44
Gde se bili, sa kim ste se šeteli, koga držali za ruku, sve to mogu da prepoznaju pametne kamere postavljene na beogradskim ulicama. Širom prestonice instalirano ih je već hiljadu, a još uvek nemamo tačan odgovor gde idu podaci sa njih i ko sve može da im pristupi.
Pišu: Jelena Jelovac i Jelena Bulajić
Grupa pojedinaca i organizacija okupljena oko portala hiljade.kamera.rs pokrenula je onlajn peticiju kojom se od nadležnih traži da zabrane upotrebu tehnologije za biometrijski nadzor koji ugrožava prava i slobode građana u javnom prostoru.
Pokretači peticije u tekstu pod naslovom “Ne snimaj mi lice” zahtevaju od Ministarstva unutrašnjih poslova punu transparentnost o kupovini i ceni ove tehnologije i upotrebi sistema koji se sastoji od hiljada kamera na ulicama Beograda.
Đorđe Krivokapić iz Share fondacije objašnjava za Nova.rs da su građani Beograda preko sajta hiljade.kamera.rs locirali 1001 pametnu kameru, dok je Ministarstvo unutašnjih poslova prijavilo 223 lokacije gde se nalaze pametne kamere.
On upozorava da se kamere za sistem pametnog nadzora na ulice Beograda postavljaju bez učešća javnosti, bez razgovora o posledicama i mimo načela propisanih zakonima i Ustavom.
„Imamo čitav niz problema u vezi sa ovim sistemom nadzora, a ključ je da nije bilo javne rasprave čemu će sve da služi taj sistem, koliko će on doprineti našoj bezbednosti, ali i koliko će ugroziti našu privatnost“ ističe.
Ovaj sistem pametnog video nadzora, kako navodi Krivokapić, prepoznaje lica u realnom vremenu, ali i prikuplja druge podatke i u stanju je da identifikuje obrasce ponašanja.
„Može da prepozna gde šetate, s kim šetate, s kim se držite za ruku, s kim ste se poljubili… To je potpuna kontrola javnog prostora i svih naših radnji u tom prostoru“ naglašava.
MUP javnosti nikada nije pružio tačne podatke o tome kako funkcioniše ovaj sistem niti detalje dokle se stiglo u njegovom postavljanju.
„Mi nemamo mehanizme da proverimo šta je istina. Činjenica je da kamere postoje na ulicama, da one snimaju, a sad gde idu ti podaci, gde se čuvaju, ko sve ima pristup njima, to nikada nismo dobili jasne odgovore. Više smo o tom sistemu saznali analizirajući opremu koju ima, nego što nam je MUP saopštio“ upozorava Krivokapić.
Podseća da ovakava obrada podataka nije u skladu sa našim Zakonom o zaštiti podataka, da nije prihvaćena studija uticaja sistema na okolinu, kao i da je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti više puta upozorio da ta oblast mora detaljno da se reguliše zakonom.
U situacijama kada javnost nema dovoljno podataka o tome kako funkcioniše može doći do zloupotrebe ovakvih biometrijskih sistema nadzora.
Nepoverenje zbog dosadašnjeg iskustva sa nadzorom
„S obzirom na dosadašnji istorijat ponašanja raznih službi u korištenju podataka, posebno kada su u pitanju telekomunikacije, javnost ne može da ima poveranja da će sve biti po zakonu. To nepoverenje javnosti je jasna posledica dosadašnjeg ponašanja kada je u pitanju pristup informacijama masovnog nadzora posebno u oblasti telekomunikacija. U mnogim situacijama do sada su saopšili da nemaju pristup telefonskim razgovorima, a onda mi iz prakse vidimo da je sasvim drugačija situacija“ objašnjava Krivokapić.
Nigde u Evropi, kako ocenjuje predstavnik Share fondacije, ne postoji tako sveobuhvatan sistem biometrijskog nadzora nekog kineskog proizvođača, kao u Srbiji, po tom pitanju smo šampioni u Evropi.
Kineski video nadzor na srpskim ulicama bio je zimus tema i u nemačkom Bundestagu, pošto su pojedini poslanici postavili pitanje koliko je zapravo Srbija spremna da ispuni pravila EU kada je reč o zaštiti ličnih podataka ako se uzme u obzir uvođenje ovog sistema nadzora u saradnji sa kineskom kompanijom.
Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, podseća za Nova.rs da je MUP saradnju sa sa kineskim Huavejom na ovom projektu najavio kao rešenje u borbi protiv kriminala, ali i u otkrivanju počinilaca saobraćajnih nesreća koji pobegnu sa lica mesta.
„Tada je to sve, u smislu najava, delovalo dosta skromnije nego što je sad, ali već je u tom trenutku bilo zabrinajvajućih izjava tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića koji je rekao da će biti pokrivena svaka ulica, svaki ćošak i prolaz. Ne treba objašnjavati uopšte zašto je ova izjava problematična, ali treba objasniti kako se ove kamere mogu zloupotrebvljavati“, kaže Šabić.
Kako dalje navodi, reč je o inteligentnom video nadzoru koji daje automatske informacije o snimljenoj osobi.
„MUP ima digitalne fotografije svih građana ove zemlje i to ne samo punoletnih, jer se i nekim maloletnim osobama izdaju lična dokumenta. Tako vlast može u svakom trenutku da prati svakog građanina ove zemlje, pa i vas novinare, svoje političke oponente, članove opozicije. Ovako nešto se uvek može zloupotrebiti, a mi smo u Srbiji u više navrata svedočili tome kako vlast zloupotrebljava lične podatke svojih građana, pa ko nam onda garantuje da neće i ovaj sistem“, kaže Šabić.
Pored toga, navodi Šabić, ne postoji nikakva studija, procena ili javna rasprava o postavljanju ovh kamera.
„Za instaliranje takvog sistema nema nikakve zakonske osnove, a to je jasno rekao i aktuelni poverenik. Pored toga, MUP uporno ćuti, nemamo nikakve precizne informacije. Može da se kaže da građani Pekinga saznaju pre negoli Beograđani da će biti snimani, jer je Huavej na svom sajtu pre jedno godinu i po dana objavila vest o tim kamerama, njihovom postavljanju u Beogradu, o kvalitetu, mogućnostima. Indikativno je da je nekoliko dana posle tooga ta objava povučena sa sajta, verovatno po nalogu iz Srbije“, zaključuje Šabić.
Hronologija projekta „Sigurno društvo“
U decembra 2014. MUP Srbije i Huawei zaključuju Memorandum o razumevanju koji se odnosi na realizaciju projekta „Sigurno društvo“, da bi početkom fabruara 2017. godine bio potpisan Sporazum o strateškom partnerstvu MUP-a i kompanije Huawei za uvođenje tehnologija i rešenja za „bezbedan grad“ u sistemima javne bezbednosti.
U jesen 2017. predstavnici državne administracije počinju da izlaze u javnost sa prvim informacijama o sistemu pametnog nadzora. Ministar unutrašnjih poslova najavljuje kupovinu opreme, kamera i softvera od kompanije Huawei radi bolje kontrole saobraćaja i efikasnijeg sprečavanja krivičnih dela. Krajem iste godine, ministar navodi da su kamere po Beogradu postavljene da bi se „obnovio“ sistem video-nadzora.
Javnost u novembru 2019. dolazi do teksta Procene uticaja, a aktivisti i nevladine organizacije pozivaju MUP da do daljeg obustavi uvođenje pametnog nadzora, zbog propusta da se ova mera neselektivnog nadzora građana opravda konkretnom svrhom, zasnovanom na utvrđenim činjenicama. Istovremeno, Poverenik ocenjuje da procena uticaja nije izrađena u skladu sa Zakonom.
Međutim, tokom 2020. građani preko društvenih mreža građani svakodnevno javljaju da se u njihovim ulicama i kvartovima radi na infrastrukturi i postavljaju kamere koje deluju invazivno u odnosu na prostor i gustinu naseljenosti. Postavljanje kamera nije zaustavljeno ni tokom vanrednog stanja.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
