"Kod mlađih biti obazriv kod davanja AstraZenekine vakcine"

Stojanović je za N1 rekao da ne može da komentariše izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se ništa neće menjati u primeni te vrste vakcina u Srbiji jer su iza svega lični interesi farmaceutskih lobija, naglašavajući da može da govori samo o medicinskim razlozima.Vakcina nosi rizik kao i svaki drugi lek“, rekao je prof. dr Stojanović i dodao da misli da treba proceniti rizik po starosnim grupama jer je EMA pre sedam dana saopštila da se pojave trombova praćene padom broja trombocita mogu uvrstiti u veoma retka neželjena dejstva vakcine.On je objasnio da je utvrđena niska učestalost neželjenih pojava – jedan slučaj na 100.000 primenjenih doza. Dr Stojanović navodi da, kada su starije osobe u pitanju, sigurno da korist od te vakcine prevazilazi rizike, ali da se situacija menja kada spustimo granicu.Uzevši u obzir činjenicu da su osobe ispod 30 godina u malom riziku da obole od teških oblika bolesti, kod njih je potrebno proceniti da li davati AstraZenekinu vakcinu, ako imamo dostupne druge vrste vakcine, rekao je Stojanović.Ipak, naglasio je da ko je već primio prvu dozu te vakcine i nije imao neželjene posledice, nema razloga da ne primi drugu dozu, posle 12, 13 ili 14 nedelja.On je naveo i listu simptoma na koje treba obratiti pažnju a koji mogu ukazati na komplikacije posle primljene vakcine. „Pre svega – zamagljen vid, glavobolja, bolovi u nogama, oticanje ekstremiteta, modrice po telu, ako je primio vakcinu – to je razlog da se hitno javi lekaru“.Dr Stojanović je kazao i da je kada je reč o vakcini kompanije Astrazeneka, u pitanju isti tip vakcine kao što je ruska – Spuntnjik V (vektorska), ali da među njima postoje i neke razlike:

1. Kod AstraZenekine vakcine korišćen je kao nosač adenovirus šimpanze, a kod Sputnjika humani adenovirus

Ipak, naglasio je i da je AstsraZeneka prošla trnoviti put od kada se pojavila u kliničkim ispitivanjima, pa da se i sada, nakon dobijanja dozvole za primenu kod ljudi, taj put nastavlja. Podseća da ta vakcina prvo nije preporučivana za starije od 60 godina, a da danas imamo suprotan stav – da se ne primenjuje kod mlađih.O efikasnosti kineske vakcine Ono što sam čuo je da su kineski zvaničnici izjavili da posle primene njihovih vakcina se primećuje smanjen nivo antitela u odnosu one na zasnovane na informacionoj RNK tehnologiji. To je uzburkalo javnost, ali mislim da tu nema ničeg novog – i podaci iz kliničkih ispitivanja dokazali su da je Sinofarm pokazao manju efikasnost u odnosu na Fajzerovu i Moderninu vakcinu“, kaže dr Stojanović.Ističe da kada su u pitanju antitela, od ranije govori da neke vakcine izazivaju i stvaranje antitela i ćelijski imuni odgovor, a neke druge jedan od ta dva.U nekim istraživanjima dokazalo se da su Sputnjik i Fajzer pokazali da imaju jednaku efikasnost u oba slučaja, dok za Sinofarm nedostaju publikovani podaci o efektima na ćelijski imunitet.Kaže i da su počele studije u svetu o kombinovanju različitih vrsta vakcina, pa se tako u Rusiji radi studija gde se kombinuju Sputnjik V u prvoj dozi i u drugoj dozi Astrazeneka, u Engleskoj prva doza Fajzera a druga AstraZeneke…„Dok ne saznamo rezultate kliničkih ispitivanja, ne treba da se zalećemo, treba da sačekamo…Ideja je zasnovana na tome da će se davanjem različitih vakcina u jačem stepenu probuditi funkcionisanje imunog sistema. Ostaje nam da vidimo da se završe klinička ispitivanja“, rekao je Stojanović.On je naveo i da UAE krenuo sa davanjem treće doze Sinofarm vakcine kod ljudi koji nisu razvili antitela i da bi trebalo sačekati rezultate tih istraživanja. Cilj je, dodaje, da se vidi da li vakcina štiti od oboljevanja.Što se sve popularnijih testova na antitela tiče, Stojanović je još jednom naglasio da građani ne bi trablo pojedinačno da ih rade jer su samo jedan pokazatelj da je jedan deo našeg imunog sistema odgovorio na vakcinu.Smatra i da je od broja antitela važniji celularni imunitet, pogotovo što se za antitela ni ne zna „koja je cifra koja će nekog učiniti zadovoljnim“ pošto ne znamo koja je vrednost koja će nas zaštititi. „Vađenje antitela, dokle god je tako, besmisleno je“, ističe Stojanović.Na pitanje kako dopreti do neodlučnih ljudi koji još razmišljaju da li da se vakcinišu, dr kaže da se to može učiniti samo širenjem istine o vakcinama."Zadatak svih zdravstvenih radnika je da ljudima koji imaju pravo da sumnjaju damo istinite podatke o vakcinama, da vide koja je korist od vakcina. Zahvaljujući vakcinama zaboravili smo na neke bolesti – nemamo velike boginje, tetanus, ljudi toga moraju da budu svi svesni“, rekao je dr Stojanović.