Pogledajte sve nagrađene predloge za spomenik stradalima u padu nadstrešnice u Novom Sadu

Njih dvojica su dobili glavnu nagradu od dva miliona dinara i njihovo rešenje biće iskorišćeno kao za stvaranje spomenika za 16 stradalih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, 1. novembra 2024. godine, prenosi 021.rs.

Osim ovog rada, među osam prijavljenih, istakla su se još dva.

Drugu nagradu u iznosu od 750.000 dinara dobila je Eva Vaništa Lazarević, a treću Boris Ljubičić.

Eva Vaništa Lazarević predložila je spomenik "Parabola uzdaha", za koji se u obrazloženju navodi da deluje kao savremena, minimalističko svetlosna skulpturalna instalacija koja sadrži različite materijale i elemente komplikovane i zahtevne strukture.

"Privlače vizuelne konstrukcije sa jakim vizuelnim interpunkcijama koje u dobroj meri odudaraju od ambijenta. Ovakvi vizuelni efekti imaju za posledicu privlačan sklopi, ali takođe ima i kapacitet da svojom autonomnošću potisne i da ignoriše tematski karakter i sadržaj, i da postane vremenom sam sebi dovoljan", navodi se u obrazloženju.

Kako se dodaje, ovo idejno rešenje se izdvaja se po visokom stepenu estetskog pristupa, kao i po snažnoj vizuelnoj ekspresivnosti.

"U ambijentalnom smislu pokazuje određenu fleksibilnost, jer može funkcionisati u više pozicionih tačaka u okviru šire prostorne celine. Ipak, njegova semantička čitljivost u odnosu na zadatu temu u velikoj meri zavisi od noćnih uslova, kada su aktivirani svetlosti efekti i projekcioni sistemi (uključujući hologramske projekcije). Tokom dnevnog režima, bez ovih medijskih slojeva, skulpturoski sadržaj postaje znatno manje jasan i gubi deo svoje komunikativnosti", navodi se.

Zaključuje se da ovo delo, iako poseduje potencijal da postane prepoznatljiv gradski orijentir, "ostaje dilema da li je takav stepen vizuelne dominacije primeren kontekstu obeležavanja tragično događaja".

Za predlog Borisa Ljubičića ističe se da je "najarhaičniji u svom izrazu i izrazito moderničke forme, gotovo brutalističke kompozicije oblikovane kroz ponavljanje vertikalnih elemenata figure u ritmičku organizaciju prostora".

"I pored nespornog visokog umetničkog utiska i monumentalnosti, očigledno se radi o zamišljenom memorijalnom kompleksu za koji raspoloživi urbanistički kapaciteti prostora ispred Železničke stanice nisu dovoljni. Odnosno, ovaj predlog ima prostorne zahteve koje je nemoguće ispuniti. Izbor materijala i dimenzije ne održavaju mogućnost skladnog uklapanja u postojeću urbanističku celinu. Ovakva vrsta mega strukture zahteva slobodan, otvoren prostor, koji je uobičajen za memorijalne centre, što nije bio predmet ovog zadatka", zaključuje se.

Podsetimo, u obrazloženju za dodeljivanje prve nagrade navodi se da je u pitanju minimalističko rešenje sa centralnim motivom rada "masivna kamena ploča" koja svojom monumentalnošću dominira prostorom.