Kontroverzni manifest Palantira pokrenuo raspravu o ulozi tehnologije u politici

Ova objava, zasnovana na knjizi „Tehnološka republika“ izvršnog direktora kompanije Aleksa Karpa, mnogima je delovala kao politički program, a ne kao korporativna komunikacija. Dok jedni u njoj vide realističan pogled na savremeni svet i bezbednosne izazove, drugi upozoravaju da predstavlja opasan ideološki zaokret, pa čak i zagovaranje tehnofašizma.

Tehnologija kao novo oružje moći

U središtu Karpovog razmišljanja nalazi se tvrdnja da se svet nalazi na prekretnici: era nuklearnog odvraćanja bliži se kraju, a zamenjuju je sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji.

„Pitanje nije da li će oružje zasnovano na veštačkoj inteligenciji biti razvijeno, već ko će ga razviti i u koju svrhu“, navodi se u manifestu.

Palantir otvoreno zagovara jačanje takozvane „tvrde moći“, vojne i tehnološke, uz ocenu da su granice „meke moći i retorike“ već dostignute. U tom kontekstu, kompanija naglašava da je dug period globalne stabilnosti bio posledica američke dominacije, ali upozorava da bi Zapad mogao izgubiti prednost ukoliko ne ubrza tehnološki razvoj u vojnoj sferi.

Karp ide i korak dalje, tvrdeći da je posleratno razoružavanje Nemačke i Japana bilo „preterana korekcija“, što je izazvalo dodatne kontroverze, posebno u Evropi.

Kritika pluralizma i „anti-woke“ stavovi

Manifest se ne zadržava samo na geopolitici, već ulazi i u ideološke teme. Karp otvoreno kritikuje savremeni zapadni pristup multikulturalizmu, tvrdeći da je „zabranjeno“ govoriti o razlikama među kulturama i da je takav pristup doveo do „praznog pluralizma“.

On smatra da su neke kulture proizvele „čuda“, dok su druge „regresivne i štetne“, kao i da je Zapad previše insistirao na inkluzivnosti nauštrb sopstvenog identiteta.

Istovremeno, zagovara ideju univerzalne nacionalne službe, tvrdeći da je odbrana demokratije zajednička obaveza svih građana.

Ovakvi stavovi svrstavaju Karpa među tehnološke lidere koji sve otvorenije iznose političke i ideološke pozicije, zajedno sa imenima poput Ilona Maska.

Tehnološke kompanije i država – nova simbioza

Jedna od ključnih teza manifesta odnosi se na odnos između tehnoloških kompanija i države. Palantir smatra da Silicijumska dolina „duguje“ američkoj državi i da mora aktivno učestvovati u rešavanju bezbednosnih izazova.

Ova kompanija, osnovana uz podršku investitora Pitera Tila, već godinama razvija softver za analizu velikih količina podataka, koji koriste vojske, obaveštajne službe i policije širom sveta.

Njeni sistemi omogućavaju povezivanje i obradu ogromnih skupova podataka u realnom vremenu, od bolnica do bojišta.

Palantir je, na primer, razvio operativni sistem za američku vojsku, dok se njegovi alati koriste i u savremenim konfliktima, uključujući ratove u Ukrajini i operacije SAD na Bliskom istoku.

U Velikoj Britaniji kompanija ima značajne ugovore sa državom, uključujući saradnju sa Nacionalnom zdravstvenom službom (NHS), Ministarstvom odbrane i policijskim strukturama. Upravo ti ugovori dodatno pojačavaju zabrinutost kritičara.

Zabrinutost zbog uticaja i ideologije

Kako Palantir sve više ulazi u javne institucije, raste i zabrinutost zbog političkog i ideološkog uticaja njegovih lidera.

„Svako zvono za uzbunu demokratije mora da zazvoni“, upozorava profesorka Šenon Valer, stručnjak za etiku veštačke inteligencije.

Kritičari ističu da neizabrani tehnološki milijarderi oblikuju globalne narative bez demokratske kontrole, namećući ideje o kulturnoj superiornosti, militarizaciji i nadzoru.

Ekonomista Janis Varufakis otišao je najdalje, nazvavši manifest „glasom zla“, dok je istraživač Kas Mude ocenio da je reč o „čistom tehnofašizmu“, viziji sveta u kojem dominiraju autoritarne Sjedinjene Države uz podršku tehnoloških kompanija.

Zdravstveni aktivisti u Velikoj Britaniji takođe upozoravaju da saradnja sa Palantirom kompromituje javne institucije, navodeći povezanost kompanije sa vojnim operacijama i nadzornim tehnologijama.

Palantir između koristi i kontroverzi

Sa druge strane, pristalice kompanije ističu njenu praktičnu vrednost. Stručnjaci navode da je Palantir „jedinstveno sposoban“ da reši problem fragmentiranih i neusklađenih podataka u velikim sistemima poput zdravstvenih službi.

Kompanija tvrdi da njen rad pomaže u bržoj dijagnostici bolesti, efikasnijem radu bolnica, ali i u borbi protiv kriminala i nasilja.

Britanske vlasti, i pored kritika, nastavljaju saradnju sa Palantirom, iako su pojedini političari otvoreno priznali da im se stavovi kompanijskih lidera ne dopadaju.