Kako nas je Vlada Srbije "odbranila" od poskupljenja goriva: Otkad su usvojili Uredbu o ograničenju cena, benzin i dizel su kao pušteni sa lanca

Ministarstvo trgovine još od marta 2022. godine svakog petka objavljuje cene goriva za narednih nedelju dana, a prošli petak doneo je, još jednom, loše vesti za vozače, jer su poskupeli i dizel i benzin, koji sada koštaju po 211 i 192 dinara po litru, a prošle nedelje su koštali 207 i 189.

Vozače (ne) štiti Uredba

Vladina Uredba o ograničenju cena naftnih derivata doneta je 10. marta prošle godine, da bi odmah sutrdan stupila na snagu.Tada je litar dizela koštao 187,74, a benzina 176,31 dinara po litru. Sada su obe vrste goriva skuplje, dizel za 23, a benzin za 16 dinara. Drugim rečima, dok je na snazi uredba koja bi trebalo da zaštiti vozače od previsokih cena naftnih derivata, dizel je poskupeo oko 12, a benzin za devet odsto.

Predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi Milan Rakić kaže za “Novu”, Uredba ne štiti potrošače, odnosno vozače u Srbiji.“Uredba je doneta da bi se zaštitili uvoznici i proizvođači, ne potrošači. Međutim, nisu cene dizela i benzina kod nas previsoke zbog marži koje ubiraju prodavci, koja je sada 13 dinara, a bila je 7,5 po litru. Cene su previsoke zbog pogrešnog Pravilnika o obračunu cena. Dakle, trebalo bi ograničiti maržu vlasnicima pumo, na recimo 10 odsto. Tada će gorivo zaista da ima realnu cenu, u odnosu na cene na svetskim tržištima. Međutim, vlast je uspela da ubedi građane da je ta Uredba tu kako bi se poboljšala njihova kupovna moć, a svima nam je jasno da je od marta prošle godine, kada je ona stupila na snagu, kupovna moć opala”, kaže Rakić.Dodaje da će gorivo nastaviti da poskupljuje, jer će od oktobra akciza biti veća za osam odsto, a na to će se svakako obračunavati i porez.“Cene su previsoke, to je svima jasno, ali Vladu nije briga. Njima je važno da ubede stanovništvo da će 36 sniženih artikala tako drastično smanjiti inflaciju”, navodi predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi.Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković ističe da, kako bi vozači razumeli zašto je gorivo skupo, prvo moraju da znaju kako se obračunava cena.

Kako se obračunava cena goriva?

“Prva je kompanijska cena, u koju ulazi cena nafte na jednoj od dve referentne svetske berze – londonskoj ili onoj u Severnoj Americi. Za nas je važna brent nafta, sa londonske berze”, kaže Zdravković.

Pored berzanske cene sirove nafte, u kompanijsku cenu ulaze i prerada, transport, a ako je u pitanju dizel, onda na cenu utiče i dostupnost tankera na Mediteranu. Dakle, svi troškovi koji jednostavno moraju da postoje kako bi se napravilo gorivo.Na to se onda dodaju akciza i porez.Baš tu se krije problem.

Šta je tačno problem?

Prema Zdravkovićevim rečima, upravo su akcizna i poreska politika jedan od faktora koji čine razliku u cenama goriva u različitim državama.

“Drastične su razlike u latinskoj Americi, Aziji, Rusiji, na Bliskom istoku s jedne i u Evropi s druge strane. Za razliku od nekih država, primera radi u Evropi, mi imamo našu rafineriju, a ko nema rafineriju, dakle ko ne može da prerađuje sirovu naftu, plaća dodatne troškove, ali i dodatne poreze. Prema tome, gorivo bi trebalo da bude jeftinije kod nas nego u državama koje nemaju rafineriju. Ipak, akciza i PDV su rigorozniji. Dakle, Vlada može da uvodi kakvu kod uredbu želi, ali sve zavisi od akcize, koja će biti povećana. Ali, cene ne mogu da idu do neba, jer će ljudi prestati da kupuju, a otvoriće se i jedno vrzino kolo, jer kada poskupi gorivo, poskupljuje transport, pa I sve ostalo”, zaključuje Zdravković.

Koliko košta gorivo u regionu i EU?

Prema podacima sajta Global Petrol Prices, u Bosni i Hercegovini, dizel je jeftiniji za oko 40 dinara po litru, te košta 170 dinara, što je oko 1,44 evra, a ista je cena i benzina. Gorivo je jeftinije i u Severnoj Makedonji, gde litar dizela košta 1,35, a benzina 1,35 evra, što je 160, odsnono 167 dinara. Crna Gora takođe ima niže cene dizela u poređenju sa Srbijom, pa vozači tamo litar dizela plaćaju evro i po, dakle oko 176 dinara, dok je benzin skuplji, te košta 1,66 evra po litru, što je 195 dinara. Albanski vozači litar dizela plaćaju 1,74 evra, dakle oko 205 dinara, što je ponovo jeftinije nego u Srbiji, dok ih litar benzina košta 1,84 evra, odnosno 216 dinara, što je skuplje nego kod nas.

Kada je u pitanju Hrvatska, litar dizela košta 1,68 evra, što je oko 198 dinara, dakle i dalje jeftinije nego u Srbiji, dok benzin košta 1,62 evra, odnosno 191 dinar po litru – dinar manje nego kod nas. Još jedna država u kojon je gorivo jeftinije je Slovenija, gde litar dizela košta 1,6 evra, odnsono 187 dinara, a benzina 1,55 evra, to jest 182 dinara. I u Nemačkoj je dizel jeftiniji kod nas, jer tamo košta 1,78 evra, što je 210 dinara, ali je benzin skuplji i prodaje se po prosečnoj ceni od 1,87 evra, odnosno 220 dinara. Dizel je jeftiniji i u Grčkoj, gde košta isto kao u Nemačkoj, 210 dinara po litru, dok je benzin dosta skuplji, pa vozači litar u proseku plaćaju dva evra, što je čak 235 dinara.