremeno smanjuje broj nepotrebnih sastanaka, pojednostavljuju procesi i rad organizuje efikasnije.

Ipak, nijedna velika evropska država još nije jednostavno propisala da svi zaposleni moraju da rade četiri dana nedeljno.

Za sada se četvorodnevna nedelja širi drugačijim putem – od kompanije do kompanije, kroz pilot-projekte i kolektivne ugovore. A rezultati iz nekoliko zemalja pokazuju da ideja koja je donedavno delovala gotovo utopijski polako postaje ozbiljan model budućnosti rada.