Cela Srbija i dalje priča o Kineskinji koju je od njenog 4. meseca odgajila porodica u Leskovcu, a sada se oglasila njena srpska mama Slađa

Mlada Kineskinja Ana Guo Stojković je, reklo bi se, trenutno najpopularnija osoba u Srbiji.

Naime, ona je svojom pojavom i životnom pričom koju je ispričala za Nova.rs izazvala pravo oduševljenje i pozitivnu energiju, ali kao što ih svuda bude, tako se i ovde našao po neki negativni komentar, a u kom se Anina kineska porodica osuđuje što ju je dala prijateljima Srbima na čuvanje.

Iako je Ana kazala da je srećna i privilegovana što ima dve porodice -  srpsku i kinesku, ipak pojedinim čitaocima ova priča deluje nestvarno, kao iz filma.

Zbog toga smo pričali sa Slađanom Stojković, ženom iz leskovačkog sela koja je odgajila Anu i od nje napravila ono što je ona danas - dobru i poštenu devojku koja voli sve i svakog.

"Jako mi je drago što ste napisali priču o mojoj Ani, a još mi je draže što ste i mene pozvali jer sam oduvek želela da ispričam kako je jedno Kinešče došlo u našu porodicu. Što se tiče negativnih i zluradih ljudi, ne obazirem se na njih. Zašto bi me doticali njihovi komentari? Nama svima je dovoljno što je Ana takva kakva je - lepo vaspitana i kulturna devojka koja je odrasla u Srbiji i voli Srbiju, ali ujedno voli i svoje kineske roditelje i upoznaje Kinu i njihovu kulturu", kaže nam Slađa već na početku razgovora.

Plašila se u odgajanju Ane

Kao što nam je Ana ispričala, njeni biološki roditelji razvili su biznis u Leskovcu. Otvorili su kinesku robnu kuću i često išli u Kinu po robu.

Kada se Ana rodila, posle četiri meseca shvatili su da je najbolje da svoju bebu ne vuku tamo-vamo, nego da je ostave prijateljima Stojkovićima na čuvanje, dok se ne vrate.

"Neko razmišlja ovako, neko onako, a oni su u tom trenutku procenili da je najbolje da bude kod nas dok su oni na putu. Dakle, ne da ostane zauvek, nego samo dok se ne vrate. Ali, naša Ana ostade evo već 20 godina kod nas i neizmerno smo srećni. Naravno da je bilo u početku i straha i strepnje hoćemo li suprug i ja uspeti da je odgajimo onako kako treba, iako sam tada već imali tri odrasla sina - dvojicu na studijama, najmlađeg u srednjoj školi. Ali uspela sam sa svojih 44 godine ponovo da budem majka", priča nam Slađa.

Naglašava da je od samog starta prihvatila Anu kao četvrto dete, te da nikada nije pravila razliku niti je izdvajala od svoje dece.

"Meni kao da je sestra rođena dala dete da je pričuvam. Eto tako sam se osećala. A dete od sestre je kao moje rođeno. E sad, bila sam uplašena samo zato što je Kineskinja, razmišljala sam da se, možda, oni drugačije odgajaju, ali sam shvatila da je ona beba kao i sve bebe. Nije bilo problema ni oko čega, Ana je bila mirna beba, nije plakala, spavala je po celu noć..."

I u njenom odrastanju sve je išlo glatko.

"Brzo je prohodala i propričala. Sećam se, njena mama je mislila da me Ana zove 'nana', međutim Ana mi je odmah rekla 'mama' tako da me i dan danas naziva mamom. Ipak je sa mnom provodila najviše vremena. Mog supruga naziva tatom, moje sinove braćom, tako da je ona nas prihvatila kao svoju porodicu, a i mi nju, posebno što sam oduvek želela da imam žensko dete i Bog mi je ispunio želju", priča nam Slađa.

Ceo komšiluk je, naglašava ona, prihvatio Anu kao da je rođeno dete Stojkovića.

"Ona je svuda sa nama išla, braća su je stalno šetala, tako da su se svi navikli na nju. Naravno, tu je bila i njena biološka porodica. Nisu je oni ostavili za stalno, tako su tada mislili. Posećivali smo se, dolazili su da je vide... I danas se ona najnormalnije čuje i viđa s njima. Ana voli da kaže kako ima dve mame i dvojicu tata i ponosna je zbog toga, a i mi na nju. Drago mi je što sam je prihvatila na čuvanju i što je ostala kod nas. Nikada nas nije obrukala, ni kao mala nikada nije dobila batine".

Bila je omiljena u društvu, priča Slađa, kako u osnovnoj školi, tako i kasnije u gimnaziji, a sve zbog toga što je, iako po fizičkom izgledu drugačija, u duši potpuno prirodna i ista kao i njeni vršnjaci. Tako je i danas na fakultetu, kaže ona.

"Odgajala sam je onako kako sam i moju decu. Svaki put sam pitala njene roditelje kada dođu kako im se čini Ana, da li im se dopada kako je vaspitavam. I rekla bih da je zadovoljstvo obostrano", ponosna je Slađa.

Viđala od početka biološke roditelje

Ana je tokom života u srpskoj porodici viđala svoje roditelje. Oni su je posećivali vikendom, iako su prvobitno mislili da bude kod njih kad su u Leskovcu.

Ali, Ana je već navikla na Slađu i njenog supruga, te je rado ostajala u svojoj kući u Oraovici.

"To je normalno da ona želi da bude kod nas jer je ipak s nama provodila najviše vremena. To su shvatili i njeni roditleji, tako da im to nije smetalo, nego su oni dolazili kod nas. Donosili su svoje začine, tako da smo zajedno kuvali tradicionalna kineska jela. Naravno, naša kuhinja je bila osnovna, ali želela sam da je upoznam i sa kineskom hranom, tako da je, recimo, ona danas često jede u Beogradu, dok kad dođe u Leskovac jede roštilj, sarmu, pite i sve ono na šta je i naučila".

Za kraj razgovora, Slađa poručuje da je najvažnije da Ana zna da je obe porodice vole i da je dobrodošla i u jedan i u drugi dom.

Ističe da mnoga deca, nažalost, nemaju roditelje, a Ana je baš imala sreće jer ima dve mame, dvojicu očeva, nekoliko braće i sestara i mnogo srpske i kineske familije.

BONUS VIDEO: Maloj Janji iz Kragujevca potrebna je naša pomoć: Ona je jedino živo dete sa smrtonosnom mutacijom gena u Evropi