Nijedan podatak ne zakopava priču Siniše Malog o moćnoj srpskoj ekonomiji kao ovaj

U maju, za kada postoje najsvežiji podaci, promet u trgovini na malo, u odnosu na isti mesec prethodne godine, smanjen je za 6,2 odsto, što pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Temu ovog pada prvi je otvorio ekonomista i potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić, koji je na Tviteru objavio zvanične podatke koji jasno pokazuju da srpska ekonomija nije dobro.

Jedan od tih pokazatelja upravo je pad prometa u trgovini na malo. Kako je Nikezić objasnio za Nova.rs, inflacija u našoj zemlji, koja je najviša u poslednjih 20 godina, dovela je do dramatičnog pada primanja i životnog standarda građana, što se prenelo na pad potrošnje. Saglasan je i glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk.“Naravno, ovaj pad znači da građani nemaju novca da kupuju više. Inflacija je uradila svoje”, kaže Ćulibrk za Nova.rs.Kako kaže, u protekle dve godine, od maja 2021. do istog meseca 2023, prosečna plata je nominalno veća za 20 odsto, a penzija za skoro 29 odsto.Nominalno povećanje znači da su radnici i penzioneri u Srbiji zaista primili veće plate i penzije za maj mesec ove, nego 2021. godine.Ipak, plate i penzije nisu jedino što je poraslo.“Cene hrane u istom periodu porasle su za 43 odsto. Naravno da ćete, kada imate takav odnos povećanja zarade i cena, kupovati manje”, kaže Ćulibrk.Prema njegovim rečima, na osnovu ovih podataka, pad prometa u maloprodaji sasvim je očekivan.Najgore od svega je što će se takav trend, ocenjuje Ćulibrk, nastaviti.

Štedimo na (skoro) svemu

Kako za Nova.rs kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva", pad prometa realan je pokazatelj kupovne moći stanovništva.

"Kada potrošači raspolažu sa manje novca, dođe i do pada prodaje robe, jer se štedi na stvarima koje nisu neophodne, a to svakako nisu rate kredita i komunalije", kaže Gavrilović.

Ipak nismo pobedili inflaciju

Ministar trgovine Tomislav Momirović nedavno je rekao da je inflacija pobeđena, da se trend rasta cena zaustavio i da one počinju polako da padaju.Ipak, Ćulibrk nije saglasan.“Momirović kaže da smo pobedili inflaciju. Pobedili smo šipak. Toga je svesna i vlast, znaju da sledi usporavanje privrednog rasta, ne stvara se prostor za povećanje plata, a one svakako sada jesu realno manje nego kada inflacija nije bila dvocifrena”, kaže Ćulibrk za Nova.rs.

A ne može ni da bude drugačije, ističe.“Kako da bude drugačije kad je Srbija u maju u Evropi bila treća po redu po stopi inflacije. Prva je Turska, onda sledi Mađarska, a tek koji promil višu inflaciju ima Ukrajina, mi praktično delimo mesto iako je kod njih rat već godinu i po dana”, kaže Ćulibrk za naš portal.

"Ne treba vam statistika da shvatite to"

Kako za Nova.rs kaže predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović, pad prometa je očekivan jer građani imaju manje novca i pojedine osnovne životne namirnice su neopravdano drastično poskupele.

Ipak, naš sagovornik kaže da potrošači ne moraju da čitaju statističke podatke, već je dovoljno da pogledaju oko sebe."Svi veliki marketi imaju po 10 ili 12 kasa. Od svih tih kasa, uglavnom istovremeno rade samo dve. Ne treba vam statistika da shvatite da je pao promet", kaže Papović.

Nije kriva samo inflacija

Ipak, naš sagovornik ističe da za stanje koje potrošači svakodnevno gledaju na rafovima u prodavnicama nije kriva samo inflacija.

"Marže u našim prodavnicama su previsoke. Navodno, one su 10 do 15 odsto. A kako je onda moguće da kilogram graška u otkupu košta 40, a u prodavnici 150 dinara? Pa marže idu i do 100, 150 ili čak 200 odsto", kaže Papović.Problem je i to što, kako kaže, pristup malim proizvođačima u velike prodavnice, je nemoguć.

"Bar kod košta nekoliko hiljada evra. Uz to, gotovo svi veliki marketi imaju svoje brendove, svoje proizvođače, i to svega - suhomesnatih proizvoda, voža, povrća", kaže naš sagovornik.Da marže imaju veliki uticaj na pad prodaje u marketima koji se tih visokih marži ne odriču smatra i Dejan Gavrilović."Imamo i pad visine zarada, čak i po zvaničnoj statistici. Onda se tu uvuče strah, pa građani planski štede, što opet utiče na potrošnju", kaže on.Goran Papović ističe da je neophodna ozbiljna kontrola, ali i da veliki trgovinski lanci moraju da "stave prst na čelo i dozovu se pameti"."Takođe, Komisija za zaštitu konkurencije se ne meša u svoj posao. A da je suprotno, ne bi bilo situacija da u istom marketu u Beogradu ili Novom Sadu imamo jednu, a u istom marketu u, primera radi, Leskovcu, drugu cenu. To je i određeni vid diskriminacije potrošača, a ukoliko bi se trgovci suočili sa ozbiljnim inspekcijskim nadzorom, moraće da spuste cene", zaključuje Papović.Prema Gavrilovićevim rečima, rešenje je u večoj konkurentnosti, koja bi dovela do smanjivanja trgovačkih marži koje inflaciju "guraju", a samim tim i cena."Država bi takođe mogla da reaguje merama poput one u Crnoj Gori, gde je doneta odluka da jedan proizvod u vrsti, na primer jedna od čokolada, bilo kog proizvođača, mora da ima maržu maksimalno pet odsto", kaže Gavrilović.BONUS VIDEO Hrana na popustu - haos u prodavnici: Šta to govori?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=hrananapopustuhaosuprodavnicitatogovori-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5841867"]