"Uvek verujem u Partizan": Saša Pavlović za Nova.rs o Duletu, stavio tačku na priču koja ga godinama prati

Posebno emotivan trenutak večeri bila je dodela posthumne nagrade Dušku Vujoševiću, koji je proglašen za jednog od dvojice najtrofejnijih i najboljih trenera u istoriji regionalnog takmičenja, a priznanje je u ime porodice primio njegov sin Luka.

Prisećajući se svojih igračkih dana i uloge u crno-belom dresu, bivši as se najpre osvrnuo na same početke regionalnog takmičenja i njegov značaj kroz četvrt veka postojanja.

„Sećam se samog početka ABA lige, dok je još bila Gudjer liga u startu. Isto i tada je bilo tenzija jer je sama po sebi specifična, s obzirom na to da je jako brzo posle rata i raspada Jugoslavije došla na scenu. Ali drago mi je da opstaje i da je doživela 25. rođendan. Nadam se da će još dugo godina da traje. To je pokazatelj da jedino sport može da radi takve stvari. Tako da iz tog ugla smatram da je veoma značajna, kako van terena, tako i na njemu.”

Osvrnuvši se na duele i utakmice koje su ostavile najdublji trag u njegovoj karijeri, istakao je da posebnu emociju nosi period nastupa za Partizan.

„Svaka utakmica je bila posebna. Kada sam se vratio iz Amerike u Partizan — u klub u koji sam želeo da dođem i za koji navijam od malih nogu — svaka utakmica je bila emotivno jaka. Nisam odvajao nijednu dok sam se bavio košarkom, a pogotovo dok sam bio u Partizanu. Tako da je svaka doživljena na svoj način, veoma emotivno.”

Veče u kojem je Duško Vujošević posthumno nagrađen bilo je povod i za prisećanje na rad sa trofejnim stručnjakom i uticaj koji je imao na generacije košarkaša.

„On je legenda naše košarke, ne samo ABA lige. Smatram da je uradio veliku stvar, pogotovo kada je Partizan u pitanju — da se uzme osam titula, a da klub nije bio uključen od samog starta u regionalno takmičenje. Dule je ostavio veliki trag u košarci, u ABA ligi i kod svih nas koji smo sarađivali sa njim. Ima mnogo anegdota kada je Dule u pitanju, o tome bi mogle knjige da se pišu i filmovi da se stvaraju. U suštini, on je jedan od najvećih učitelja koje sam imao u životu, kako van terena, tako i na njemu. On je bio jedan od ljudi koji me je primetio kada sam počinjao da igram košarku sa 15 godina i rekao mi da treba da idem iz Bara u drugi klub da bih napredovao. Imam samo reči hvale i zahvalnosti kada je Duško Vujošević u pitanju.”

Povratak iz NBA lige u Partizan nosio je sa sobom i specifične izazove i rad po Vujoševićevim metodama.

„Nije mi to teško palo. Došao sam iz potpuno drugog ugla, sa velikom željom da pomognem Partizanu koji je tada bio u najtežoj situaciji u svojoj novijoj istoriji. Uspeo sam na neki način da vratim tu volju navijača da nastave da bodre klub kada je najteže, i zbog toga mi je drago. Van toga, jednostavno sam uživao igrajući svaku utakmicu za Partizan u ABA ligi.”

Prepoznatljiv po velikoj energiji i temperamentu na terenu tokom igračke karijere, priznao je da posmatranje utakmica sa strane donosi sasvim drugačiji pritisak.

„Mnogo mi je teže da gledam sa klupe, a pogotovo sa strane, sa tribina ili preko TV-a, naročito kada je Partizan u pitanju. Znam da planem, znam da se iznerviram, pa i da ružno iskomentarišem, ali ostala je ta vatra u meni i to se nikada ne menja.”

Govoreći o očekivanjima od Partizana u narednoj sezoni i procesu formiranja novog tima, izrazio je umereni optimizam.

„Uvek verujem u Partizan. Ne pamtim kada nije bilo turbulentno kada je naš klub u pitanju, tako da to nije ništa novo za nas. Prošla sezona je bila veoma teška, treba vremena da se sve to nadomesti i nadoknadi, ali smatram da ne treba potceniti ekipu. Tim čini 12 ljudi na čelu sa trenerom i nikada ne znaš kako će da kliknu u toku sezone. Bez velikog pritiska u odnosu na prethodne sezone, nadam se da Partizan može da iznenadi.”

Na samom kraju, kroz osmeh je razvejao i česte zablude o svojim hobijima i navodnoj strasti prema ribolovu.

„Moram odmah da stavim tačku na to. Nemam nikakve veze sa pecanjem. Imam samo jednu sliku postavljenu na Instagramu koja je bila fatalna greška, pa me ljudi povezuju sa tim. Volim da sam na jedrilici i na moru, jer sam na moru odrastao i to je vreme koje provodim leti, ali sa pecanjem nemam nikakve veze.”

U jednom trenutku je razgovor prekinuo Igor Rakočević koji je šeretski dobacio "pitaj ga kako nije mogao da me čuva na treningu", aludirajući na period kad su se poklopili u ekipi Budućnosti.

"Koliko sam tad imao godina? Oko 15?", upitao je Pavlović.

Nije mu ostao dužan Rakočević.

"Pa i ja sam imao tek 22 godine", ali je ubrzo dobio i odgovor.

"Samo si bio jedan od najboljih strelaca ABA lige".