2
U nedelju, 5. februara, na snagu stupa embargo Evropske unije na naftne derivate iz Rusije pomorskim putem. Ovo je zapravo proširena zabrana uvoza ruske sirove nafte, koja je na snazi od petog decembra. Pojedini analitičari smatraju da ova zabrana može da uzrokuje nestašice nafte, ali sagovornici Nova.rs za Srbiju, ipak, imaju optimističnija očekivanja. Iako će dizela za naše vozače biti dovoljno, novi embargo otvara mogućnost za eksploziju poslovanja Rusije na sivom tržištu, kako bi ublažila efekte ovih sankcija, koje će je sigurno pogoditi.
Problem sa snabdevenošću dizelom može da prouzrokuje činjenica da, prema podacima analitičke firme „Vortexa“, uvoz ove vrste goriva u Evropu iz Rusije iznosi 770.000 barela, što je najviše od marta 2022. godine.
Kako za „Novu“ ističe profesor ekonomije energetike na fakultetu FEFA dr Goran Radosavljević, paket sankcija koji uključuje zabranu uvoza nafte iz Rusije već pravi problem sa snabdevanjem. Upravo zbog toga su cene dizela kod nas, kao i na Mediteranu, više nego na svetskom tržištu.
„Ova zabrana je u suštini na snagu stupila petog juna, kada je odlučeno da ugovori koji su sklopljeni do petog februara mogu da se realizuju, ali nakon toga nema sklapanja novih“, objašnjava za „Novu“ Radosavljević.
PROČITAJTE JOŠ
Dodaje i da je dizel našao novi put ka Evropi, a najnoviji put je iz Turske odakle, prema nezvaničnim informacijama, postoje kompanije koje prerađuju rusku naftu a potom je prodaju kao svoju.
Radosavljević kaže za „Novu“ da se tržište nafte već stabilizovalo, te je cena na istom nivou kao i 2018. godine. Prema njegovim rečima, ostaje da se vidi da li će doći do skoka cena u februaru, što on ne očekuje.
Takođe, naš sagovornik dodaje da Srbija do sada iz Rusije nije nabavljala dizel, već sirovu naftu koja se kasnije prerađivala u našoj državi.
Stručnjak za energetsku politiku Miodrag Kapor kaže smatra da u Srbiji ne bi trebalo da bude problema po pitanju snabdevenosti zahvaljujući rafineriji u Pančevu. Kako kaže za „Novu“, ova rafinerija je modernizovana, a takođe je u većinskom ruskom vlasništvu, te je uvoz nafte iz Rusije još uvek moguć.
„Ova zabrana ne bi trebalo da utiče na snabdevenost, rafinerija to može da pokrije“, kaže Kapor.
Da nema potrebe za strahom od nestašica dizela, kažu za „Novu“ i iz Ministarstva rudarstva i energetike.
Prema njihovim rečima, naftne rezerve u Srbiji uvećane su tokom 2022. godine za 54 odsto, a Ministarstvo i Vlada „aktivno rade na obezbeđivanju dodatnih količina naftnih derivata“, imajući u vidu nastupajuće promene.
„Stabilnost snabdevanja domaćeg tržišta neće biti ugrožena“, naglašavaju iz resornog ministarstva.
Prema Kaporovom mišljenju, problema sa snabdevenošću neće biti, ali sada se otvara mogućnost za poslovanje Rusije na sivom tržištu.
To znači da postoji mogućnost da će, objašnjava naš sagovornik, tankeri transportovati rusku naftu „ispod radara“, a uz to ostvarivati visoke profite.
„Rusija ima veliku flotu tankera, ali to je dovoljno da pokrije tek oko 20 odsto izvoza, s obzirom na to da ona zaista jeste jedan od najvećih svetskih izvoznika. Oko 70 odsto tankera koji Rusija iznajmljuje su u vlasništvu grčkih brodovlasnika. Oni su se obavezali da će transportovati rusku naftu dokle god ona košta ispod 60 dolara po barelu, a njena cena je sada 54, ali kada na snagu stupi ovaj embargo, toga više nema“, kaže Kapor.
Međutim, postoje tankeri na sivom tržištu, postoje ofšor kompanije u različitim državama, kojima bi Rusija u ovoj situaciji mogla da se okrene. Kapor ističe da je pitanje kada će se Rusija okrenuti sivom tržištu, ali i da li će na ovaj način uopšte uspeti da ipak izveze naftu.
Kako objašnjava Kapor, s obzirom na to da je Rusija jedan od lidera u izvozu nafte, sankcije će je definitivno pogoditi.
„To je sada jedna igra mačke i miša. Sankcije sigurno neće imati efekat kao što se neki nadaju, ali će ih Rusija definitivno osetiti“, zaključuje Kapor.
BONUS VIDEO Ista cena i bez ruske nafte?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
