Posle prozivki na društvenim mrežama i sve glasnijih nastupa u javnosti, desničari i huligani u Beogradu su prešli sa reči na dela, pošto svakodnevno čujemo za neki novi incident pun agresije i ksenofobije.
Ozbiljne pretnje i uvrede nedeljama stižu na adresu Zlatka Pakovića, autora i reditelja predstave „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“, čija je premijera bila krajem oktobra u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Paković i glumci koji učestvuju u predstavi i pre premijere su bili izloženi uvredama posebno na društvenim mrežama, da bi medijski linč kulminirao posle premijere.
Nije prošlo ni deset dana u taj isti Centar za kulturnu dekontaminaciju upada osvedočeni desničar Miša Vacić i pokušava da prekine izložbu „Kapija – i kad boli, istina je lijek“.
U međuvremenu svoj koncert u Beogradu su planirali i osvedočeni evropski nacisti. Klub 28, iza kojeg stoji zabranjena organizacija Krv i čast, za subotu 10.oktobra najavljivao je memorijalni koncert u čast neonaciste Iana Stjuarta Donaldsona, osnivača mreže Krv i čast. Taj događaj je otkazan tek nakon burne reakcije javnosti.
Strasti se nisu još ni smirili, a grupa od 15 mladića, sa maskama, crnim fajerkama i kapuljačama upada na izložbu stripova u okviru festivala “Novo doba”, baca suzavac i cepa izložene radove.
Organizatori izložbe su i pre napada prijavili policiji pretnje smrću, ali je uprkos tome došlo do napada.
Šta se to dešava u gradu, koji voli da se hvali svojom otvorenošću?
Svako ko nešto drugačije kaže i na bilo koji način se ne uklapa u horsko mišljenje većine ima razloga da se zabrine.
Ako ste napisali na društvenim mrežama nešto što je razljutilo većinu, ili ste se drznuli da javno kritikujete neku pojavu u društvu, opravdano je da strahujtete da će neki desničar i huligan dati sebi za pravo da vam psovkama, a možda i pesnicama objasni kako bi i šta trebalo da mislite.
Ogromna količina neznanja i predrasuda, praćena odsustvom želje da se sazna nešto novo i da se razume drugačije, uz nagomilanu agresiju i bes zbog nezadovoljstva svakodnevnim životom vodi nas ka eksploziji nasilja.
Međutim, čini se da većinu to ipak ne brine. Prosečan građanin kao da ima važnijih briga u životu, a institucije već odavno ne rade svoje posao. Pojedini intelektualci osećaju potrebu da istupe, ali uvek deluju kao usamljeni glasovi, koji bi zbog toga mogli da postnu sledeća meta.
Šta će trgnuti ljude iz letargije i prekinuti ćutnju? Da li je potrebno da desničari krenu da nas preslišavaju na ulici šta smemo da radimo i kako da se ponašamo da bi smo shvatili koliko je njihov uzlet u Srbiji, na žalost, ozbiljan? Da li je potrebno da krenu da nas javno obeležavaju da bismo se setili strahota koje je ideologija kojoj se klanjaju učinila u našoj zemlji, od Kragujevca do Starog Sajmišta?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare