Jednom u nekoliko meseci odlučim da ću obavljati nedeljnu kupovinu namirnica – tako je isplativije. To me ne drži dugo, ali juče je ponovo bio jedan od dana kada optimistično donosim takvu odluku. Računica je sledeća: da bih “pregurala” nedelju dana, treba mi oko 2.500 dinara, što znači da mi minimum desetak hiljada dinara svakog meseca ode na hranu – i to samo za mene.
Tako sam se zaputila u standardni market u kojem redovno kupujem. Spisak je spreman, cegeri su na ramenu, a ja, iako bih rekla da sam upućena u aktuelne cene, nemam pojma sa kojim stanjem na računu ću se vratiti kući.
Prvo prolazim pored svežeg voća, ali se ne zadržavam – već imam sve što mi treba. Na delu za porvće biram krompir i luk. U kese stavljam odokativno, pa tako kada dođem do vage, vidim da me je pola kilograma krompira izašlo 40, a 400 grama crnog luka 50 dinara. Potom uzimam bukovače, a 200 grama me košta stotinak dinara, jer su pečurke snižene. Svežeg povrća za salatu imam kod kuće. Odmah pored dela koji liči na pijacu, nalaze se jaja. Tu uzimam paket jaja koji košta 240 dinara.
Potom prolazim pored frižidera sa pakovanim suhomesnatim proizvodima, koji uglavnom zaobilazim, ali ovog puta uzimam 100 grama iseckane slanine, jer je to dobra varijanta za pastu. To je dodatnih 200 dinara u mojoj korpi. Dodajem i dve bele kifle za sendviče, a ukupan trošak za obe je nekih 130 dinara.
PROČITAJTE JOŠ
Hleb mi tog dana nije bio potreban, a i da jeste, teško da bih ga dobila, jer je do 19.15 časova gotovo svaka vekna prodata.
Stižem i do dela za sečene suhomesnate proizvode i sir. Uzimam oko 100 grama ćurećih prsa, što me košta 130 dinara. Biram i viršle, a 250 grama me košta oko 70 dinara. Znam, znam – to je vakuumirani otrov, ali neće me ubiti poneki hot-dog.
Uzimam i oko 100 grama gaude u listićima, što je dodatnih 130 dinara.
Sada se krećem prema nasmejanom mesaru i shvatam da bi možda bilo pametnije da sam umesto korpe uzela kolica, ali, avaj, ne mogu sad da se vraćam.
Na njegovo “izvolite, komšinice, šta ćemo danas”, ja biram 300 grama mešanog mlevenog mesa, što ću na kasi platiti 270 dinara.
Kako sam došla u market sa namerom da napunim frižider za nekoliko dana, shvatam da ne mogu da se zahvalim i odem, već da moram još nešto da tražim od nasmejanog mesara. Tako biram još 350 grama pilećeg filea i 600 grama kobasice za pečenje, a to me ukupno košta još nekih 600 dinara.
Zahvaljujem se mesaru koji je i dalje nasmejan i idem dalje, potpuno nesvesna koliko je vredna korpa koju (sada već jedva) držim u ruci.
Stižem do mog omiljenog dela marketa – velike police sa beskrajnim izborom testenina. Umesto one od 250, koju uglavnom biram, uzimam onu od 90 dinara, jer sigurno nema baš neke razlike.
(Ima, saznaću kada budem spremala večeru.)
Zapravo sam uzela dva pakovanja. Usput sam pokupila i litar soka od paradajza koji je bio na popustu, pa me je koštao 150 dinara.
Za kraj, zastala sam ispred rafa sa slatkišima. Uzela sam keks preliven čokoladom, a kako je pakovanje bilo malo, to je dodatnih 50 dinara u mojoj korpi. U tom trenutku, ja doslovno nemam predstavu koliki će biti moj račun, ali se upućujem ka kasi, jer sam (valjda) kupila sve što mi je potrebno.
Na samouzlužnoj kasi uredno kucam sve što sam kupila, a onda pogledam i vidim iznos – 2.342,73 dinara.
Iz nekog razloga, aparat na samouzlužnoj kasi ne izbacuje račun, mada me je banka putem SMS poruke iste sekunde obavestila da je sa mog računa skinut novac.
Nije to sad bitno, super sam prošla, svašta sam kupila – pomsilila sam u trenutku.
A zapravo, i nisam baš super prošla. Prvo, skoro 2.500 dinara su me koštale namirnice za nekih nedelju dana, a moguće i kraće – i to bez voća, kafe, mleka i ostalih sitnica koje sam već imala u kuhinji.
Dakle, ako svake nedelje u septembru budem trošila po 2.500 dinara na namirnice, to znači da ću za mesec dana u prodavnici ostaviti barem 12.500 dinara.
Druga stvar, ovo je hrana samo za mene. Možda se desi da nešto spremim za večeru sa prijateljicom, ali većinski – sve ću pojesti sama.
To bi značilo da je nedeljni račun za hranu jedne četvoročlane porodice 10.000 dinara. Dakle, ta porodica će samo u septembru za hranu da da 50.000 dinara. I više od jednog minimalca.
Iz poruke koju sam dobila od banke izlazim, jer ako počnem dalje da računam, pa dodajem ostale životne troškove, pitanje je do kog ću iznosa stići.
Možda je i dobro što onaj aparat nikada nije izbacio račun.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare